Najvažnija stvar kod nasilja i incidenata u školama nije samo kažnjavanje vinovnika, već je neophodno napraviti održiv plan prevencije za takve situacije. U našim školama, posebno osnovnim, najčešći scenario je da se o incidentima i preduzetim merama ne govori javno, a tajnost najčešće ne služi samo zaštiti maloletnika, nego i da bi se incidenti minimizirali i zataškali, ocenjuje za naš portal psihološkinja Jasmina Mihnjak.

Drugim rečima, dodaje Mihnjak, administrativnim koracima škola uradi sve što je potrebno kako bi bila spremna za eventualnu inspekciju, a istovremeno se ne razmišlja o racionalnoj zabrinutosti roditelja zbog eventualne mogućnosti da se incident ponovi.

„Najvažnija informacija koja mora da dođe do roditelja jeste šta je to što će škola da preduzme kako bi sprečila da se nešto ponovo desi. A upravo to najčešće izostaje“, upozorava naša sagovornica.

Ćutanje uprave

U novosadskoj Osnovnoj školi „Svetozar Marković Toza“, u roku od desetak dana zabeležena su dva incidenta. U oba su učestovali učenici petog razreda, a zajedničko im je da uprava škole o tome nije odmah obavestila roditelje. Zbog toga je došlo do svojevrsne „pobune“ u roditeljskim razrednim grupama, nakon čega se uprava ekspresno oglasila, ali samo o jednom od njih.

Policija je prvobitno 12. februara bila u školi zbog učenika koji je imao nož kod sebe. Kako saznajemo, učenik petog razreda je našao nož na putu do škole i pokupio ga. Učenici starijih razreda videli su kada mu je ispao na hodniku i prijavili ga. Nakon toga, učenik je suspendovan.

Zatim je 20. februara ponovo primećena policija u školi, te se vrlo brzo pronela glasina da je neka devojčica pretila nekome ubistvom. Iste večeri, o oba incidenta bilo je reči na Savetu roditelja, što je izazvalo lavinu negodovanja jer se ispostavilo da najveći deo roditelja nije bio upoznat sa ovim informacijama, a manjina je imala samo poluinformacije.

„Haos“ u školi krenuo je u petak, 21. februara, kada roditeljima nije stigao zapisnik sa sednice koji bi oni, po prethodnom dogovoru, podelili u svojim razrednim Viber grupama. Kada je najzad stigao, bio je poprilično „bled“, nije oslikavao realnu sliku sastanka i problema o kojima je diskutovano, te su pojedini roditelj u svojim grupama u subotu podelili dodatne informacije o sednici.

Tada se pojavljuju i informacije o incidentu, jer roditelji iz razreda koji pohađa devojčica počinju da ih dele.

Roditelji su bili uznemireni jer je devojčica došla u njihov razred na polugodištu, a brinule su ih i glasine da joj je to, navodno, već druga ili treća škola. Zatražili su detaljne informacije od razredne. Nakon što informacije od razredne nisu dobile, jer ih ni ona nije dobila od uprave, uz pomoć advokata, sastavile su dopis direktoru koji je trebalo da mu predaju u ponedeljak 24. februara na sastanku. Međutim, u nedelju predveče stigla im je informacija da će devojčica biti suspendovana. A ujutro, u ponedeljak, i da je ispisana iz škole, te do sastanka roditelja nije ni došlo. Ipak, oni su zabrinuti jer se problem samo sa jedne preselio na drugu adresu.

„Da li dete dobija adekvatnu pomoć i socijalizaciju prilikom prelaska iz škole u školu?  Da li službe međusobno komuniciraju i prevencijom ovakve slučajeve mogu da preduprede“, zapitao je jedan od roditelja iz tog odeljenja.

Ocenio je i da je najbitnije da, ma koliko bili veliki problemi sa kojima se suočavamo, škola bude srećno mesto za rast i razvoj svakog deteta.

Šta kaže direktor

Autonomija je pisala direktoru Petru Narančiću, tražeći odgovore na pitanja šta je preduzeto povodom ovih incidenata, kao i šta se zapravo dogodilo kada je u pitanju incident s nožem, ali odgovor ni nakon nedelju dana nije stigao.

Došli smo, međutim, do dopisa koji je direktor uputio Savetu roditelja povodom pretnji koje je devojčica uputila svojim vršnjacima.

Kako je naveo, istog dana, 20. februara, škola je obavestila PU Novi Sad, Centar za socijalni rad Grada Novog Sada i Školsku upravu Novi Sad, a sutradan je majka navedene učenice pozvana na razgovor u pedagoško-psihološku službu, radi utvrđivanja činjenica.

„Isti dan, nakon održanog sastanka Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, doneta je odluka da se pokrene vaspitno-disciplinski postupak protiv učenice koja je uputila pretnju, kao i da se ona udalji iz neposrednog obrazovno-vaspitno rada koji obuhvata obaveznu nastavu i ostale oblike obrazovno-vaspitnog rada“, navodi se u pismu direktora.

Precizirao je i da su u ponedeljak, 24. februara, on, pomoćnica direktora Jelena Obrenov i pedagog Jovana Kovačev, obavili razgovor sa majkom učenice.

„Nakon iznošenja svih činjenica i argumenata, majka je prihvatila sugestiju uprave škole, da od ponedeljka 24.02.2025. godine, njeno dete ne bude više učenik OŠ ’Svetozar Marković Toza’ u Novom Sadu“, zaključio je direktor u svom dopisu. 

Jasmina Mihnjak ocenjuje da po direktorovom dopisu deluje da je škola uradila sve što je potrebno. Problematična je, dodaje, poslednja stavka.

„Meni to zvuči ovako ’vaše dete je napravilo problem, moramo da pokrenemo postupak, a da biste izbegli problem najbolje je da se ispišete’. Kako je osnovna škola obavezna, to samo znači da će učenik otići u neku drugu školu, što nije rešenje, ali na žalost jeste najčešći način na koji se reaguje u situaciji nasilja u školama“, navodi Mihnjak. 

Reakcija i prevencija

Naša sagovornica upozorava da u ovakvim situacijama, čak i pod pretpostavkom da je škola sve uradila po propisu, nepoverenje roditelja i dalje postoji, što neretko dovodi do daljih spekulacija, šumova, tračeva koji idu na štetu svima, a najviše deci.

„Škola nema obavezu da do detalja prenosi roditeljima šta se desilo i kako je tekao vaspitno – disciplinski postupak, pre svega zbog zaštite privatnosti maloletnog lica. Ipak, kada je ugrožena bezbednost dece važno je da svi roditelji budu obavešteni o tome šta se desilo, bez ulaženja u detalje, uz pojašnjenje o tome da je škola preduzela sve potrebne korake da se deca zaštite“, navodi onda, dodajući da bi to svakako trebalo i da umanji širenje dezinformacija i spekulacija.

„U redovnim okolnostima, kada se ovako nešto desi, mi bismo verovali školi da je preduzela sve potrebne mere zaštite učenika. Međutim, u situaciji opšteg nepoverenja u institucije, svaka škola postaje nova nadstrešnica. To je ono što je suštinski problem“, upozorava Mihnjak.

Zbog nepoverenje u institucije škole ne rade, a one koje delimično rade u još većoj meri ugrožavaju bezbednost učenika.

„S obzirom na celokupne okolnosti, trenutno nijedna škola nije bezbedna, jer ovo nisu normalni uslovi. Da se tako nešto desilo u školi koja je u delimičnoj obustavi, u školi u kojoj ne radi pedagoško-psihološka služba, u školi u kojoj ne radi Tim za prevenciju nasilja, a mali broj učenika ipak dolazi u školu – kako bi se u takvim okolnostima sproveo ceo postupak?“, pita Mihnjak.

Praksa (ne)rada

Da ova dva incidenta nisu izuzetak u Tozinoj školi, za naš portal potvrđuje i majka jednog od učenika ove škole, Milena Naumov. Njeno dete trpi nasilje, i verbalno i fizičko, od strane vršnjaka iz razreda već nekoliko godina, što je ona u više navrata prijavljivala što učiteljici, što direktoru škole.

„Gurnut je sa stepenica, razbijena mu je arkada, zatim mu je razbijena usna, pa rasečena ruka. Šutnut je, prisutno je konstantno vređanje, izbegavanje, okretanje drugara iz razreda da ga izbegavaju, a nasilnik ima zaključenu peticu iz vladanja“, sumira ona višegodišnju agoniju.

Dodaje da je od direktora i PP službe dobijala informacije da nisu obavešteni o incidentima, ali da su se uključili kada je pomenula tužbu.

Prethodno su, po savetu učiteljice, dvojica dečaka stavljeni u istu klupu, a majke podsticane da se druže van škole, kako bi se dodatno zbližili. Međutim, to je prestalo nakon incidenta tokom jedne od međusobnih poseta.

„S obzirom da smo se i otac i ja u više navrata učiteljici obraćali i molili da uključi i PP službu, ona je tvrdila da može sama. I jeste obavljala razgovore koji nisu urodili plodom, jer se nastavilo sa verbalnim nasiljem“, navodi ona.

Zbog toga je, kaže, poslala direktoru mejl sa fotografijama povreda, nakon čega je pozvana na razgovor koji je protekao u mirnoj atmosferi, gde je direktor rekao da nije bio upoznat sa situacijom.

„Uputio je radni nalog učiteljici da se izjasni na sve moje navode i fotografije, gde dobijam odgovor sa kojim sam zaprepašćena – da sam ja agresivna prema učiteljici. Ja  čuvam sve poruke i prepiske sa učiteljicom od I razreda i mogu kome god treba da ih dam na uvid, ni u jednoj poruci ja niti pretim nešto niti imam povišen ton“, rekla je Naumov.

Na drugom razgovoru bilo je, dodaje, neprijatnije jer ju je dočekala „čitava delagacija“, a direktor je vređao kada je rekla da ne vidi da škola išta preduzima i da smatra da se situacija neće rešiti.

„Moje dete odlazi kod školskog psihologa svake nedelje, svake druge, u zavisnosti  koliko ona ima vremena, dok za nasilnika nisam sigurna i nemam informaciju da li odlazi na savetovanja“, navodi naša sagovornica.  

Svi moraju biti upoznati s nasiljem

Mihnjak ističe da svako ko je svedok nasilja u školi ima i pravo i obavezu da reaguje, a ukoliko roditelji u toj školi nemaju potrebne informacije, ili smatraju da škola nije postupila prema protokolima o zaštiti od nasilja, mogu da se obrate Ministarstvu prosvete i zatraže inspekcijski nadzor. Takođe, Ministarstvo prosvete i uprave škola bi trebalo da ubede roditelje u to da su škole bezbedne, što je u trenutnim okolnostima opšteg nepoverenja veoma teško.

„Ako je, na primer, taj učenik stvarno našao nož u dvorištu ili na ulici, treba da se odgovori na pitanje otkud nož u školi ili na ulici kod škole. Policija je tu nadležna da utvrdi otkud taj nož, ko ga je ostavio, da li je istinita tvrdnja da ga je našao, kako da sprečimo unos oružja u školu i tako dalje“, kaže Mihnjak.  To nisu samo pitanja upućena školi, već svim odgovornim institucijama koje su nadležne za bezbednost svih nas. 

Informacije o nasilju nisu, dodaje, privatni, već podaci od javnog značaja i iskorak iz sadašnje prakse doći će kada nadležni shvate da prikrivanjem nasilja u školama čine kontrauslugu svima, a da javnom i jasnom prevencijom doprinose da se broj i učestalost takvih događaja maksimalno smanji.

(Autonomija)