Skip to main content

COP27: Istorijska odluka, osniva se fond za popravku klimatske štete

Planeta 20. nov 2022.
2 min čitanja

Godišnja klimatska konferencija UN-a, poznata kao COP27, u egipatskom letovalištu Šarm El-Šeik u nedelju je usvojila rezoluciju kojom se predviđa stvaranje namenskog fonda za finansiranje popravke klimatske štete koju su već pretrpele „posebno ranjive zemlje”.

Posle napetih pregovora koji su trajali celu noć, egipatsko predsedništvo COP27 objavilo je tekst nacrta sporazuma i istovremeno sazvalo plenarnu sednicu da ga proglasi konačnim, sveobuhvatnim sporazumom.

Odluka COP27 se već naziva „istorijskom“ i usvojena je konsenzusom više od 200 delegata na plenarnoj skupštini uz gromoglasan aplauz.

Sporazum naglašava neposrednu potrebu za novim, dodatnim, predvidljivim i adekvatnim finansijskim sredstvima za pomoć zemljama u razvoju koje su posebno ranjive na ekonomske i neekonomske efekte klimatskih promena.

Među ovim mogućim načinima finansiranja je i stvaranje „fonda za reagovanje na gubitke i štete“, što je snažan zahtev zemalja u razvoju, koje su se ujedinile oko ovog pitanja.

Pitanje „gubitaka i štete“, više nego ikada u centru debate nakon razornih poplava koje su nedavno pogodile Pakistan i Nigeriju, stavljeno je na dnevni red u poslednji čas, posle dugog oklevanja bogatih zemalja, i na uslov da se odustane od pitanja eventualne pravne odgovornosti ili naknade štete.

Plaćanje nadoknade za štetu od klimatskih promena siromašnijim zemljama pojavilo se kao kamen spoticanja u srcu pregovora koje vode UN.

Evropska unija je u četvrtak, uoči zakazanog zatvaranja konferencije, ponudila da prihvati fond, pod uslovom da bude rezervisan za „posebno ranjive zemlje“, što bi isključilo zemlje u razvoju koje su doživele snažan rast poput Kine.

EU je takođe želela da pomene proširenje „baze doprinosa“, što bi omogućilo uključivanje Kine.

Pre više od deset godina, zemlje, posebno razvijene, obećale su 100 milijardi dolara godišnje zemljama u razvoju do 2020. za suočavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.Na značajnoj klimatskoj konferenciji u Parizu 2015. godine, gde se svet prvi put dogovorio oko cilja ograničavajući globalno zagrevanje, ponovili su to obećanje i produžili rok do 2025. godine.

Modalitete za sprovođenje odluke, a samim tim i fonda, moraće da razvije posebna komisija za usvajanje na sledećoj COP28, krajem 2023. godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Oni će takođe morati da odluče o konačnoj globalnoj deklaraciji i naporima da smanje emisije gasova staklene bašte koji izazivaju globalno zagrevanje.

Prema izveštajima dopisnika raznih medija sa konferencije, sporna tačka je smanjenje ili ukidanje upotrebe fosilnih goriva i cilj ograničavanja zagrevanja atmosfere na 1,5 stepeni Celzijusa iz predindustrijske ere, koja je već bila dogovoreno prošle godine u Glazgovu.

Evropski komesar za klimu: Sporazum nije dovoljan korak napred

Sporazum postignut na klimatskoj konferenciji COP27 u Egiptu nije dovoljan korak napred, rekao je u nedelju evropski komesar za klimu Frans Timermans, rekavši da neke zemlje nisu dovoljno odlučne u svojim naporima da spreče porast temperatura.

„Ova decenija je biti ili ne biti, ali dokument koji je pred nama nije dovoljan korak napred za ljude i planetu“, rekao je Timermans.

Prema njegovim rečima, sporazum nije obavezao velike zagađivače da ubrzaju i ostvare veće smanjenje emisije štetnih gasova.

Istog mišljenja je i norveški ministar Espen Bart Ejde, koji je dodao da se nada čvršćem dogovoru.

„On ne odstupa od Glazgova, ali nije ništa ambiciozniji“, rekao je Eide.

(Hina/AFP, Foto: Pixabay)