U mađarskoj koaliciji opet o manjinskoj autonomiji

Politikolog Miroslav Samardžić kaže da je ideja o manjinskim teritorijalnim autonomijama, koju su ovih dana ponovo pokrenuli predstavnici Mađarske koalicije, u suprotnosti s konceptom građanske autonomije Vojvodine. On je za „Dnevenik“ ocenio da realizacija takve zamisli trenutno nije realna zbog toga što nema podršku najvećih političkih stranaka u Srbiji, pa ni autonomisitčkih opcija koje se protive ideji etničkih samouprava u Vojvodini.

Naime, lider DSVM-a Andraš Agošton pozvao je prošle nedelje predsednika SVM-a na dogovor o realizaciji predizbornog obećanja o mađarskoj samupravi na severu Bačke, ali je Ištvan Pastor ocenio da trenutno „nema povoda za nove strateške dogovore“ u Mađarskoj koaliciji, navodeći da su oni utvrđeni tokom proteklih nekoliko meseci. Iako je to u delu javnosti protumačeno kao „spuštanje lopte“, u SVM-u ipak ukazuju da se ne odriču tog zahteva, dok je sam Pastor nagovestio da bi pitanje teritorijalne samouprave vojvođanskih Mađara moglo biti otvoreno u okviru procesa regionalizacije Srbije.

Samardžić kaže da nije sporno da se SVM zalaže za teritorijalnu autonomiju te zajednice u Vojvodini, navodeći da je taj koncept sadržan u predizbornom programu MK i programima stranaka koje čine tu koaliciju, kao i u ustavnoj platformi SVM-a iz 2005. godine. On smatra da SVM trenutno samo „iz taktičkih razloga ne želi da to pitanje otvara“, za razliku od ostalih koalicionih partnera iz Demokratske stranke vojvođanskih Mađara i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara.
– SVM verovatno iz taktičkih razloga ternutno ne ističe to pitanje u prvi plan, jer ne želi da otvara sukob sa DS-om u Vojvodini, pošto su demokrate tu ideju u startu ocenili neprihvatljivom. Koncept etničkih autonomija ne podržava ni jedna većinska stranka, pa ni autonomističke partije, pošto bi stvaranjem etničkih samouprava u Vojvodini postojanje pokrajinske autonomije postalo besmisleno – kaže Samardžić.

Komentarišući mogućnost ostvarivanja etničkih samouprava kroz proces regionalizacije, on je ukazao da je to, takođe, „malo realno“.
– Mislim da to nije realno jer bi to onda vodilo i omogućavanju teritorijalne autnomije za Albance na jugu Srbije, koji pak teže ka otcepljenju. A, s druge starne, to bi dovelo u neravnopravan položaj druge manjinske zajednice u Vojvodini koje nisu skoncentrisane na jednom području. Ali, takvo rešenje ne bi bilo dobro ni za same Mađare koji bi ostali van te samouprave na severu Bačke – naveo je on.

Kad je reč o kulturnoj autonomiji manjinskih zajednica, Samardžić ukazuje da ta ustavna garancija, ipak, još nije razvijena bez adekvatne zakonske regulative, pre svega u pogledu funkcionisanja manjinskih nacionalnih saveta.
– To je značajno piatnje jer je reč o zakonu koji će omogućiti da se manjinska prava ostvaruju preko institucija javnih vlasti – kaže on.

Samardžić dodaje da se i kroz novi statut Vojvodine mogu unaprediti prava nacionalnih manjina, u skladu sa Ustavom i zakonima.
Publicista i filozof Tomislav Žigmanov takođe smatra da bi se vojvođanskim statutom mogla konkretnije regulisati rešenja koja bi poboljšala položaj manjinskih zajednica u pokrajini. On, međutim, za naš list dodaje da se u tom pogledu mora voditi računa o ustavnom okviru. Stoga, po njemu, pitanje manjinskih teritorijalnih autnomiji ne bi moglo biti predmet vojvođanskog statuta.
– Međutim, o takvoj inicijativi političkih predstavnika vojvođanskih Mađara treba razgovarati, a ne stavljati je pod tepih. Ali, mislim da u sadašnjem trenutku takav model rešavanja pitanja autonomije vojvođanskih Mađara može izazvati veći broj nesporazuma, nego biti u funkciji konsolidacije – kaže on.

Žigmanov napominje i da po strani mađarskog pitanja po tom modelu ostaje otvoreno pitanje šta će biti s drugim manjinskim zajednicama u pokrajini, a pre svega s vojvođanskim Hrvatima koji su, takođe, u najvećem procentu skoncentrisani u Subotici, gde bi inače bilo sedište samouprave vojvođanskih Mađara.
– Otvara se pitanje na koji način bi se rešavala njihova manjinska prava i kako bi oni uticali na proces donošenja odluka ako bi se našli u okviru samouprave vojvođanskih Mađara. S druge starne, pitanje je i da li bi etnička autnomija izazvala veće nesporazume i u pogledu samog građanskog koncepta vojvođanske autonomije – istakao je on.

Komentarišući ideju o uvođenju saveta nacionalnih zajednica pri Skupštini Vojvodine, a koja se pojavila u nezvaničnoj verziji novog statuta APV, Žigmanov je ocenio da bi to moglo imati značaj za unapređenje manjinskih prava.
– Institucije u kojima se nalaze predstavnici svih nacionalnih zajednica radi nekih dogovora više su nego potrebne, jer je danas interetnička komunikacija u institucionalnom smislu izuzetno slaba – ocenio je Žigmanov.

(Dnevnik)