U okviru svog mandata Misija OEBS-a u Srbiji pruža podršku razvoju slobodnih, profesionalnih i nezavisnih medija, daje stručne savete za unapređenje medijskog zakonodavstva, prati stanje slobode izražavanja i doprinosi jačanju kapaciteta novinarskih udruženja i regulatornih tela. Šef Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji Dominik Tijeri (DominiqueThierry) zajedno sa svojim saradnicima posetio je NIU „Ruske slovo”, i upravo ta poseta je bila povod za intervju koji pišemo u produžetku.

Kako vidite generalno situaciju u medijima u Srbija, a kako vidite situaciju u manjinskim medijima u Srbiji, pogotovo u
manjinskim medijima koji se finansiraju iz budžeta?

Mediji koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina i dalje se suočavaju sa finansijskim izazovima. Ti izazovi nisu isti za sve. Mediji koji se finansiraju iz javnih sredstava imaju jednu vrstu problema, dok se privatni i mediji civilnog društva suočavaju sa drugačijim teškoćama. Misija se zalaže za donošenje podzakonskih akata koji bi izjednačili uslove finansiranja
medija koje posredno osnivaju nacionalni saveti nacionalnih manjina sa sedištem van Vojvodine i omogućili im i direktno finansiranje iz javnih sredstava, što je predviđeno još 2023. godine. Šire gledano, pojedini mediji se i dalje suočavaju sa ozbiljnim izazovima, kako kada je reč o finansijskoj održivosti, tako i o bezbednosti novinara. Broj napada i pretnji novinarima nastavlja da raste, a Savet za štampu je prošle godine primio gotovo dvostruko više pritužbi nego godinu dana ranije. Nakon isteka Medijske strategije za period 2020–2025, Misija se zalaže za izradu i usvajanje nove medijske strategije kroz potpuno transparentan i inkluzivan proces, kao i za sprovođenje mera iz prethodne strategije koje još nisu realizovane. Misija je takođe doprinela formiranju novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Kada Savet u potpunosti preuzme svoje nadležnosti, očekuje ga veliki broj važnih zadataka, od suzbijanja govora mržnje i zaštite privatnosti građana u medijima do rešavanja pitanja više od 200 televizijskih i radio-stanica koje emituju program bez dozvole.

Koji su to načini i mogućnosti koje preduzima Misija OEBS-a u Srbiji da bi se unapredilo položaj novinarki i novinara, i obezbedilo profesionalno novinarstvo na lokalnom nivou?

Stalna komunikacija i česte posete lokalnim medijima u Srbiji, od početka rada Misije, ključni su za naše razumevanje problema i potreba ovih glasila, čije postojanje sprečava širenje tzv. ’’informacijskih pustinja’’, a profesionalnost u radu obezbeđuje obaveštenost građana o bitnim dešavanjima u lokalnim zajednicama. Pokušavamo da ojačamo profesionalne kapacitete medija kroz različite programe obuka, podršku organizaciji ili prisustvu edukacijama, konferencijama i drugim vidovima
saradnje medija na domaćem i međunarodnom nivou. Zanimljivo je istorijski i tehnološki pratiti kako se ta podrška kretala od, na primer, ustanovljavanja višejezičnih programa na FM radio stanicama na jugu Srbije do programa posvećenih produkciji vesti za društvene mreže i korišćenju alata veštačke inteligencije u profesionalnim medijima. Drugi, podjednako važan aspekt poznavanja situacije na lokalu je taj što izazove i potrebe lokalnih medija možemo na pravi način da predstavimo državnim institucijama, od lokalnih predsednika opština do Narodne skupštine, organizacijama civilnog društva i partnerima iz međunarodne zajednice, zalažući se kreiranje politika i zakonskih rešenja koja će na te potrebe odgovoriti. Svakako, jedan od najznačajnijih segmenata našeg rada na lokalnom nivou su sastanci tužilaca, policije i lokalnih medijskih radnika koje organizujemo zajedno sa Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara. Samo u poslednje tri godine smo obišli preko 20 mesta i razgovarali sa preko 500 lokalnih novinara i predstavnika tužilaštva i policije. Dolasci SRG u lokalne sredine predstavljaju važnu poruku novinarima da nisu sami i da postoje institucije, tela i pojedinci kojima je stalo do njihove bezbednosti i, uopšte gledano, do zaštite i očuvanja profesionalnog novinarstva u manjim sredinama. Tokom godina, naša Misija je uspela da izgradi odnos razumevanja i poverenja sa velikim brojem aktera na medijskoj sceni i nadam se, doprinela da profesionalni mediji na lokalu rade u interesu javnosti.

Kakvo je viđenje Misije OEBS u SRB, kako treba da funkcionišu manjinski mediji u Srbiji, pogotovo sa fokusom na to kako
obezbediti finansijska sredstva?

Sistem javnog informisanja na jezicima nacionalnih zajednica u Srbiji dobro je zamišljen tako da odražava i podržava raznolikost manjinskih zajednica. On obuhvata medije javnog servisa, medije čiji su izdavači posredno nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i privatne medije i medije civilnog društva, koji svi zajedno doprinose širem informativnom ekosistemu. Za sve aktere u okviru ovog sistema od suštinskog je značaja da promovišu objektivno i odgovorno izveštavanje, štite uređivačku nezavisnost i obezbede slobodan i jednak pristup informacijama. Ovi principi su takođe sadržani u Preporukama iz Osla o jezičkim pravima nacionalnih manjina koje je objavio Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine i ugrađeni su u okvir Medijske strategije Vlade Republike Srbije. Potpunom primenom duha i slova Medijske strategije i važećih zakona, u skladu sa javnim interesom i garantovanim pravima i slobodama, pa i kada je u pitanju dodela javnih sredstava, moglo bi se postići pravovremeno, tačno i raznovrsno informisanje građana, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina.

Da li standardi Misije OEBS u Srbiji vode ka podizanju nivoa svesti, i unapređenja informisanja na jezicima nacionalnih manjina, sa fokusom na predstojeće izbore za članove Nacionalnih saveta koji predstoje ove jeseni?

Za OEBS je poštovanje ljudskih prava, uključujući slobodu izražavanja i prava pripadnika nacionalnih manjina, suštinski element našeg sveobuhvatnog pristupa bezbednosti. Principi Helsinškog završnog akta (Princip VII), usvojenog 1975. godine, dosledno su potvrđivani kroz naknadne obaveze OEBS-a, uključujući Odluku br. 3/18 Ministarskog saveta o bezbednosti novinara, kojom se naglašava ključna uloga slobodnih i nezavisnih medija u razvoju otvorenih društava i vladavini prava. U novije vreme, Predstavnik OEBS-a za slobodu medija istakao je da je sloboda medija jedan od temelja demokratije i da su slobodni, pluralistički i kvalitetni mediji preduslov za demokratiju, bezbednost i održivi mir. Pravo na informisanje na sopstvenom jeziku predstavlja osnovno ljudsko pravo i usko je povezano sa ostvarivanjem kulturnog, jezičkog, verskog i nacionalnog identiteta. Osim toga, Ustav Republike Srbije garantuje svim građanima jednak pristup slobodnim i pluralističkim informacijama, bez diskriminacije. Sve ovo važi i kada govorimo o informisanju u vezi sa izborima za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo, i treba im obezbediti, da dobijaju informacije na svom maternjem jeziku koje su tačne, nezavisne i raznovrsne, kako u pogledu sadržaja, tako i perspektiva. Ovo je posebno važno u kontekstu sve većih pritisaka na slobodu medija. Kako je nedavno istakao Predstavnik OEBS-a za slobodu medija, novinari moraju biti u mogućnosti da svoj posao obavljaju bez zastrašivanja, nasilja ili nedozvoljenog mešanja, jer je to od suštinskog značaja za zaštitu prava javnosti da traži, prima i saopštava informacije.

Gde i kako vidite Rusko slovo danas među manjinskim medijima u Srbiji danas?

Mislim da Rusko slovo danas zauzima posebno mesto među manjinskim medijima u Srbiji. Više od osam decenija uspešno čuva rusinski jezik, kulturu i identitet, a istovremeno pokazuje da tradicija i savremeno novinarstvo mogu da idu zajedno. Posebno je važno što Rusko slovo nije ostalo samo čuvar kulturnog nasleđa, već niz godina pokazujete spremnost da pratite promene u medijskom okruženju i kontinuirano unapređujete profesionalne standarde. Dugogodišnja saradnja sa Misijom OEBS-a u
Srbiji na razvoju etičkih standarda i samoregulacije medija govori upravo o toj spremnosti da se razvija i bude primer dobre prakse. Verujem da upravo ovakvi mediji kao što je Rusko slovo pokazuju da informisanje na jezicima nacionalnih manjina nije namenjeno samo očuvanju identiteta jedne zajednice, već predstavlja i važan deo pluralističkog i demokratskog medijskog prostora Srbije. Zbog toga Rusko slovo vidim kao medij sa bogatom tradicijom, ali i sa jasnim mestom u budućnosti medijske scene u Srbiji.

Marina Džudžar/foto: Varonika Vujačić (Preuzeto sa: ruskeslovo.com)