Skip to main content

Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom osuđuje rusku invaziju Ukrajine

Aktuelno 01. mar 2022.
3 min čitanja

Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu.

Poslanici Evropskog parlamenta zatražili su od zemalja Evropske unije da uvedu strože sankcije Rusiji i da pojačaju napore da se Ukrajini dodeli status kandidata za članstvo u EU, navodi se u rezoluciji.

Parlament najoštrije osuđuje rusku ilegalnu invaziju na Ukrajinu i zahteva od Kremlja da prekine sve vojne aktivnosti u toj zemlji, dodaje se u tekstu kojim se osuđuje i uloga beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka u napadu.

Poslanici Evropskog parlamenta kategorički odbacuju rusku “retoriku koja nagoveštava moguće pribegavanje oružju za masovno uništenje”, podsećajući Rusiju na njene međunarodne obaveze i upozoravajući na opasnosti od nuklearne eskalacije sukoba.

Oni, takođe, pozivaju Evropsku komisiju i zemlje EU da pruže dalju hitnu humanitarnu pomoć Ukrajini, u saradnji sa humanitarnim agencijama UN i drugim međunarodnim partnerskim organizacijama.

Tekst je usvojen sa 637 glasova za, 13 protiv i 26 uzdržanih.

Rezolucija poziva institucije EU da rade na davanju Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU.

Svaki takav postupak treba da bude u skladu sa članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji i zasnovan na meritumu, navodi se u tekstu.

U međuvremenu, Brisel bi trebalo da nastavi da radi na integraciji Ukrajine u jedinstveno tržište EU, u skladu sa postojećim Sporazumom o pridruživanju između EU i Ukrajine.

Pozdravljajući brzo usvajanje sankcija EU, poslanici Evropskog parlamenta žele da vide šire restriktivne mere čiji je cilj strateško slabljenje ruske ekonomije i industrijske baze.

Posebno treba ograničiti uvoz najvažnijih ruskih izvoznih dobara, poput nafte i gasa, ističe se u tekstu.

Nova ulaganja EU u Rusiju i nova ruska ulaganja u EU treba zabraniti, a sve ruske banke treba blokirati iz evropskog finansijskog sistema, a Rusiji zabraniti pristup SWIFT sistemu.

Niz sankcija, uključujući zabranu SWIFT, trebalo bi da bude proširen i na Belorusiju na osnovu njene direktne podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Poslanici pozivaju zemlje EU da brže obezbede Ukrajini odbrambeno oružje, u skladu sa članom 51 Povelje UN, koji omogućava individualnu i kolektivnu samoodbranu.

Parlament, takođe, pozdravlja posvećenost EU da aktivira svoju Direktivu o privremenoj zaštiti, kako bi svim Ukrajincima koji beže od rata bio omogućen trenutni pristup zaštiti.

Odgovornost za prijem izbeglica koje stižu na spoljne granice EU trebalo bi da bude podjednako podeljena među članicama Unije.

Ciljane sankcije protiv pojedinaca odgovornih za korupciju na visokom nivou u Rusiji i Belorusiji, kao i oligarha i zvaničnika bliskih rukovodstvu zemalja, trebalo bi brzo da budu usvojene, zatražili su poslanici Evropskog parlamenta.

Evropska unija i zemlje saveznice treba da preispitaju sve korisnike takozvanih “zlatnih viza” i da ukinu one koji se pripisuju ruskim licima sa visokom neto imovinom i njihovim porodicama, posebno onima koji su povezani sa sankcionisanim pojedincima i kompanije, zaključuje se u tekstu.

Uoči glasanja održana je emotivna debata, a više zastupnika bilo je odeveno bojama ukrajinske zaztave. Zastava ove države bila je prikazana i u sali gde se održavala rasprava kao i van zgrade Evropskog parlamenta.

Evropskim zastupnicima se putem video-linka obratio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

“Drago mi je da smo ujedinili sve države EU. Ali nisam znao da je ovo cena koju moramo da platimo: tragedijom, hiljadama ubijenih, dvema revolucijama, jednim ratom i pet danima pune invazije”, poručio je prisutnima Zelenski.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola je prilikom govora potvrdila da naređuje zbaranu ulaska u prostorije parlamenta za bilo kojeg predstavnika Kremlja jer, kako je poručila, “agresorima i ratnim huškačima nije mesto u Domu demokratije”.

“Prepoznajemo evropsku perspektivu Ukrajine. Kao što naša rezolucija jasno kaže, pozdravljamo, gospodine predsedniče (Zelenski), zahtev Ukrajine za status kandidata i radićemo na tom cilju. Moramo zajedno da se suočimo sa budućnošću”, poručila je Roberta Metsola.

Predsednik Evrospkog Saveta, Charles Michel je ocenio da je Rusija napala međunarodni sistem vrednosti.

“Nije samo Ukrajina u napadu. Na udaru su i međunarodni red i međunarodni zakoni. Na udaru je demokratija i ljudsko dostojanstvo. Ovo je čisto i jednostavno: geopolotički terorizam”, proučio je Michel.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen (fan der Lajen) je poručila da se agresija odvija 30 godina nakon ratova na Balkanu i preko pola veka nakon što su sovjetske trupe ušle u Prag i Bukurešt. Stoga je naglasila da je od ključne važnosti kako reaguje međunarodna zajednica u ovim trenucima.

“Ovo je trenutak istine za Evropu. Kako ćemo danas reagovati na ono što Rusija radi, odrediće budućnost međunarodnog sistema. Moramo pokazati moć koja leži u našim demokratijama”, poručila je von der Leyen.

U rezoluciji se posbeban paragraf se posvećuje Zapadnom Balkanu, ali i Srbiji.

Evropski zastupnici putem ove rezolucije, “snažno žale” zbog nesvrstavanja Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije što, kako se navodi u tekstu “šteti njenom procesu pridruživanja u EU” i ponavljaju svoje očekivanje da se kandidati za pridruživanje EU usklade ne samo sa pravnim tekovinama EU, već i sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

U tekstu rezolucije se takođe naglašava da evropski zastupnici sa velikom zabrinutošću primećuju uporne napore Ruske Federacije “da destabilizuje zemlje Zapadnog Balkana i da se meša u njihove demokratske procese”.

Takođe se osuđuju oni koji su izrazili podršku Ruskoj Federaciji nakon njene agresije na Ukrajinu. Pohvaljujuju podršku koju su pokazale zemlje Zapadnog Balkana kao evroatlantski saveznici.

(N1 / Slobodna Evropa, Foto: Pixabay)