Australijska vlada najavila je zakon o borbi protiv klevete, uznemiravanja i trolova na internetu koji će omogućiti podnošenje tužbe za sporan sadržaj, dok će giganti društvenih mreža biti odgovorni za skupljanje podataka o anonimnim korisnicima koji objavljuju takav sadržaj.

Kritičari, međutim, kažu da predlog zakona ne ide dovoljno daleko i da se mere mogu lako zaobići, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Giganti društvenih medija biće primorani da predaju podatke o anonimnim korisnicima koji objavljuju postove s klevetama u, kako australijska vlada tvrdi, prvim merama u svetu za borbu protiv trolova, ukazuje Tajms.

Australijski premijer Skot Morison rekao je u nedelju da će zakon, koji će zahtevati od Fejsbuka i Tvitera da otkriju identitet trolova, biti predstavljen u parlamentu ove nedelje.

Zakon će omogućiti žrtvama da podnesu tužbu za klevetu ako se štetni postovi ne uklone, ističe londonski list, dodajući da će postojati dva načina da se razotkriju trolovi i reše sporovi.

Ako neko misli da je oklevetan, maltretiran ili napadnut na društvenima mrežama, moći će preko mehanizma za žalbe da traži od platforme uklanjanje uvredljivog materijala. Ako se sadržaj ne povuče, oštećeni mogu otići na sud tvrdeći da su oklevetani i primorati platformu da pruži podatke o osobi koja je objavila sporan post i ta osoba onda može biti tužena.

Premijer Morison je upozorio internetske gigante da će morati da prikupe identifikacione podatke, kao što su imejl adresa ili telefonski broj, za sve koji imaju nalog na njihovim mrežama.

Opozicioni lider Entoni Albaniz rekao je da će njegova Laburistička partija sačekati da vidi detalje zakona pre nego što iznese stav, ali je postavio pitanje koliko se lako mogu izbeći uvedene mere, pošto bi trolovi jednostavno mogli da zatvore svoj australijski nalog i koriste stranu adresu da ga ponovo otvore.

Prema predlogu australijske vlade, platforme društvenih medija biće u obavezi da otkriju identitet anonimnih trolova ili će se one suočiti s isplatama za klevetu, ističe Blumberg.

Ljudi koji veruju da su oklevetani na internetu moći će da dobiju sudske naloge koji zahtevaju da internet giganti kao što su Tviter i Meta platforms, kompanija koja je bila poznata kao Fejsbuk, identifikuju pojedince odgovorne za postove ili će, prema Morisonovim rečima, one morati da plate troškove klevete.

Prema postojećem zakonu, kompanije društvenih medija ne smatraju se izdavačima materijala koji se postavlja na njihove platforme, objašnjava Blumberg. Ako korisnik objavi komentar s klevetom na Fejsbuku, pravnu odgovornost snosi vlasnik stranice.

Dok australijska vlada najavljuje neke od najstrožih zakona na svetu u borbi protiv trolova, stručnjaci kažu da oni ipak neće pomoći u suzbijanju maltretiranja na internetu ili sajber mržnje, ukazuje Gardijan.

Ekspertkinja za sajber mržnju i autorka knjige „Troll Hunting“ (Lov na trolove) Džindžer Gorman rekla je da zakon neće učiniti dovoljno u borbi protiv onlajn zlostavljanja.

„Sve u svemu, rekla bih da je ovo premalo i prekasno – toliko je stvarne štete već učinjeno. I ovo ne ide dovoljno daleko“, rekla je Gorman, dodajući da bi platforme društvenih mreža morale da štite javnost, pošto neprestano objavljuju šokantan sadržaj bez ikakve odgovornosti.

Ona je rekla da je slučaj Nemačke, u kojoj kompanije društvenih medija mogu biti kažnjene sa do 50 miliona evra ako ne izbrišu postove koji sadrže rasistički, klevetnički ili na drugi način nezakonit govor u roku od 24 časa, pokazao da vlade mogu da preduzmu ozbiljne mere.

S druge strane, dr Lorin Rouzvorn s Univerziteta u Melburnu rekla je da je lakše utvrditi da je nešto kleveta nego kad je reč o trolovanju i mržnji, pošto definicija tih pojmova može biti subjektivna.

„Na primer, da li je ponovljeno iznošenje snažno formulisanog mišljenja koja se razlikuju od vašeg trolovanje? Neki ljudi bi rekli da, drugi bi rekli ne“, objasnila je ona.

Rouzvorn je takođe ukazala da je jedno od ključnih pitanja predloženog zakona prikupljanje ličnih podataka i komplikacije koje dolaze s tim. „Ko će platiti verifikaciju? Ako podaci nisu zaista verifikovani, pretpostavljam da će najproblematičniji korisnici društvenih medija jednostavno uneti lažne podatke.“

(Beta, ilustracija: Pixabay)