Počela javna rasprava o Nacrtu statuta AP Vojvodine

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši izjavio je juče da su otvaranjem javne rasprave o nacrtu vojvođanskog statuta pokrajinske vlasti jasno pokazale rešenost da se ne ponove propusti koju su pratili donošenje Ustava Srbije. Povodom početka javne rasprave o novom pokrajinskom statutu, Egereši je izrazio očekivanje da će svoje mišljenje o tom dokumentu izneti svi relevantni faktori u Vojvodini.

– Pokrećemo široku javnu raspravu o nacrtu novog statuta AP Vojvodine kako se ne bi ponovila tajnovitost koja je pratila usvajanje novog Ustava Srbije, kada su, recimo, poslanici u Skupštini Srbije sa sadržajem Ustava upoznati na samoj sednici na kojoj je on i usvojen. O nacrtu statuta APV, pre izjašnjavanja pokrajinskih poslanika, svoj sud moći će da daju svi relevantni faktori u Vojvodini – strukovne organizacija, nevladine organizacije, stranke i pokreti te pojedinci – naveo je predsednik pokrajinskog parlamenta u obraćanju grupi stranih novinara koji su juče posetili taj dom.

Put ka evrointegracijama

Rešenja iz nacrta statuta, po Egerešijevim rečima, iskazuju i povezanost AP Vojvodine i Republike Srbije na zajedničkom putu modernizacije države, uključene u tokove evropskih i međunarodnih integracija. Takođe, posebno je naglašena briga za razvoj multikulturalizma, multietničnosti, multikonfesionalizma, kao najvažnijih vrednosti i najvrednijih karakteristika Vojvodine.

Egereši je gostima predočio da rešenja iz nacrta statuta obezbeđuju kvalitativni iskorak u odnosu na pravno, institucionalno i političko stanje zasnovano po važećem Statutu APV iz 1991. te da je to primetno i u povećanom broju nadležnosti koje će biti poverene Pokrajini.
– Pokrajina dobija nadležnosti u 14 oblasti, ali time i odgovornost za efikasan i ravnomeran razvoj čitave Vojvodine – naveo je spiker Pokrajinske skupštine, ocenivši da se za predložena rešenja u nacrtu novog statuta ipak ne može reći da su optimalna.

– U njemu nisu sadržana sva ona rešenja kojim bi naša administracija još bolje rešavala nagomilane probleme u Pokrajini, pošto je omeđen ustavnim rešenjima i, kao takav, predstavlja presek političke realnosti u Srbiji – dodao je on.

(Dnevnik)