Za većinu sveta on je bio i zauvek će ostati „Krvnik Bosne“, mračni nadimak koji, međutim, i dalje ne uspeva u potpunosti da dočara zlo i strahotu koju je general Ratko Mladić naneo njenom stanovništvu, piše Gardijan u tekstu povodom smrti Mladića.

Kao komandant snaga bosanskih Srba, Mladić je bio odgovoran za smrt oko 100.000 muškaraca, žena i dece tokom brutalnog raspada Jugoslavije devedesetih godina.

Najzloglasniji je bio kao tvorac politike etničkog čišćenja i genocida u Srebrenici, u kojem je ubijeno najmanje 8.000 Bošnjaka, uglavnom muškaraca i dečaka.

Danas, 31 godinu nakon što je Dejtonski sporazum okončao rat u Bosni i opsadu Sarajeva dugu 1.425 dana – najdužu opsadu u savremenom ratovanju – Mladić je mrtav, ali njegovo nasleđe i dalje deli Balkan.

Džemil Hodžić je imao 12 godina kada je njegov brat Amel, tada šesnaestogodišnjak, ubijen snajperskim hicem dok je igrao tenis u Sarajevu u maju 1995. godine.

„Kao deca, Mladić je za nas bio neka vrsta čudovišta iz horora. Svi su znali za njega i njegovo ime. Bili smo veoma svesni da je on odgovoran za našu situaciju i patnju kroz koju smo prolazili“, rekao je Hodžić, koji danas ima 43 godine i osnivač je projekta fotografija „Snajperska aleja“ u Sarajevu, za Gardijan.

„Možda smo bili premladi da bismo sve u potpunosti shvatili, ali deca koja su živela tokom opsade Sarajeva znala su za snajperske pucnjave, granatiranje naših škola, ubijanje naših prijatelja i članova porodice… za sve to bio je odgovoran on“.

Zoran Kusovac, hrvatski novinar i geopolitički analitičar koji je izveštavao iz ratova na Balkanu, susreo se sa Mladićem nekoliko puta, jednom prilikom na planinskoj visoravni sa koje se pružao pogled na Sarajevo, gde su snage bosanskih Srba koje su opkolile grad postavile tešku artiljeriju.

Tokom opsade glavnog grada Bosne, u zastrašujućoj svakodnevnoj kampanji granatiranja, bombardovanja i snajperskog delovanja, ubili su više od 11.000 ljudi, među kojima oko 2.000 dece.

„Bili smo gore na planini, odakle se pružao pogled na grad, a Mladić mi je rekao: ‘Pogledaj, Sarajevo mi je na dlanu. Mogu ili da ga uništim ili da ga zauzmem kad god poželim’“, rekao je Kusovac.

„Bio je siledžija i niko, čak ni njegovi nadređeni, nije imao hrabrosti da mu kaže da greši. Takođe je vodio pedantne beleške o onome što je radio… sve je zapisivao sa potpunim samopouzdanjem čoveka koji je verovao da za to nikada neće odgovarati“.

Pored onih koji su ubijeni u Bosni tokom sukoba 1992–1994. godine, silovano je između 20.000 i 50.000 žena i devojčica, dok je 2,7 miliona ljudi bilo raseljeno.

Srebrenica se pamti kao jedan od najsramotnih propusta međunarodne zajednice. Bosanski grad, čije je pretežno muslimansko stanovništvo bilo dodatno uvećano prilivom izbeglica, proglašen je za „zaštićenu zonu“ Ujedinjenih nacija, a stanovnicima je naređeno da međunarodnim mirovnim snagama predaju svo oružje.

Ujedinjene nacije su potom prepustile Srebrenicu njenoj krvavoj sudbini. Posebno jeziva je fotografija Mladića kako mazi po kosi jedno dete u enklavi, neposredno pre nego što je naredio da se svi muškarci i dečaci odvedu i ubiju.

Za mnoge Srbe, međutim, Mladić je bio heroj: čovek koji je verovao u mitsku „Veliku Srbiju“, ali koji je, prema njihovom viđenju, bio nepravedno optuživan u međunarodnoj kampanji protiv Srba koji su se osećali i još se osećaju neshvaćeno i viktimizovano.

U četvrtak je srpska vlada u Beogradu ponovo prkosila međunarodnim osudama kada je saopštila da će Mladić, koji je preminuo služeći doživotnu kaznu zbog genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, biti sahranjen uz „sve vojne i državne počasti koje mu pripadaju“.

Prema različitim navodima zvaničnika i porodice, u trenutku smrti imao je 83 ili 84 godine.

Ultranacionalistički političar Vojislav Šešelj rekao je novinarima: „Mladić se dugo borio protiv tih zlikovaca u Hagu, očekivali su da će umreti pre dve ili tri godine, ali on nije odustao“.

Milorad Dodik, zagovornik separatizma, dodao je: „Mladić je bio poštovan među srpskim narodom. Kao komandant, stao je u odbranu Srba“.

U saopštenju kancelarije generalnog sekretara UN Antonija Gutereša upozoreni su oni koji su na vlasti da se „uzdrže od poricanja ozbiljnosti zločina“, posebno od poricanja genocida u Srebrenici i veličanja ratnih zločina.

Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica, koji je bio jedan od malobrojnih muškaraca koji su uspeli da pobegnu iz grada, rekao je da Mladićeva smrt ne menja istorijske činjenice niti briše posledice genocida.

„Ljudi koje je poslao u smrt nikada nisu dobili priliku da ostare. To je jedina činjenica o njegovoj smrti koja mi je važna“, rekao je Suljagić za bosanskohercegovački list Dnevni avaz.

„Sada ostaje najteži deo posla: ne dozvoliti da istina, odgovornost i sećanje umru zajedno s njim. Mladićeva smrt je još jedan trenutak u kojem moramo odlučiti čega ćemo se sećati i, što je još važnije, šta nećemo dozvoliti da bude izbrisano“.

Suljagić je više puta ukazivao na to da Mladić nije delovao sam. „Kada ćemo se pozabaviti ljudima koji su izvršavali njegova naređenja? Svi znaju ko su oni, bosanskohercegovačko pravosuđe zna ko su oni“, rekao je Observeru 2021. godine.

„Ti ljudi su masovne ubice, do kolena su u krvi, a slobodno hodaju okolo. To znači da se ljudi u Bosni i dalje ne osećaju potpuno bezbedno – i ko može da im zameri?“

Dr Vakar Azmi iz organizacije Remembering Srebrenica napisao je na X: „Njegovo nasleđe nije herojstvo, već sramota: mračni podsetnik na dubine ljudske okrutnosti“.

Hodžić je dodao: „Nažalost, postoje ljudi koji Mladića smatraju herojem i slave njegov život i njegove zločine. Krvnika možda više nema, ali njegovo nasleđe je, nažalost, i dalje tu… mnogi dele njegovu ideologiju i stav da posao još nije završen jer smo mi i dalje ovde… i dalje se borimo protiv poricanja genocida i relativizacije njegovih zločina.

„Njegove ideje i ideali nisu mrtvi i tome svakodnevno svedočimo. To je veličanje jednog čudovišta“, kazao je Hodžić.

(Danas/foto: Autonomija)