Bivši vojvođanski premijer Đorđe Đukić, koji je bio na čelnoj poziciji u tadašnjem Izvršnom veću APV za mandata koalicije DOS, ocenio je da bi aktuelna vlast u Vojvodini trebalo da se posveti ispunjavanju svojih obaveza koje proističu iz novog Statuta APV. On je u intervjuu za portal Autonomija.info kazao da prioritet Vlade Vojvodine nikako ne može biti izgradnja mosta kod Sremske Rače, s obzirom na brojne infrastrukturne probleme u samoj Pokrajini, ali i na činjenicu da još uvek nije u mogućnosti da preuzme nove nadležnosti, jer joj za to nije obezbeđen novac.
– U Vojvodini ima jako puno problema, posebno infrastrukturnih, koje treba rešavati. A most kod Sremske Rače u tom kontekstu trebalo je da bude na nekom četvrtom ili petom mestu po značaju. Uostalom, Bosna i Hercegovina je ipak druga država, bez obzira što tamo ima Srba. Pa, Srbi su i u Rumuniji, pa im ne gradimo mostove. A da ne govorim o tome da u samoj Pokrajini ima mnogo aktuelnijih problema koji se ne rešavaju zbog nedostatka sredstava, a koji su mnogo značajniji za građane Vojvodine – smatra Đukić

S druge tsrane, jako teško se sredstva prelivaju iz republičke u pokrajinsku kasu, pa nije ispunjen ni ustavni minimum od sedam procenata… Mislite li da je onda investicija u izgradnju ovog mosta posledica pritisaka centralne na pokrajinsku vlast?
– Ne znam da li je ova investicija posledica takvih prisaka. Međutim, pošto je Demokratska stranka dominatna na oba nivoa vlasti, uveren sam da to nije urađeno bez unutarstranačkog „dogovora“. Ali, apsolutna je besmislica da se Ustavom određuje sedam procenata za Pokrajinu iz budžeta Republike. Ako su procenti već uneseni u najviši pravni akt, onda je trebalo da se kaže da Vojvodini sleduje najmanje 80 procenata od onoga što se iz Pokrajine unese u republički budžet. I to ne da se definiše tako da se to vraća APV, nego tako da taj procenat ovde ostaje. To bi bio jedini logičan rezon. A tih sedam posoto nikako ne može biti dobro rešenje, što se i pokazalao, pošto je pokrajinski budžet stalno u problemu. Zašto bi Vojvodina trpela posledice zbog toga što Republika loše radi, ili neki drugi region, ili pak obrnuto. Zato je važna čista računica. Svako treba da dobije ono što je zaradio, te da izdvaja određeni procenat za finansiranje državnih poslova, i Vojvodina i lokalne samouprave i eventualno drugi regioni.

A kako vidite ćutanje pokrajinske administracije, uprkos sve tanjem budžetu, ali i činjenici da nakon usvajanja Statuta nije u mogućnosti da preuzme nove nadležnosti?
– Za vreme mandata kaolicije DOS, bilo je nesporazuma kad je reč o definisanju nadležnosti Vojvodine, ali su oni tad više proisticali iz te velike koalicije. A najviše problema imali smo s nekim vojvođanskim političarima koji su tad dobili funkcije u Beogradu. Komunikacija između resora obe vlade bila je ipak redovna. Mislim da bi aktuelna administracija, s obzirom da i na republičkom nivou iste stranke imaj vlast, morala da bude mnogo glasnija. Oni su uostalom plaćeni za to da štite interese Vojvodine, posebno kad je reč o sprovođenju novog Statuta. Moguće da je njihova kalkulacija takva da bolje da ništa ne pokušavaju, jer su svesni da ne mogu da se izbore za to, a ne žele da građani vide koliko su nemoćni. Međutim, to nije opravdanje za neispunjavanje obaveza koje imaju prema građanima Vojvodine. Jer, šta znači dobiti nadležnosti bez novca da ih sprovodiš. S druge strane, mislim da u aktuelnoj politici generalno ima previše reklamiranja, a malo pravog rada.

Mislite li da bi aktuelne inicijative iz drugih delova Srbije mogle ubrzati proces regionalizacije?
– Formiranje novih regiona u Srbiji svakako treba podržati, ali postoji samo jedna autonomna pokrajina, i to treba jasno kazati. Naime, ukoliko se uđe u proces regionalizacije i dogovori se model po kojem će se formirati novi regioni, ne bio smelo da se dogodi da Vojvodina bude definisana samo kao jedan od regiona. Vojvodina mora da ima veći stepen autnomije od ostalih, jer jedino ona ima tu tradiciju. Ideja autonomije u Vojvodini prisutna je 200 godina, ona je usađena u ovdašnjim ljudima, bilo da su starosedoci ili su nekad došli u Vojvodinu. Tako da se to ne može izjednačavati i poistovećivati sa regionima koji tek treba da budu stvoreni. Međutim, svi ti procesi se prolongiraju, pošto neki ljudi očigledno pokušavaju da u svojim rukama zadrže više vlasti nego što ima pripada. Dok bi svaka pametna politika težila spuštanju vlasti i odgovornosti na niže nivoe.

Svetlana Ratkov