Čim sam video da Voja Šešelj na svojoj impozantnoj stomačini nosi majicu sa likom Donalda („Donalde, Srbine!“; Vlada Jokić) Trampa, bilo mi je jasno da se to neće dobro završiti. Sećate li se bilborda koje je sastavio onaj magarac i na kojima je pisalo „Barače Obama, budi uvek s nama“?

Otkad je krenula kampanja Velikog Trumpfa, Srbčad i Ruščići radovali su se onoliko: ovaj je naš, Putinu se sviđa, Voji Šešelju se sviđa – mora biti da je naš. Veliki Trumpf potrudio se da ih ne razočara: njuška se sa Putinom, zna gde je Slovenija (ali za ostatak bivše SFRJ nismo sigurni), ali – što je najvažnije – zna na koga treba da se okomi. Počelo je odmah sa diskriminatornim izvršnim naredbama protiv muslimanskih i drugih emigranata, čime je protiv sebe digao bolji deo inače dobrog američkog pravosuđa. Ne pamti se da je neki predsednik (osim Niksona u periodu sumraka i pada 1974) toliko antagonizirao sudsku vlast, treću granu vlasti u SAD! To se, jednostavno, ne radi tamo kod njih; to se lupa o glavu sigurno i ubrzo.

E, sad: kakve to veze ima sa nama? Ima više nego što se nekima čini. Molim: tokom saslušanja (hearing) pred nadležnim odborom Senata SAD, imenovani sekretar za odbranu gen. Matis (zvani i „ludi pas“, ne „besni pas“) izjavio je da bi – s obzirom na potrebu povlačenja američkih trupa iz raznih dalekih zemalja – Kosovo trebalo da napravi svoju vojsku i da odmeni one iz Bondstila.

Uf, to im nije trebalo. Nastala je neprijatna tišina, da bi se kao prvi javio čuveni Obrad Kesić, koji u Njujorku izigrava nekog predstavnika Republike Srpske: kaže Obrad Kesić da generala Matisa, ludog kakav je, ne treba uzeti za reč. General je, kaže Obrad Kesić, govorio pre senatske potvrde svog imenovanja, pa je morao da se dopadne tom odboru i šta sad? Ma, ne misli on to ozbiljno, glasi neizrečeni deo Obradove priče (srpski: „narativa“). Obrad Kesić nanjušio je odmah opasnost po srpsku stvar: ovamo smo iz sve snage navijali za njega, a ovo nam je hvala. Da li će to tako ostati, tek ćemo da vidimo. Sve mi se nešto javlja da smo se mi malo zaleteli obožavajući Donalda Trampa pre nego što smo razumeli šta on zapravo radi. Za Ruse ne brinem: Putin i Tramp razumeju se odlično; ljudi su – dogovoriće se.

Ima određene simetrije između Rusije i SAD: Amerikanci su napravili svoj NKVD koji zovu Domovinska bezbednost (Homeland Security) i koji ima ista ovlašćenja i sveprisutnost kao Staljinov NKVD. To je urađeno još pre Obame, ali ga Obama nije ograničio, a tek Tramp neće.

Sve se to – Domovinska bezbednost u SAD, FSB (Savezna služba bezbednosti) i SVR Spoljna obaveštajna služba) u Rusiji – jako sviđa našim rusoljupcima i slavjanofilima: ima da se zna red! Sama okolnost da Rusija i SAD tako brzo počinju da liče jedni na druge utešna je takvim ljudima. Ako Rusi vole Trampa, ako ga voli Voja Šešelj – mora biti da je dobar. Ako je rešio da istrebi („zatre“, rekao bi Toma Nikolić) nezavisno pravosuđe u Americi – utoliko bolje; a šta drugo mi radimo ovde? Uostalom: šta i ti tužioci i sudije izvode besne gliste? Nisu u stanju čak ni Savamalu da izvedu… Ali biće, samo polako, poručuje Veliki Trumpf. Čovek ima podršku – doduše ne baš tako jaku kao Vučić, fali mu par miliona glasova, ali ima elektore – ima ceo Kongres, može šta hoće. Ostaje nam da vidimo šta sve hoće osim onog idiotskog zida za koji očekuje da mu Mehikanci plate. Mehikancima na pamet ne pada, naravno. On će da im zacepi carine, a oni će izvoziti drugima, a američki potrošač platiće svoje. Duplo golo. Tako Veliki Trumpf zamišlja politiku.

Jedina nada ovim našim trumpfovima jeste da će Putin uspeti da Velikom Trumpfu objasni dve stvari: gde je Srbija i zašto je važno da joj pomogne. Možda uspe, mada nisam nešto siguran. Gde je, to će mu možda i objasniti; ali zašto da joj pomogne – teško. Takvih Trumpflendova ili Trumpfistana puna je planeta; neki su mnogo zanimljiviji od nas i Putinu i Trampu.

Ali, u nešto treba verovati, pa makar i u Putina i Trampa.
Sa srećo, samo čekajte da vas primete, mada to ne bih savetovao: kad vas takvi primete, loše ćete proći.

(Vreme)