U subotu, 23. juna, uoči još jednog veličanstvenog protesta studenata na beogradskoj Slaviji, uhapšen je moj rođeni brat pod optužbom za „terorizam“.

Kada su shvatili koliko je optužnica besmislena, ubrzo je preinačena u „pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka“, optužnicu pod kojom se već duže vreme hapse studenti i građanski aktivisti u Srbiji, sa ciljem zastrašivanja učesnika protesta.

Uhapšen je u online prenosu u režimskim tabloidima, koji su informacije o hapšenju objavili nekoliko sati pre nego što je ono zvanično i izvršeno. Samim tim činom jasno je otkrivena namera koja se krije iza cele priče – kreirati medijski skandal uoči protesta na Slaviji i nastaviti pritisak na EXIT i mene lično, jer smo i ovaj put sa društvenih mreža Exita pozvali naše pratioce na protest.

Iako smo kao društvo, nažalost, navikli da režimski tabloidi preuzimaju ulogu tužioca i sudije, smatram da na takvo stanje nikako ne smemo da pristanemo. Zato ćemo protiv navedenih tabloida, kao i protiv pripadnika policije koji otkrivaju, a često i manipulišu podacima iz istrage, podneti krivične prijave. Možda svi oni trenutno misle da su nedodirljivi, ali to su mislili i počinioci nedavnog ubistva u restoranu u Senjaku, pa će svi oni u slobodnoj Srbiji itekako odgovarati za svoja nedela.

Nažalost, pritisci vlasti na EXIT i mene nisu ništa novo. Ova predstava je poslednja u nizu brojnih pretnji koje smo festival i ja lično dobili još otkako smo 4. novembra 2024, tri dana nakon tragedije, zatražili utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice, što će kasnije postati i prvi studentski zahtev.

Pred poslednje izdanje festivala prošle godine, jedan od visokih funkcionera BIA mi je pred svedocima zapretio da će, ako na festivalu budemo podržavali studente, „okrenuti celu agenciju protiv mene“. Mi smo, naravno, pumpali od samog starta sa studentima u blokadi na glavnoj bini, a kada su pripadnici BIA videli da nisu uspeli da nas zastraše, zapretili su agenciji za obezbeđenje i ishodovali povlačenje njihovog ljudstva sa festivala. Kada su shvatili da ni pod tim pritiskom nećemo popustiti, da ćemo nastaviti sa podrškom studentima, i da će oni biti međunarodno optuženi za direktno ugrožavanje bezbednosti desetina hiljada ljudi iz celog sveta, povukli su se.

Miloš je uhapšen zbog navodne povezanosti sa Facebook stranicom koja nije pod njegovim imenom, a na kojoj se teoretisalo o upotrebi dronova na širok dijapazon meta. Iako se u ovom trenutku uopšte ne zna da li je on zaista povezan sa tom stranicom ili ne, važno je da istaknem da se ja sa tim sadržajima duboko ne slažem. Smatram da ne samo nasilje, već i energija besa i mržnje, samo jačaju i energizuju protivnika, a da se ovaj režim može smeniti isključivo na način na koji smo se oslobodili Miloševića – humorom, koji je u DNK našeg naroda, kao i uzvišenim emocijama koje smo redovno viđali na studentskim protestima u poslednjih 18 meseci. Posebno se, kao vernik koji svoju ćerkicu svake nedelje vodi u crkvu, ne slažem sa idejom napada na hram Svetog Save, iako o mnogobrojnim crkvenim velikodostojnicima kojima je vlast ispred Hrista ne mislim ništa najbolje.

Uprkos svemu tome, navedene objave su neozbiljne kafanske priče, kakve stotine hiljada građana u Srbiji svakodnevno vode javno i privatno, i one ne predstavljaju povod za hapšenje. I dok pravi kriminalci u sprezi sa policijom slobodno šetaju ulicama, hapse se oni koji, nemajući način da se izbore sa činjenicom da živimo u Srbiji koja sve više liči na južnoameričku kartel državu, svoju frustraciju izliju preko društvenih mreža. Niko ne sme biti iznad zakona, ali zakon ne sme biti pretvoren u sredstvo političkog progona i tabloidnog linča.

Na kraju, osvrnuću se i na naslove pojedinih režimskih tabloida o „izdajničkoj porodici Kovačević“, čime su iscrtali mete svima nama. Naši roditelji, Ilija i Radmila Kovačević, redovni profesori Univerziteta u Novom Sadu u penziji, važe za jedne od najcenjenijih profesora i naučnih radnika u našoj zemlji, koji su ceo svoj život posvetili obrazovanju i nauci. Miloš je takođe doktor nauke iz relativističke astrofizike, sa doktoratom Univerziteta iz Rima, dok je naša sestra Jelena Kovačević Jureša, doktorantkinja Akademije umetnosti iz Genta i izuzetno cenjena multidisciplinarna umetnica u Belgiji i širom Evrope. Ja sam jedini „izrod“ u porodici koji nije doktorirao, pa me ni dva završena fakulteta, od kojih je jedan na čuvenoj London School of Economics, ne oslobađaju tatine kritike zbog toga na nedeljnim ručkovima.

Sloboda i pravda dolaze u Srbiju i polupismeni nam više neće krojiti sudbinu. Činjenica da će promenu doneti akademska zajednica zauvek će biti utkana u istoriju naše zemlje i dati novi podstrek vrednovanju obrazovanja, onako kako su mu u svoje doba dali Sveti Sava i Dositej Obradović. To će celom društvu dati šansu da sagradi jednu potpuno novu Srbiju, onu kojom će se njena deca ponositi i koja će biti među najuglednijim na svetu.

autor je osnivač i direktor Exitove festivalske grupacije

(Danas, screenshot: Exit)