Skip to main content

Helsinški odbor: Raste strah kod Bošnjaka u Sandžaku

Aktuelno 09. јан 2022.
2 min čitanja

Eskalacija srpskog nacionalizma i dešavanja kako u Srbiji, tako i u regionu, oživljavaju strah kod Bošnjaka u Sandžaku i neizvesnost u pogledu njihove budućnosti, ocenjuje se u studiji “Sandžak: područje kontrolisanih tenzija”, koju je izradio Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

“Rast islamofobije, kao i nespremnost Beograda da procesuira zločine nad Bošnjacima iz devedesetih i obezbedi reparacije žrtvama, doprineli su nepoverenju Bošnjaka i njihovom okretanju od Beograda. Osećaju se izneverenim i marginalizovanim”, navodi se u zaključcima i preporukama u toj studiji.

U studiji se navodi da je srpski nacionalizam poslednjih godina “eksplodirao”, što Bošnjake u Sandžaku podseća na atmosferu iz devedesetih godina 20. veka, a posebno ih uznemiravaju murali kojima se veliča osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić.

Dodaje se da bi međunarodna zajednica trebalo da ima više razumevanja za aktuelne probleme Bošnjaka u Srbiji, kako bi konačno stavila pitanje Sandžaka na dnevni red, u cilju stvaranja uslova za demokratska nacionalna prava.

Helsinški odbor je ocenio da se “ispod prividnog mira” u Sandžaku krije mogućnost “eksplozije nagomilanog nezadovoljstva”.

Dodaje se da je Sandžak i dalje jedan od najnerazvijenijih regiona u Srbiji, sa lošom infrastrukturom, što odbija strane investitore, a mladi ljudi odlaze zbog visokog stepena nezaposlenosti i besperspektivnosti.

“Sandžačko pitanje je talac još uvek nedovršenih, pre svega graničnih pitanja na Balkanu. Zbog toga su u cirkulaciji razne teorije koje Sandžak dodatno stigmatizira, jer se percipira kao sporna teritorija koja može biti uzrokom novih nestabilnosti”, piše u studiji.

Ocenjuje se da Beograd i dalje uspeva da svojim “manipulacijama i kontrolom lokalnih aktera” spreči značajniji otpor i otvoreno nezadovoljstvo statusom Bošnjaka i Sandžaka.

“Sagledavanje Sandžaka samo kroz optiku vehabizma i ekstremizma je pogrešan pristup, jer su to marginalne pojave i pre svega posledica višedecenijskog stanja u Sandžaku, što je posledica politike Beograda”, navodi se u studiji.

U preporukama se navodi da je preduslov da bi se smanjio odlazak ne samo mladih, već i stručnjaka, da država donese posebne mere za ublažavanje nezaposlenosti u Sandžaku.

“Država takođe treba da ispuni svoje zakonske obaveze i da omogući proporcionalno zapošljavanje Bošnjake u republičkim institucijama, posebno u sudstvu, policiji, poreskoj upravi i drugde”, piše u studiji.

Ocenjuje se da je bošnjačka manjina, “kao i ostale”, u Srbiji marginalizovana i geteoizirana.

Sagovornici Helsinškog odbora istakli su da stanje “nikada nije bilo gore” i da više ništa ne očekuju od Beograda, s obzirom da je izneverio sva njihova očekivanja.

 “Sagovornici Helsinškog odbora isticali su i mnoge druge detalje koji svedoče o tome da taj region nikog ne interesuje. Tako Novi Pazar ne postoji čak ni na mapi vremenske prognoze Radio-televizije Srbije”, piše u studiji.

(Autonomija)