Toliko toga je rečeno o malignitetu nacionalizma. Uostalom, umesto teorijskih rasprava, mi tridesetak godina in vivo svedočimo kako iz dominantnih nacionalnih “elita” fabrikovane ksenofobija i nacionalizam politički, ekonomski i nadasve moralno potpuno razoriše jednu državu i jedno društvo. Kompromitovano je i upropašćeno sve što se moglo kompromitovati i upropastiti; protraćeni su životi ko zna koliko generacija.

Vlast i vlastodršci se kako-tako smenjuju, a nacionalistička matrica, okamenjena, istrajava. Neprosvećenost i nedostatak demokratskog iskustva omugućili su nacionalističku instrumentalizaciju masa i razmah zla. Nema dana da nas zloduh “patriotizma” nečim ne dočeka. Evo, na primer, slučaj nacionalističke histerije oko jedne fudbalske utakmice na svetskom prvenstvu u Rusiji.

Reprezentacija Srbije – rangirana na 38. mestu FIFA rang liste – izgubila je od reprezentacije Švajcarske, rangirane na 11. mestu iste liste. To i nije neka vest, već indikator ko je bio favorit u utakmici na svetskom prvenstvu (na kojem je, usput rečeno, među navijačima snimljen sin predsednika Srbije u društvu poznatih stadionskih huligana i kriminalaca). Naravno da su poznavaoci fudbala, domaći i strani, znali da je Švajcarska favorit.

Naši su mediji i “stručnjaci” mnogo pre utakmice počeli “pripremu atmosfere” radi jačanja nacionalnog inata i želje igrača za pobedom, koji će, je li, svetu pokazati ko je, ne samo fudbalska, Srbija. Jajarluk ovdašnjih trovač-majstora vođen je istim razlozima i motivima zbog kojih su sprečene juniorke Kosova da učestvuju na međunarodnom rukometnom prvenstvu nedavno održanom u Beogradu, zbog kojih je zabranjeno karatistima Kosova da učestvuju na evropskom prvenstvu u Novom Sadu. Kako zabrana učešća fudbalera albanskog porekla u dresovima Švajcarske nije moguća, daleko pre održane utakmice prešlo se na nacionalističko antialbansko trovanje atmosfere. Albanci u švajcarskim dresovima isticanjem nacionalnog porekla i simbola provociraju Srbe. Nije nego. Kad to rade Albanci (poput mnogih sportista drugih nacionalnosti), to su antisrpske provokacije; kad to isto rade Srbi, to je rodoljublje i patritizam. Kriterijumi nacionalista su mizerni, sumaniti.

Bez ijednog realnog razloga podignuta je histerija oko – po pokazanoj igri, zasluženo izgubljene – utakmice, i u drugi plan gurnula probleme malinara, visoke cene goriva, otimačinu niškog aerodroma, seriju kriminalnih ubistava po Beogradu, eksplozije džipova na najprometnijim gradskim raskrsnicama, egzodus mladih i niz drugih egzistencijalnih problema građana. Radi otklanjanja pažnje od gorućih životnih problema, nacionalistička kamarila sa svih nivoa vodi rat protiv, je li, antisrpske zavere FIFA i nemačkog licemerja (glavni sudija utakmice bio je Nemac), protiv zlih Albanaca u švajcarskoj reprezentaciji (koji su, usput rečeno, odlični igrači), protiv svega i svakoga ko nije po volji srpskim nacionalistima.

A šta behu životno važni problemi Srbije? To malo ko spominje u ovoj nacionalističkoj histeriji kojoj se ne vidi kraj.

(Autonomija)