Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) ocenio je da su ponuđena rešenja radnog teksta amandmana na Ustav Srbije, u delu koji se odnosi na pravosuđe, samo prividno su u skladu sa proklamovanim ciljem da se izbor sudija u potpunosti poveri Visokom savetu sudstva (VSS), a izbor zamenika javnih tužilaca Visokom savetu tužilaštva (VST), što bi bilo u skladu i sa preporukama Venecijanske komisije i Evropske unije.

„U sastavu VSS i VST sudije i tužioci neće imati većinu, a ovlašćenje ministra pravde da pokrene disciplinski postupak i postupak za razrešenje sudije, omogućuje otvoren uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast“, upozorava se u saopštenju“, upozorava se u obrazloženju ove nevladine organizacije koju čine eminentni stručnjaci u oblasti pravne nauke i prakse.

U saopštenju se podseća da su CEPRIS i druge organizacije civilnog društva ozbiljno i odgovorno pristupile stručnoj analizi Ustava i predlozima za njegove izmene, znatno ranije od objavljivanja radnog teksta amandmana, te da je već tada javnost upozorena na potencijalne opasnosti, nakon čega su u znak protesta zbog odsustva polaznih osnova i načina vođenja javne rasprave te organizacije su napustile debatu.

„Sva loša rešenja, na koja je smo tada ukazivali, našla su mesto u radnom tekstu amandmana. Jednu polovinu članova VSS i dalje bi birala Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika za koje se s razlogom može pretpostaviti da će biti eksponenti vladajućih stranaka. U VST bi zamenici javnih tužilaca, uz Vrhovnog javnog tužioca, bili u manjini, pri čemu bi Vrhovnog javnog tužioca, koji je ujedno predsednik VST, birala Narodna skupština“, navodi se u saopštenju.

Napominje se i da bi poseban mehanizam neopravdane političke kontrole mogao biti uspostavljen načinom odlučivanja ovih organa, jer bi se kvalifikovana većina u Narodnoj skupštini u drugom i svakom daljem krugu glasanja svodila na pet devetina ukupnog broja poslanika, odnosno samo 139 glasova ili većinu od 55,6 odsto.

„VSS bi u punom sastavu morao da odlučuje većinom za koju je potreban i jedan glas člana izabranog u Narodnoj skupštini, dok bi u nepotpunom sastavu (ne manje od sedam članova) za odluku bili dovoljni samo glasovi članova izabranih u Narodnoj skupštini. Pritom, predlaže se da predsednik VSS može biti samo iz reda članova koji nisu sudije“, dodaje se.

CEPRIS ukazuje i da dodatni problem predstavlja rešenje po kojem je završena obuka u instituciji za obuku u pravosuđu uslov za izbor u određene sudove prvostepene nadležnosti, „pri čemu se, bez ikakvih ustavnih ograničenja, zakonskoj materiji prepuštaju kriterijumi za pristup takvoj instituciji“.

CEPRIS navodi da u amandmanima postoje i druge slabosti, a posebno u odnosu na sastav i predsednika VST, na nespojivost funkcija i nepremestivost sudija i na izvore prava.

„Imajući u vidu ovakva rešenja, može se reći da je Ministarstvo pravde u potpunosti prenebregnulo brojne stručne i obrazložene sugestije učesnika javne rasprave o razlozima i načinima na koje bi sada već predloženi amandmani dodatno produbili politički uticaj na pravosuđe u Srbiji“, ocenjuje se u saopštenju.

CEPRIS poručuje i da je spreman da nastavi rad i razgovor o ustavnim promenama, koje, kako ističe, ne predstavljaju puki uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji „već su prvenstveno polazna tačka za stvaranje stabilnih pravnih osnova u radu pravosuđa koje bi bilo nezavisno, nepristrasno i vredno poverenja građana“.

Ministarstvo pravde je 22. januara predstavilo javnosti radni tekst amandmana na Ustav Republike Srbije, koji je pripisan neimenovanim predstavnicima Ministarstva pravde i jednom bivšem članu Venecijanske komisije.

(Autonomija)