Skip to main content

Čekajući poresku formulu države: Onlajn radnici na privremenom režimu (VOICE)

Autonomija 30. jul 2022.
9 min čitanja

Nakon višemesečne tišine o statusu frilensera, nedavna vest o novom predlogu Radne grupe za pripremu predloga zakona kojim se reguliše status frilensera u Srbiji, zabrinula je onlajn radnike.Ipak, prema rečima koosnivačice i programske direktorke Centra za istraživanje javnih politika Branke Anđelković, razni predlozi su na stolu i radna grupa još uvek radi na njima.

“Rešenja se u najvećoj meri fokusiraju na visinu neoporezivog dela, normiranih troškova i prava iz zdravstvenog osiguranja i podrške porodici, a izneli su ih Digitalna zajednica, Udruženje radnika na internetu, Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije i Ministarstvo finansija.”, objašnjava Anđelković za VOICE.

Ona dodaje da se rad nastavlja polovinom avgusta, a tada će se “lomiti koplja” u vezi sa obavezama i pravima koja frilenseri u Srbiji treba da uživaju.

Frilenseri ili onlajn radnici – radnici su bez jasnog poreskog i zakonskog statusa u Srbiji. Njih je Poreska uprava zvaničnim saopštenjem za naplatu poreza u oktobru 2020. godine nazvala “poreski obveznici, fizička lica koja u inostranstvu ostvaruju prihod pružanjem usluga”. Osim te, oni nemaju zakonsku definiciju, već su fizička lica koji poreze i doprinose plaćaju samooporezivanjem.

PORESKE MORE

Frilenser, koji je želeo da ostane anoniman, ispričao je za VOICE da je radio onlajn više od deset godina. Za sebe kaže da je “reprezentativan uzorak frilensera”, jer, kako dodaje, ne zna šta se dešava, kakvo je sadašnje stanje i kakav je njegov status.

“Ja sam u međuvremenu, kad je sve to počelo, odlučio da odem iz klasičnog frilens koncepta jer sam shvatio da će biti nemoguće raditi taj posao”, rekao je anonimni frilenser za naš portal.

Kako je objasnio, pošto se ubraja u grupu manje plaćenih onlajn radnika, prethodnih godina nije plaćao porez, jer bi ga to, kako on kaže, po tadašnjem Zakonu o porezu na dohodak, učinilo nekonkurentnim na tržištu.

Ilustracija: Pixabay

“Oduvek sam bio svestan da mene poreski sistem tereti za najmanje prethodnih pet godina, ali isto tako, nisam bio u poziciji da to platim i rizikovao sam svesno da uđem u poreski prekršaj. Plativši poreze ili ugovor o delu, učinilo bi ne samo moj, već svaki taj sitni frilens posao potpuno nekonkurentnim, samim tim nemogućim. Obezvredilo bi ga toliko da ne može više da se radi”, istakao je.

Naš sagovornik je, baš tokom pregovora zajednice frilensera sa predstavnicima Vlade o naplati poreza, zato odlučio da napusti “klasični” frilensing – iz straha.

“Kada je došlo do toga da sam shvatio da mogu ući u ogroman problem, negde posle protesta, ja sam zapravo prestao da budem frilenser, pošto imam decu. Otvorio sam svoje preduzeće i našao neki model gde sam bio prinuđen da se bavim i dodatnim delatnostima kako bih obezbedio i knjigovođu i sve ostalo”, rekao je on.

NISU POREZI JEDINI PROBLEM

Naime, u oktobru 2020. godine na adrese onlajn radnika počela su da stižu prva rešenja Poreske uprave za naplatu dugova od 2015. do 2020. godine. Ubrzo nakon toga – usledili su protesti. Deo frilensera izašao je na ulice i na čelu sa Udruženjem radnika na internetu, javno su tražili adekvatne uslove za plaćanje poreza, posle čega su ušli u pregovore sa Vladom Srbije.

Skoro pola godine nakon protesta – Vlada Srbije je u aprilu 2021. godine saopštila da je najzad postignut dogovor sa onlajn radnicima. I izmenama Zakona o porezu na dohodak građana rešeno je da obavezu plaćanja poreza i doprinosa imaju samo ona fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila prihode u iznosu većem od neoporezivog – 384.000 dinara.

“Podsećamo da je prelaznim režimom propisano da na prihode koji su ostvareni u kalendarskoj godini po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez i doprinosi plaćaju samooporezivanjem, u visini do 384.000 dinara godišnje, ne postoji obaveza plaćanja ni poreza ni doprinosa, što znači da obavezu plaćanja poreza i doprinosa imaju samo oni obveznici koji su u kalendarskoj godini ostvarili prihode u iznosu koji prelazi ovaj neoporezivi iznos”, navodi se u Komentaru najnovijih izmena i dopuna pravilnika o poreskoj prijavi o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika Minisarstva finansija.

Poreski savetnik Milan Trbojević za VOICE objašnjava kako se računaju porezi za frilensere tokom sadašnjeg, prelaznog režima.

“Trenutno frilenseri imaju 50 odsto normiranih troškova, plus se na to oduzima neoporezivih 384.000 dinara na godišnjem nivou, pa se tek na taj ostatak primenjuje porez od 20 odsto, PIO 25 odsto i ako nije zaposlen – za zdravstvo 10.3 odsto”, naveo je Trbojević.

Milan Trbojević (Foto: privatna arhiva)

Iako je je dogovor Vlade i predstavnika frilensera postignut 2021. godine, u pitanju je ipak samo privremeno rešenje. Ovaj model oporezivanja važio je, naime, do kraja 2021. godine, ali se potom nastavio i u 2022. godini, te će važiti i nadalje do donošenja novog Zakona koji bi konačno regulisao status frilensera.

“Kad je sistem oporezivanja u pitanju, moglo bi se reći da su frilenseri trenutno u dobrom položaju”, smatra Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika.

Međutim, po njenim rečima, to je jedini pozitivan faktor kada su u pitanju onlajn radnici, jer svi drugi faktori koji utiču na njihov položaj u socio-ekonomskom smislu nisu se uopšte promenili.

“Frilenseri u Srbiji su i dalje ‘treća vrsta’, te nemaju prava iz radnopravnog odnosa, zdravstvenog osiguranja, zakona o finansijskoj podršci sa decom. Konkretno, oni kao fizička lica koja su angažovana preko neke strane platforme uglavnom nemaju ugovor, te samim tim ni zaštitu od otkaza, ne mogu na godišnji odmor niti plaćeno bolovanje ili trudničko”, objašnjava ona.

Anonimni frilenser za svoj posao kaže da ne podrazumeva samo rad od kuće i samostalno organizovanje radnog dana, već da zahteva borbu za svaku moguću “tezgu”. 

Ilustracija: Pixabay

“Svi misle da frilenserima poslovi padaju sa neba. To je daleko od istine. Zapravo, to je najveći momenat nesigurnosti u celoj priči, kada završiš jedan posao, niko ti ne garantuje drugi. Samim tim si neosiguran, na kraju krajeva smo upregnuti da plaćamo osiguranje – a inherentno svojstvo našeg posla je neosiguranost samim poslom”, dodao je on.

Kako pričati o osnovnim radnim pravima kada ni terminološki nije najjasnije šta je tačno frilenser a šta onlajn radnik, ukazuje pravnik iz Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” Stefan Todić.

Između ostalog, kako je dodao, pošto ne postoji adekvatan termin za frilensera, nije ni jasno šta je time obuhvaćeno – a samim tim, nema ni jednog zakonskog rešenja koje može da pomogne da se taj pojam definiše.

“U Srbiji se brkaju termini frilensera, odnosno radnika na platformi – i onlajn radinka. Radnici na plaftormama se često smatraju ljudima koji rade na platformama poput Wolt i Glovo, dok se onlajn radnici, koje zovemo frilenseri, gube u toj podeli i ne obraća se pažnja na njih”, kazao je Todić za VOICE.

PLAĆENI MANJE OD GLOBALNOG PROSEKA

Srbija se, zajedno sa Rumunijom, godinama unazad nalazi u samom evropskom i svetskom vrhu po broju frilensera. Upravo zato Centar za istraživanje javnih politika kroz alatku “Gigmetar” periodično prikuplja javno dostupne podatke o radnicima sa najpopularnije platforme u Srbiji i 8 zemalja u okruženju. 

Prema rečima istraživača Ljubivoja Radonjića iz Centra za istraživanje javnih politika, najnovije merenje “Gigmetra” pokazalo je da je broj radnika na platformi Upwork porastao pet puta u odnosu na prethodno merenje, koje je bilo u avgustu 2021. godine.

“Na nivou profesija, najveći rast su zabeležile profesionalne usluge – skoro 50 posto. Takođe, nastavljena je ‘urbanizacija’ takozvanog gig rada – 9 od 10 novih gig radnika žive ili rade u nekom od 28 gradova u Srbiji.”, napominje Radonjić za VOICE.

Mada se Srbija nalazi u evropskom i svetskom vrhu po broju frilensera, “Gigmetar” je pokazao da su plaćeni niže od ostatka sveta.

“Nepovoljniji trendovi tiču se visine cene gig rada u Srbiji. Čak 80 procenata gig radnika radi po ceni rada po satu koja je niža od globalnog proseka koji iznosi 28 dolara, a niža je i u odnosu na predpandemijski nivo”, rekao je ovaj istraživač.

On je dodao da je na nivou regiona prisutan trend smanjenja relativne brojnosti gig radnika u najplaćenijim oblastima – razvoj softvera, multimedije i kreativnih usluga.

“Sa druge strane, postoji tendencija bržeg rasta broja gig radnika u manje sofisticiranoj delatnosti – unosu podataka i administrativnim poslovima”, kazao je Ljubivoje Radonjić.

Država je relativno kasno prepoznala problem, uzev u obzir da je Srbija barem već deceniju među glavnim snabdevačima radne snage na globalnim onlajn platformama, ukazuje Branka Anđelković.

Branka Anđelković (Foto: Centar za istraživanje javnih politika)

“Konzervativna procena našeg prošlogodišnjeg istraživanja je da u Srbiji ima oko 80.000 onlajn frilensera koji su dominantno u kreativnim industrijama i IT. Po procenama raznih udruženja internet radnika, veoma brojni su predavači engleskog i drugih stranih jezika kojih ima oko 30.000. Ostaje otud pitanje kako to da Srbija nije ranije reagovala i omogućila za početak bolji status samozaposlenih fizičkih lica”, rekla je ona.

NEPOVERLJIVI PREMA SINDIKATIMA

“Pravi frilenseri”, kako kaže Todić, su radnici koji rade na, recimo, platformama za dostavu hrane: imaju najčešče ugovore o privremeno-povremenim poslovima, ugovore o delu, a ukoliko imaju svoje preduzeće, imaju ugovore o poslovnoj saradnji. Kada su u pitanju onlajn radnici, drugačija je priča.

“Onlajn radnici koji zarađuju preko Fivera ili Upworka nemaju nikakve ugovore sa platformama, oni zarađuju novac ravno preko platforme i softvera, pa prebacuju taj novac na razne načne. Uglavnom na strane račune, a sa njim raspolažu u Srbiji”, objašnjava pravnik iz Ujedinjenog građanskog sindikata.

Po njegovim rečima, zbog toga je sindikatima teško da se organizuju i da pomognu frilenserima.

“Iako smo se trudili, ne možemo te radnike ni organizovati zbog ograničenja koje nam daje Zakon o radu, a koji kaže da samo zaposleni mogu biti članovi sindikata. A oni nisu zaposleni – već su frilenseri”, kaže on.

Ipak, sindikati su tokom 2021. godine imali kontakt sa dva aktivna predstavništva radnika na internetu. Kasnije je nastalo i Udruženje zaštitnika frilensera i privrednika, pa i Internet radnici Srbije. Kako kaže naš sagovornik Todić, frilenseri su se time podelili i izgubili snagu.

“Oni su sada još više razjedinjeni i prosto su nepoverljivi prema sindikatima. Ne shvataju njihovu ulogu, niti činjenicu da sindikati sede u Socijalno-ekonomskom savetu i da im mogu pomoći”, rekao je on.

PORESKI SISTEM NEPOVOLJNIJI ZA ONE KOJI MANJE ZARAĐUJU

Poreski savetnik Milan Trbojević, po pitanju najnovijeg predloga Radne grupe, kaže da je logičan potez, gledajući poresku politiku Srbije.

“Da li bi bilo super da frilenseri imaju niži porez? Da, svakako, ali mora se sa druge strane voditi računa o ravnopravnosti, da li će neka druga kategorija zbog toga biti diskriminisana, jer nemaju povoljnosti kakve frilenseri imaju”, ukazao je Trbojević.

Novi predlog bi nepovoljno uticao posebno na frilensere koji manje zarađuju. Međutim, Trbojević kaže da je tako u čitavom poreskom sistemu Srbije.

“Primer: neko ko ima platu 50.000 i neko prima platu 500.000 – osoba koja zarađuje 50.000 hiljada je procentualno više opterećena porezima nego onaj sa 500.000. Aposlutno nije fer da je onome koji ima 500 evra platu isto skupo koliko onom od 2.000, ali gledajući kako je postavljen ostatak sistema, ne verujem da će biti drugačije rešeno, jer to je praksa u privredi”, naveo je on.

Sa protesta frilensera (Foto: N1)

Milan Trbojević poručuje frilenserima da iskoriste ovu godinu kada imaju visoke neoporezive prihode – jer  veruje da se to neće više ponoviti.

“Potrebno je da svaki frilenser pronađe model budućeg poslovanja koji mu odgovara, da li će im biti jeftinije da rade preko firme, ili će im biti jeftinije da rade kao fizičko lice, potrebno je da sami procene”, savetuje Trbojević.

DISKUSIJE U EU: PLATFORME KAO POSLODAVCI

“Mi se tek danas bavimo boljim statusom samozaposlenih fizičkih lica, a akcenat diskusije u Evropi i drugim zemljama danas je na sasvim drugoj temi: da li su u stvari frilenseri suštinski zaposlena lica”, napominje Branka Anđelković.

Po njenom mišljenju, zahtevi frilensera u Srbiji su i manji od očekivanog, samim tim što se fokusiraju na teme koje se odnose na definisanje statusa samozaposlenih fizičkih lica.

“Moje je mišljenje da bi Srbija trebalo tu kategoriju da posmatra kao samostalne radnike i da u tom korpusu prava treba tražiti odgovor. A to svakako na prvom mestu zahteva promenu Zakona o radu”, smatra naša sagovornica.

Anđelković kaže da u većini evropskih zemalja frilenseri već godinama imaju mogućnost da budu registrovani kao preduzetnici ili da rade kao fizička lica koja imaju određena prava. Kao primer, navodi da je rad na daljinu preko onlajn platformi identifikovan u Francuskoj, Belgiji, Češkoj, Danskoj, Grčkoj, Španiji, Finskoj, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Portugalu, Engleskoj i mnogim drugim zemljama.

Danas se ključna debata na nivou Evropske unije vodi oko toga da li se ovaj angažman može tretirati kao oblik zapošljavanja ili je ekskluzivno u pitanju samozapošljavanje, bez obzira da li je to u formi angažovanja fizičkog lica ili preduzetnika, kazala je ona.

“Evropska unija kroz nacrt Direktive  Evropskog parlamenta i Saveta o poboljšanju uslova rada u radu na platformi, koja bi trebalo da bude usvojena do kraja 2022. upravo stavlja fokus na taj problem. U skladu sa tim, većina angažmana preko digitalnih platformi se u stvari smatra ‘prikrivenim zaposlenjem’.  U prevodu to znači da većina firlensera u stvari radi samo sa jednom platformom koju onda EU u svom predlogu rešenja vidi kao poslodavca”, navela je.

Kako objašnjava, posledično stav Evropskog parlamenta je da platforme treba da podnesu teret doprinosa koji proističu iz radnog prava za te radnike. U tom smislu, naši frilenseri koji su angažovani kao fzička lica bi se smatrali zaposlenim radnicima.

“Svakako da je ogromno pitanje kako naterati neku platformu u Kini ili Americi da plaća doprinose za radnike u Srbije. Ali, to će svakako biti bitne teme i kad je budući međunarodni pravni režim u pitanju, a nova direktiva će sigurno imati uticaja i na taj aspekt”, ocenila je Branka Anđelković.

Sanja Kosović (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)