– Treba dalje raditi na očuvanju i unapređenju vojvođanskog identiteta, ali, da bi Vojvodina mogla da održi sopstveni regionalni identitet, potrebno je ustavno redefinisanje identiteta Srbije, odnosno njeno ustavno definisanje kao države ravnopravnih građana i građanki, polazeći od toga da je Srbija složena država u kojoj živi značajan broj pridnika manjinskih naroda – istakao je juče šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji, predstavljaju najnoviju publikaciju HO “Multietnički identitet Vojvodine: izazovi u 2007–08”, u kojoj su sadržani rezultati niza seminara i panel-diskusija koje je ova organizacija održala na tu temu.
On se pri tom založio za izuzimanje manjinskih medija iz procesa privatizacije, naglašavajući da njihova privatizacija i potencijalno gašenje ranijeg sadržaja ne doprinosi jačanju multietničkok karaktera Pokrajine, i ukazao na to da su manjine u Srbiji veoma heterogene, pri čemu su neke manje a neke više i bolje organizovane, te da, shodno tome, treba primenjivati različite mere pozitivne diskriminacije jer ne postoji samo jedno rešenje koje je dobro za sve. Dragan Prole iz Centra za multikulturalnost je kritikovao medije zato što se, po njegovom mišljenju, bave nacionalnim pravima i međunacionalnim odnosima samo kada dođe do eskalacije međuetničkih sukoba, odnosno tretiraju ovo pitanje iz bezbednosnog aspekta.
– Sve je to posledica tretiranja međuetničkih odnosa kao bezbednosnog pitanja, pa zato, kada je mirno, gotovo niko ne postavlja pitanje suživota različitih nacija i kako se ti ljudi osećaju. To, na neki način, jeste prirodan odnos u ukupnom poretku stvari, ali bismo s našim iskustvom stvari ipak morali malo drugačije postaviti jer je pogrešno razmišljati o ovim temama samo kada iskrsne problem. Zemlji koja želi da napreduje to mora biti svakodnevna agenda, što u Srbiji, pa čak ni u Vojvodini koja se diči svojom multinacionalnošću, nikako nije slučaj – smatra Prole.
On je istovremeno kritikovao i političare i njihovu retoriku opštih mesta, jer su, kako kaže, neprestanom upotrebom termina „multietničnost“ i „multikulturalnost“ te pojmove zapravo potpuno ispraznili od suštine njihovog značaja.
– Treba nuditi sadržaj i vratiti život tim temama, umesto velikih a praznih reči – poručio je Prole.

(Dnevnik)