“Civilno društvo i organizacije sa obe strane moraju biti ‘glas razuma’ koji će konstantno podsećati na nužnost normalizovanja odnosa kao jedinog garanta za siguran mir i dostojanstven život”

U srcu Balkana, regiona opterećenog prošlošću, dok se mnogi nadaju miru i stabilnosti, pitanje odnosa Beograda i Prištine ostaje nerazrešeno. Ipak, sve više inicijativa u Vojvodini ukazuje na to da se pomirenje tiče svih građana i građanki. U ovom složenom procesu, ističu se pojedine političke stranke i nevladine organizacije Vojvodine. Za Autonomiju su govorili na koji način oni, kroz neformalno obrazovanje, umetnost i dijalog, grade mostove ka budućnosti pomirenja.

Vojvođanski građanski centar (VCC) se od 2008. bavi zagovaranjem suočavanja sa prošlošću i pomirenja u čitavom regionu bivše Jugoslavije. Njihov rad je prevashodno fokusiran na kršenje ljudskih prava u Vojvodini tokom ratova devedesetih, iz čega je i nastao dokumentarni film “Nepodobni građani”, koji je bio prikazan širom regiona, a ticao se proterivanja hrvatskog stanovništva iz vojvođanskih sela.

Ova organizacija je u nekoliko navrata organizovala i program “Prvi kadar” koji je godinama omogućavao mladima iz Vojvodine da posete filmske festivale u Sarajevu i u Prizrenu kako bi se dekonstruisali narativi o neprijateljstvu i mržnji između Albanaca i Srba.

Ipak, da li i šta nevladine organizacije zaista mogu da učine po pitanju pomirenja i izgradnje srušenih mostova zajedništva ukoliko izostaje volja institucija, objašnjava aktivista VCC Željko Stanetić u izjavi za Autonomiju.

Glas razuma

“Organizacije civilnog društva mogu biti podrška procesu normalizacije i pomirenja, ali ne mogu biti nosioci tog procesa. Na žalost, moraćemo sačekati političku zrelost elita na vlasti, a do tada pokušavati da sopstvenim aktivnostima ubrzamo put do tog trenutka. Civilno društvo i organizacije sa obe strane moraju biti ‘glas razuma’ koji će konstantno podsećati na nužnost normalizovanja odnosa kao jedinog garanta za siguran mir i dostojanstven život”, istakao je Stanetić.

Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. ukazuje na važnost sprovođenja Implementacionog aneksa Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije i normalizacije odnosa uopšte. Kako u izveštaju stoji, “normalizacija odnosa predstavlja suštinski uslov na evropskom putu obe strane, i obe strane rizikuju gubitak važnih prilika u odsustvu napretka”.  

Predsednik vanparlamentarne Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš smatra da je izuzetno važno da postoji obostrana dobra volja za normalizacijom odnosa. 

Javnosti je poznat stav te stranke da je Kosovo priznato kao nezavisna država i da više nije u sastavu Srbije, kao i da sve drugačije političke poruke predstavljaju “opasno samozavaravanje”.

“Potrebno je obostrano prihvatiti Evropski plan za Kosovo. Često ga nazivaju Francusko-nemačkim planom, ali je zapravo iza njega stala cela EU. On je jedini garant da će se situacija normalizovati. Novi sukobi, poput onih u Banjskoj, bili bi katastrofa. Zato ozbiljni političari moraju da počnu da rešavaju otvorena pitanja”, poručio je Kostreš.

Na tragu dobre volje i želje za saradnjom, Željko Stanetić ukazuje šta je neophodno preduzeti kako bi došlo do mira i sigurnosti.

“Potrebno je izgraditi poverenje i svest da taj prostor može biti funkcionalan jedino ukoliko se apsolutno svi na njemu osećaju bezbedno. Važno je pomenuti i dosadašnje aktivnosti pojedinih organizacija, kao što je Fond za humanitarno pravo, i njihov ogroman doprinos kada je u pitanju beleženje kršenja ljudskih prava i direktan rad sa žrtvama”, ukazao je Stanetić.

Inače, Fond za humanitarno pravo je tokom ratova u Jugoslaviji dokumentovao kršenja ljudskih prava i zalagao se za prestanak konflikta, a i danas se bavi praćenjem suđenja za ratne zločine širom regiona, zaštitom žrtvava i zagovaranjem preuzimanja odgovornosti za zločine koji su počinjeni tokom rata.

Kada govorimo o primerima napora nevladinog sektora da doprinese razrešenju zamrznutog konflikta u regionu, važno je napomenuti da žrtve NATO intervencije tokom proleća 1999. nisu dokumentovale institucije tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, već upravo Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo.

Nevidljivi napori civilnih aktivista

Da vojvođanske organizacije kroz dijalog sa kosovskim kolegama izgrađuju mostove mirnije budućnosti ukazuje i primer Centra za regionalni razvoj. Ova organizacija već 21 godinu sa organizacijom Majka Tereza iz Prištine sprovodi projekat “Albansko-srpski civilni dijalog”.

U okviru ovog projekta, kako za naš portal kaže direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, “nedavno je raspisan javni poziv za dodelu malih grantova organizacijama mladih iz Srbije i sa Kosova”. Popov je rekao da se prijavio veliki broj organizacija.

On je, međutim, ukazao da postoje ozbiljni izazovi sa kojima se suočavaju aktivisti koje se bave ovim pitanjima.

“Suočavaju se sa dva problema. Jedan je nedovoljna finansijska podrška od strane donatora ovakvim inicijativama, a drugi je nedovoljna vidljivost ovakvih aktivnosti, jer ni jedan elektronski medij sa nacionalnom frekvencijom ne izveštava o njima, a ista je situacija i sa štampanim medijima”, naveo je Popov za Autonomiju.

Aleksandar Popov dodaje da su aktivisti ipak mnogo glasniji i artikulisaniji od političkih aktera kada se govori o pregovorima Beograda i Prištine.

“Za razliku od stranaka, aktivisti civilnog društva otvorenije govore o ovoj realnosti i zahtevaju od aktuelne vlasti da kroz pregovarački proces sa Prištinom koji je u toku prihvate ovu realnost, kako ne bi narednim generacijama ostavili u nasleđe zamrznuti konflikt, za koji nikada ne možemo znati kada će se odmrznuti”, podvukao je on.

Hrabrih i realnih u domaćoj politici je malo

Predsednik LSV-a smatra da je ključni problem u nacionalističkom narativu u srpskoj politici.

“Nažalost, u Srbiji je malo racionalnog u politici. Partije, kako vladajuće, tako i mnoge opozicione, posežu za nacionalnom demagogijom i populizmom. Njima je bitan samo glas koji će dobiti na takvoj politici, a ne shvataju da je to karta za propast. Hrabrih i realnih u domaćoj politici je malo, ali taj glas se mora ojačati”, ocenio je Bojan Kostreš.

Željko Stanetić iz Vojvođanskog građanskog centra napominje da je ipak delovanje institucija neophodno da bi moglo doći do sveobuhvatnijeg napretka na ovom, veoma delikatnom, političkom terenu.

“Verujem da je prvenstveno neophodno rešiti različita pitanja i probleme nastale nakon oružanog sukoba na Kosovu, kao što su pitanja nestalih, raseljenih lica i, naravno, odgovornosti za različita kršenja ljudskih prava tokom i nakon sukoba. Bez rešavanja ovih pitanja biće veoma teško očekivati promene u odnosu na sadašnje stanje. Jednako važno jeste i uspostavljanje mehanizama koji promovišu saradnju kao vrednost koja će obema stranama doneti boljitak”, naglasio je Stanetić.

U procesu izgradnje mira između Kosova i Srbije, svaki korak prema pomirenju predstavlja svetionik nade za zajedničku budućnost. Uprkos izazovima i nerazrešenim pitanjima prošlosti, jedno je sigurno – slagalicu pomirenja zajedno slažu organizacije civilnog društva širom regiona, a na institucijama je da ove napore prepoznaju i doprinesu pomirenju.

(Ekipa Autonomije/naslovna fotografija: Pixabay)