Nemačka je obeležavanje 80 godina od pada nacističkog režima i kraja Drugog svetskog rata u Evropi počela službom u berlinskoj Crkvi cara Vilhelma. Potom se o ratu, zločinima nacista i današnjoj pretnji demokratiji i miru razgovaralo u Bundestagu.

Službi u četvrtak ujutro su prisustvovali predsednik države Frank-Valter Štajnmajer (Walter Steinmeier) i novi nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz).

„Tuga ostaje, zaprepašćenost i užas isto ostaju, čak i posle 80 godina“, rekla je Kirsten Fers (Fehrs), biskup protestantske crkve.

Predsednik biskupske konferencije nemačke katoličke crkve Georg Becing (Bätzing) je ukazao da godišnjica pada u vreme rastućeg nasilja i autokratskog ponašanja širom sveta.

„Blagosloveni su slabi i mirotvorci – ta poruka treba da suštinski upravlja društvom i oblikuje ga“, rekao je.

Štajnmajer se kasnije obratio posebnoj sednici Bundestaga. On je pozvao na pamćenje lekcija Drugog svetskog rata i nacističke diktature.

„Znamo kuda vode ograđivanje, agresivni nacionalizam i zaobilaženje demokratskih institucija“, rekao je. „Tako smo već jednom u Nemačkoj izgubili demokratiju.“

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica je reagujući na rat uništenja i genocid postavila međunarodni poredak na osnovu međunarodnog prava.

Štajnmajer je pritom kritikovao politiku američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) – doduše ne imenujući ga direktno – i američko dovođenje u pitanje međunarodnog poretka i prava.

Predsednik je ukazao da uz mamac autoritarizma i populizma snage ekstremizma jačaju i u Nemačkoj.

Poslanicima i gostima iz diplomatskog kora obratila se i predsednica predstavničkog doma parlamenta Julija Klekner (Klöckner). Ona je sugrađane upozorila da moraju shvatiti „monstruozne razmere“ zločina koje je njihova zemlja počinila u Drugom svetskom ratu.

„Nemačke okupacione snage počinile su zločine skoro svuda u Evropi, ali ni do danas nisu svi svesni monstruoznih razmera nemačkog zločina“, rekla je.

Kleknerova je podsetila na patnju Poljaka i masivno nemačko razaranje u današnjoj Belorusiji i Rusiji. Istovremeno je osudila paralele sa Drugim svetskim ratom kojima te dve zemlje pokušavaju da opravdaju napad na Ukrajinu.

Ambasadori Rusije i Belorusije zbog Ukrajine nisu pozvani na sednicu Bundestaga.

Nacistička Nemačka je 8. maja 1945. bezuslovno kapitulirala. Mir je stupio na snagu kada je u Moskvi već prošla ponoć i počeo 9. maj.

U ratu koji je 1939. izazvao režim Adolfa Hitlera širom sveta ubijeno je, poginulo ili stradalo između 50 i preko 60 miliona ljudi.

Komemoracija se obeležava i u Parizu i Otavi, a u petak u Moskvi biće vojna parada.

Drugi svetski rat je u Indopacifiku trajao do kapitulacije Japana 2. septembra 1945.

(dpa/foto: Pixabay)