Rekordni nivoi fizičkog nasilja nad novinarima, pretnje smrću i onlajn kampanje blaćenja, duboko ukorenjena nekažnjivost i stroga politička kontrola nad medijskom scenom – medijska sloboda u Srbiji je u sve dubljoj krizi, sa sve manje prostora za rad nezavisnog novinarstva.

Evropska federacija novinara (EFJ), zajedno sa svojim partnerima iz Brzog odgovora za slobodu medija (MFRR) i Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, danas predstavlja izveštaj koji ukazuje na pogoršanje situacije kada je reč o slobodi medija i bezbednosti novinara u Srbiji. Izveštaj je rezultat međunarodne misije u Beogradu koja je održana u martu 2026. godine.

U 2025. godini, u Srbiji je zabeleženo 209 kršenja slobode medija – što je više nego dvostruko u odnosu na 84 dokumentovana slučaja u 2024. godini – a koja su pogodila 359 medijskih radnika i organizacija. Od januara do 16. juna 2026. godine zabeleženo je 100 slučajeva koji su pogodili 170 medijskih radnika.

Od tragičnog urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, što je pokrenulo najveće proteste u istoriji Srbije, naglo su porasli napadi na novinare koji izveštavaju sa demonstracija. Organi reda ne samo da nisu uspeli da zaštite novinare, već su policajci sve češće sami bili počinioci, sa najmanje 38 dokumentovanih policijskih napada na novinare od 2025. godine.

Kriza prevazilazi okvire same fizičke bezbednosti. Strateške tužbe protiv učešća javnosti (tzv. SLAPP tužbe) nastavljaju da ugrožavaju izveštavanje u javnom interesu, pri čemu se Srbija nalazi na trećem mestu u Evropi po broju SLAPP slučajeva, prema podacima koalicije CASE za 2025. godinu. Kontinuirana kriminalizacija uvrede dodatno pojačava efekat zastrašivanja na rad novinara.

Pored toga, medijski pluralizam je pod ozbiljnim pritiskom. Kompanija Telekom Srbija, koja je u većinskom državnom vlasništvu, proširila je svoje medijsko vlasništvo, konsolidujući prorežimske narative širom medijske scene. Srpski medijski regulator, Savet REM-a, ne funkcioniše više od 18 meseci, što Srbiju čini jedinom zemljom kandidatom za članstvo u EU bez funkcionalnog regulatornog tela za medije. Koordinisani napadi botova i špijunski softveri, uključujući Pegasus kompanije NSO Group, pojavili su se kao alati digitalne cenzure protiv novinara i medijskih kuća.

Vlada je pokrenula nekoliko zakonodavnih inicijativa, uključujući napore da u domaće zakonodavstvo ugradi odredbe Evropskog akta o slobodi medija (EMFA). Međutim, novinari i akteri iz civilnog društva su u velikoj meri prestali da učestvuju u ovim procesima, navodeći kao razloge nedostatak transparentnosti, prebrze rokove i, pre svega, duboko odsustvo poverenja u namere vlasti. Međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u zaštiti slobode medija u Srbiji koja se ubrzano pogoršava, kao i u zaustavljanju šireg demokratskog nazadovanja.

Partneri MFRR-a i Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara pozivaju vlasti u Srbiji da:

• Odmah obustave zapaljivu retoriku usmerenu protiv novinara i uzdrže se od svih verbalnih, fizičkih i pravnih napada na medije, uključujući upotrebu SLAPP tužbi.
• Uvedu specijalizovane programe obuke za policijske i pravosudne organe kako bi se osigurala dosledna primena zaštitnih mera za novinare.

Partneri dalje pozivaju Evropsku uniju da javno i nedvosmisleno osudi napade na novinare u Srbiji, kao i da uslovi direktno finansiranje Srbije u strateškim oblastima merljivim poboljšanjima u pogledu bezbednosti novinara i standarda slobode medija.

Kompletan izveštaj sadrži detaljne preporuke upućene srpskim vlastima, uključujući vladu, parlament, policiju i tužilaštvo, o konkretnim koracima potrebnim za prevazilaženje ove krize.

Misiju je koordinisala organizacija ARTICLE 19 Europe, a pridružile su joj se sledeće međunarodne organizacije: Udruženje evropskih novinara (AEJ); Evropska radio-difuzna unija (EBU); Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF); Evropska federacija novinara (EFJ); Međunarodni institut za štampu (IPI); Reporteri bez granica (RSF); Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT); Index on Censorship i Komitet za zaštitu novinara (CPJ). Lokalni partner bilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Delegacija se, između ostalih, sastala sa novinarima, urednicima, medijskim udruženjima, organizacijama civilnog društva, predstavnicima policije, predsednicom parlamenta i vrhovnim tužiocem.

(EFJ/Autonomija)