Nedavno posetom predsednika Skupštine Vojvodine Šandora Egerešija Budimpešti ponovo je načeta priča o dvojnom državljanstvu za vojvođanske Mađare, koja je svojevremeno neslavno propala na referendumu u Mađarskoj.
Podsetimo, Egereši je dobio uveravanja da postoji spremnost pet tamošnjih parlamentarnih stranaka da ovo pitanje dođe na dnevni red Mađarskog parlamenta u kojem je neophodno obezbediti dvotrećinsku većinu da bi ovaj predlog prošao. Inače, ovo pitanje je upravo jedan od ključnih delova programa DSVM-a, za šta se ova stranka zalaže već 11 godina.
– Ta naša molba mađarskoj političkoj eliti je konstantno prisutna i od toga ni u jednom trenutku nismo odustali. Ne znam zašto se ta tema ponovo baš sada ponovo pojavila u mađarskom političkom diskursu, ali, imajući u vidu ove globalne ekonomske teškoće, imam osećaj da su pred nama određene pretumbacije na mađarskoj političkoj sceni. Čini mi se da su u pitanju toliko veliki problemi da će stranke u Mađarskoj morati naći neki zajednički jezik, za šta do sada nisu imale sluha, i u okviru tog procesa traženja rešenja koja će voditi u bolju budućnost vidim određenu šansu i za nas, kako za dvojno državljanstvo, tako i za naš zahtev u vezi s personalnom autonomijom Mađara u Srbiji – smatra lider DSVM-a Andraš Agošton.
On napominje da su stranke vojvođanskih Mađara ispunile očekivanja koja su do sada bila kamen spoticanja svaki put kada su tražili podršku zvanične Mađarske za svoje težnje. Pri tom se pre svega misli na zajednički koncept autonomije, koji je ugrađen u platformu MK-a, jer im je matica uvek zamerala na razjedinjenosti.
– Sada je situacija jasna i mi od mađarske Vlade ne tražimo samo podršku već i to da izađu na međunarodnu političku scenu i lobiraju za nas u okviru Evropske unije. Naime, nisu Mađari jedina manjina s nerešenim položajem u EU i bilo bi dobro da zajedno izađemo s mogućim setom principa i karakteristika koji bi važili za sve modele autonomije, odnosno da definišemo prepoznatljive situacije u kojima se takva manjinska autonomija može uspostavljati. A s obzirom na to da naš koncept personalne autonomije smatramo veoma dobrim, bilo bi najbolje kada bi ga mađarske vlasti prihvatile kao svoj i kao takav zastupale u svojim kontaktima na međunarodnoj sceni – napomenuo je Agošton.
Neki od osnovnih principa personalne autonomije za vojvođanske Mađare bi, po Agoštonovom mišljenju, morali biti postojanje sopstvenog prestavničkog tela, koje bi bilo birano unutar same manjinske zajednice i na osnovu posebnog, manjinskog biračkog spiska, koji bi, pri tom, bio autorizovan od zvačnog državnog organa.
– Dakle, predlažemo mađarskoj političkoj eliti u celini, a posebno Vladi Mađarske, da s tim principima za uspostavljanje personalne manjinske autonomije izađe kao s mogućim rešenjima. NJega ne moraju svi prihvatiti, ali ono može da bude nešto s čime će zvanična Mađarska biti prisutna na međunarodnoj sceni, kao realno i sasvim izvodljivo rešenje za otvorena manjinska pitanja u EU – ukazao je Agošton.

(Dnevnik)