Kod Tomaševca je 20 aprila ove godine otvoren novi železnički most preko Tamiša. Otvaranju je, između ostalih, prisustvovao, naravno, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je naveo da su na tom “zahtevnom projektu” prvi put posle mnogo godina samostalno radile domaće firme.

„Posle mnogo godina ovo je prvi put da su naše kompanije radile samostalno bilo gde ovako zahtevan objekat. Da se vratimo onome što smo nekad znali. Čestitam na dobro izvedenom poslu“. „Ponosan sam na činjenicu što su ovo sve izgradile srpske kompanije … Sve firme koje su učestvovale u izgradnji ovog mosta su iz Srbije“, rekao je Vučić.“.

Predsednik je bio ushićen i impresioniran time što je u Srbiji, Srbija  samostalno izgradila ovako „zahtevan objekat“ most od 120 metara dužine i rasponom  između 2 stuba u vodi od 40 metara! Možda on i nije bio impresioniran ovom tehničkom izvedbom već je samo hteo da digne cenu poklonu pred utučenim narodom opljačkanog Banata i Vojvodine. Zapravo, radi se o tome što je postojeći most na tom mestu toliko propao usled neodržavanja da je postao nepopravljiv, te je pretila opasnost nastanka  željezničke nesreće. Stoga, novi most je zapravo iznuđeni poklon Banatu.

Možda je greška što je, zbog mogućih poređenja, ova tačka predizborne kampanje izvedena baš u Vojvodini. Naime u Vojvodini je, da podsetim,  u vreme njene pune autonomije ZA SAMO 10 GODINA OD 1971. DO 1981. IZGRAĐENO ŠEST KAPITALNIH MOSTOVA :

1.Most kod Bačke Palanke, 728 m. sagrađen 1971.godine. Graditelj   „Mostogradnja“ Beograd.

2.Most kod Bezdana, 651 m. Sagrađen 1974. godine. Graditelj „Mostogradnja“ Beograd.

3.Most kod Beške, 2.212 m. sagrađen 1975. godine.Graditelj “Mostogradnja“ Beograd

4.Most Kovin-Smederevo, 1.435 m. Sagrađen 1976. Godine. Graditelj „Mostogradnja“ Beograd. 

5.Most kod Bogojeva, 670 m. Sagrađen 1980. Godine. Graditelj „Mostogradnja“ Beograd

6.Most Slobode u Novom Sadu, 1.311 m. Sagrađen 1981. Godine. Graditelj „Mostogradnja“ Beograd.

Ponavljam, sve to u rasponu od svega 10 godina, od 1971. do 1981. godine, bez afera, skandala, sumnjivih podizvođača, kriminala … I to baš u periodu kada je Vojvodina imala autonomiju i najviši stepen političkog subjektiviteta u svojoj istoriji. Da li je ovo slučajno?

Ako posle navedenih kolosalnih građevinskih objekata, most kod Tamiša od 120 m smatramo zahtevnim objektom i predmetom ponosa, jer je u potpunosti domaći proizvod, onda je to belodani dokaz koliko smo nisko pali ali i koliko je A. Vučić odgovoran za to. Jer godinama, sve što se ovde gradi, gde će da se gradi, kako da se gradi i ko će da gradi, prelazi preko njegovog stola. Svedoci smo da se za vreme vladavine ove vlasti pseudoradikala, posebno u gradnji kapitalnih objekata, domaće graditeljstvo potiskuje a favorizuje strano.

Sada se na Dunavu kod Novog Sada gradi novi, veliki most, graditelj nije neka „Mostogradnja“ i sl.  već „China Road and Bridge Corporation“. Godine 1884. izgrađena je pruga Beograd – Niš, stranim kapitalom i radnicima, Mađarima, Nemcima i dr. iz Austrougarske (poneli su i svoje lopate) uz čuvenu aferu potplaćivanja, Bontu. Tada je Srbija bila pri dnu država Evrope po ekonomskoj razvijenosti. I sada, posle 140 godina ovde grade i finansiraju stranci, a Srbija je isto pri dnu Evrope, s tom razlikom što su sada Bugarska i Rumunija razvijenije od nje.

Da se razumemo, novi most kod Tomaševca, dobro je došao. Ali, nemojmo zaboraviti kolosalne rezultat Autonomne Vojvodine koja je (ne samo u gradnji mostova) pokazala tako izvanredne rezultate. Rukovodstvo te Vojvodine proglašeno je za „VLAST OTUĐENU OD NARODA“ i nasilno je srušena što od javnih što od tajnih službi Srbije uz snažnu orkestraciju njene moćne propagandne mašinerije. A potom je srušena i sama politička autonomija Vojvodine, što je i bio cilj. 

Šta smo na kraju dobili? Dobili smo režim čiji predvodnik 2026. godine proglašava novi most kod Tomaševca od 120 m dužine, na mirnoj rečici Tamišu, uspehom  za ponos, kao delo domaćeg graditeljstva. Padom nadstrešnice u Novom Sadu obelodanjena je istina o korupciji, nestručnosti tog režima koja nije bila sposobna da izgradi bez afera i smrtnih žrtava jednu kratku željezničku destinaciju brze pruge, od Beograda do Novog Sada. A izgubili smo Autonomnu Vojvodinu, koja je, onda, kada je imala priliku da živi od svog rada, u zajedničkoj državi, po Ustavu SFR Jugoslavije od 1974. godine, po principu „čistih ekonomskih računa“ republika i pokrajina, uzletela put do tada najvećeg razvoja u svojoj istoriji, što potvrđuje i primer 6 navedenih mostova. Dobili smo to da je onaj prvi, nesposobni ili manje sposobni režim, apsolutno podredio sebi ovaj drugi uspešni, presekavši mu put daljeg uspešnog razvoja, u skladu sa svojim kulturnim i materijalnim kapacitetima.

Posle pada nadstrešnice i ubistva 16 ljudi, odavde iz Vojvodine je krenuo impuls za promene koji je zarazio celu Srbiju. Sada, u očekivanju izbora, ne vidimo nijednu političku stranku sa imenom Vojvodina i programom da se oslobodi ponižavajućih stega koje je sputavaju. Da li će Vojvodina smoći snage i za to? Da li samo u kaubojskim filmovima pravda na kraju pobeđuje?

autor je advokat u penziji

(Autonomija, karikatura: STUPS)