Manje investicija i novih radnih mesta biće dugoročna posledica pada Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ali ekonomisti sa kojima smo razgovarali ne dele mišljenje predsednika. Naprotiv, probleme vide na drugom mestu, a pad BU kao pokazatelj odnosa države prema naučnoistraživačkom radu.

Kako je Vučić pojasnio, investitori pri donošenju odluka o ulaganju računaju na kvalitetne univerzitete kao na podršku investicijama i izvor stručnog kadra. Time poručuje da stranci kada razmatraju dolazak, značajnu pažnju usmeravaju na univerzitete sa kojih bi mogli da „crpe kadrove koji su im neophodni“.

Osvrćući se na te tvrdnje, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da pad na Šangajskoj listi ne mora nužno izazvati i pad investicija i radnih mesta, ali da to nije dobra vest po imidž zemlje.

„Većini je svejedno kakva je pozicija BU. Pre svega mislim na, figurativno rečeno, „motače kablova“. Njima ne trebaju obrazovani ljudi. Najčešće im treba dva-tri čoveka koji će biti rukovodioci. Ostali su manje kvalifikovana radna snaga i za njih to nema značaja. Ali u poslednje vreme nama dolaze, što je jako dobro, i takozvane visokotehnološke kompanije, koje angažuju i domaći kadar. Takođe, imali smo dosta ljudi koji su radili odavde za Amerikance, za Nemce. To su te dve kategorije ljudi o kojima neko može da razmišlja. Ali ne mora značiti da će sigurno doći do pada“, kaže on.

Kako slikovito objašnjava, kad dođe nemački investitor, on zna na šta da računa, a to nije kvalifikovana radna snaga.

„Računa na bistre ljude, koje lako može da oblikuje da brzo shvate to što treba da rade. To su jednostavne operacije. Tako da je to slojevito. Ali svakako je mnogo bolje kada svet dobije informaciju da je Beogradski univerzitet povećao poziciju na Šangajskoj listi. Hajde da verujemo da ovo nije trajno“, kaže Savić.

Naposletku, poručuje, pad nije najvažnija informacija. Važnije od toga je, kaže, šteta koja je načinjena visokom obrazovanju.

„To će imati stvarne posledice. Da li je sad 50 radnih mesta gore ili 50 mesta dole, neće ništa dramatično promeniti. Ali ovo je situacija u kojoj je jedna čitava generacija ljudi izgubila mnogo, a pitanje je kad će se sve vratiti u normalne tokove. Za mene je to veći problem“, podvlači profesor.

„Padu doprinela Vlada Srbije“

Za ekonomistu Sašu Đogovića izjava predsednika je „tipičan politički populizam“, u kom se koristi trenutna situacija da bi se sve „svalilo“ na Beogradski univerzitet kao krivca za sve nedaće u društvu.

„Što, naravno, nije istina. Na BU se ništa nije drastično promenilo, to su kadrovi koji su i bili pre godinu dana, samo je došlo do male fluktuacije unazad. Ljudi sa univerziteta znaju zašto je tako. Ovom padu doprinela je i Vlada Srbije svojom odlukom da smanji broj naučno-istraživačkih časova“, ističe Đogović, dodajući da je Beogradski univerzitet i dalje najbolji u celoj zemlji, pa i u regionu.

S tim u vezi, kaže, takva izjava ne pije vodu. Ako je BU najbolji u regionu, pa čak i u odnosu na neke zemlje koje su članice Evropske unije, onda jasno stoji da je, pa i samo po tom elementu, konkurentniji u odnosu na neposredno okruženje.

„Treba imati u vidu i da su kod nas dolazile strane direktne investicije neselektivno, netransparentno, i da su velikim delom fokusirane na radno intenzivne delatnosti, tako da tu Beogradski univerzitet sigurno nije ni figurirao da bude u igri oko takvih delatnosti. Niti su investitori tog tipa tražili stručne kadrove sa BU prilikom otvaranja tih preduzeća, koja su za proizvodnju radnih uniformi, obuće, motača kablova i tako dalje“, pojašnjava ekonomista.

Ali naglašava da u budućnosti, ako hoćemo da se bavimo veštačkom inteligencijom, izgradnjom nuklearne elektrane, neophodno je da školujemo kadrove, da razvijemo, recimo, firmu Beogradskog univerziteta i te kadrove za nuklearnu energiju, ili da ih stipendiramo u inostranstvu.

Znači, neophodna je jasna strategija same države, a ne da se država ponaša „maćehinski“ prema svom univerzitetu.

Đogović skreće pažnju i na to da se ništa ne govori šta je, recimo, sa Novosadskim univerzitetom, kog i nema na Šangajskoj listi.

„Zašto on nije u fokusu? Zašto tu ne dođe do pomeranja, pa makar da se približi negde Beogradskom univerzitetu i time sinergetski deluje na privlačenje SDI? Prema tome, ovde imamo samo izvučenu jednu kockicu iz celokupne slagalice. Bez ikakve argumentacije, kroz medijsku hobotnicu, ta se priča dalje lansira, plasira, i naravno, to ima svoju publiku. Ali svakako ne može da dopre do neke nove ili one koja se opredelila šta će da radi na sledećim parlamentarnim izborima“, zaključuje.

„Poslednja Vučićeva manipulacija“

Sa druge strane, da se pad na Šangajskoj listi zasniva na pregledu objavljenih naučnih radova u prestižnim svetskim časopisima, i da je to jedan od kriterijuma koji se prati i vrednuje, pojašnjava profesor ekonomije u penziji Božo Drašković.

On naglašava da taj kriterijum nije nebitan, ali da je samo jedan koji govori o položaju univerziteta u svetu. A da sama pozicija govori o naučnoistraživačkom radu, a ne o kvalitetu obrazovanja.

„Taj parametar morate postaviti u odnosu na to koliko privatne kompanije i država ulažu u podsticanje naučnih istraživanja, čiji je i rezultat objavljivanje radova u prestižnim međunarodnim časopisima. I sada dolazimo do sledećeg, ali čini mi se i ključnog aspekta kad je reč o Srbiji i njenim univerzitetima i poziciji u svetu – zaboravio je predsednik da kaže da je ukinuo sredstva za naučnoistraživački rad profesorima na univerzitetima, a de facto i na institutima, donošenjem uredbe od pre godinu i više dana“, podseća.

Dakle, objašnjava ovaj profesor, naša država ulaže vrlo malo sredstava u naučnoistraživački rad u odnosu na svetske univerzitete, a rezultati tog rada mogu biti upravo radovi objavljeni u prestižnim časopisima.

„Čim imate malo sredstava, imate manje mogućnosti za kvalitetna istraživanja, posledično i pad u međunarodnom rejtingu, odnosno Šangajskoj listi. To je pravi problem, a ne onaj koji navodi Vučić“, izričit je.

I onda, kaže Drašković, dolazi poslednja Vučićeva manipulacija – korelacija između stranih direktnih investicija i obrazovanja, odnosno naučnog rada. Kako podvlači, u Srbiji nemamo kulturu ljudi koji vode vlast i politiku da se obraćaju domaćoj nauci i domaćim istraživanjima.

„Kako je većina kompanija iz bivših društvenih i državnih preduzeća prešla u ruke stranih kompanija, one se više ne obraćaju domaćim institutima i fakultetima. To su činjenice koje potvrđuju istraživanja od pre 10, 15 godina. Ne obraćaju se Institutu za hemiju, Institutu za fiziku, niti Elektrotehničkom fakultetu… Vrlo retko i drugim fakultetima za učešće u primenjenim istraživanjima koja će omogućiti da dođe i do nalaza i rezultata za naučnoistraživački rad. Prema tome, svetske kompanije imaju svoje univerzitete i istraživačke centre. Mi smo potpuno gurnuti na marginu. Uostalom, neka pokaže Vučić jedno istraživanje koje je naručio od bilo koje institucije u ovoj zemlji, od planiranja arhitekture do energetike, razvoja, socijalne politike, ekonomske politike“, kaže Drašković i poziva predsednika da pokaže koliko od bruto domaćeg proizvoda ili iz budžeta ode za nezavisan naučnoistraživački rad.

Stoga su, ističe, naši univerziteti više nego uspešni kada se rangiranja uporede sa izdvojenim sredstavima za nauku.

„I ovo što ljudi objavljuju u svetu jeste više rezultat ličnih pregnuća i pregnuća pojedinih grupa, mladih i starijih ljudi iz oblasti nauke i sa fakulteta i instituta, nego što je to rezultat podsticaja koje daju društvo i država“, dodaje.

Naposletku, navodi, postoji još jedna slabost, a to je pitanje podeljenosti fakulteta i instituta u Srbiji.

„To se tiče institucionalne regulative. Postoji navika da su u Srbiji instituti odvojeni od fakulteta, a retki su oni koji imaju personalnu saradnju sa institutima u naučnoistraživačkom radu. To je greška koja traje već decenijama i koju bi valjalo nešto popraviti, jer su zatvoreni jedni prema drugima. Osim toga, pogrešno je i ekskomuniciranje starijih radnika iz naučnoistraživačkog rada odlaskom u penziju. Još uvek ima ljudi koji imaju izvanredan kapacitet i radne navike, ali ih više ne uključuju ni u to malo sredstava koje država izdvaja. Već ih sa 65 „pošalju“ u naučnu penziju. Na kraju, postoje instituti koji nisu u sastavu BU, čiji saradnici objavljuju u prestižnim časopisima, ali se oni ne uključuju u to što pripada Beogradskom univerzitetu. Isto važi za Niški, Kragujevački, Novosadski“, kaže Drašković.

Zaključuje da državni univerziteti, fakulteti u okviru državnih sektora drže kvalitet obrazovanja, i da se naši ljudi sa ovih fakulteta zapošljavaju u stranim kompanijama, od elektrotehnike, mašinstva, tehnologije, ekonomije, pa i prava, kao radna snaga koja je visoko kvalifikovana.

„Kada je reč o menadžmentu i strateškom odlučivanju, filijale stranih kompanija zavise od svojih matica i svojih država i njihove politike razvoja, i njih ne zanima domaća nauka“, direktan je Drašković.

---

Podsećamo, pre nekoliko dana objavljena je Šangajska lista na kojoj je Univerzitet u Beogradu pao je za stepenicu niže i više se ne nalazi u grupi 500 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova. Sada je u grupi univerziteta od 501. do 600. mesta.

Odgovornost za pad na rang-listi našeg najvećeg i najstarijeg univerziteta, koji je lane bio među top 500 svetskih visokoškolskih ustanova, tablioidi i mediji bliski vlasti su, očekivano, pripisali rektoru UB Vladanu Đokiću i “blokaderima”.

I ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da su blokade doprinele padu Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi.

Sa druge strane, kako je za Danas ranije objasnio Zoran Nikolić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, razlog za najnoviji rezultat je činjenica da UB iz godine u godinu ima približno istih naučnih radova, a ove godine nema nijednog istraživača u grupi visokocitiranih, što je dodatno uticalo na plasman u grupu od 501. do 600 mesta.

„Svetski broj radova je sve veći svake godine za nekih tri odsto, a mi imamo istu populaciju i isti broj radova. Zbog takvog broja naučnih radova svake godine “potonemo” 20 do 30 mesta, a preko toga nas je sada koštalo 70-tak mesta to što više nemamo “highly cited“ naučnike“, kazao je Nikolić.

I nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović ocenila je za FoNet da vlast pokušava da diskredituje taj Univerzitet, dodajući da plasman u grupu od 501. do 600. mesta na novoj Šangajskoj listi nije značajan pad, već uobičajena fluktuaciju koja se može očekivati kod univerziteta u državama sa skromnim finansiranjem nauke.

(Danas, foto: Autonomija)