Ima u Evropi jedna zemlja koja se prema jugu ogradila bodljikavom žicom. A kada neki sirijski izbeglica preskoči žicu, u toj zemlji se nađe i pokoja televizijska reporterka da podmetne nogu beguncu, koji onda padne – sa detetom u naručju. Tako tamo katkad sarađuju mediji i policija. O tempora, o mores!
Ima u Evropi jedna zemlja koja na svoju bodljikavu žicu stavlja strašila. Da bi odvratila izbeglice od namere da uđu u zabran. Poruka je nedvosmislena: vi ste štetočine, držite se podalje od naših useva, naših žena i naših radnih mesta.
Očekuj neočekivano
Poslednji put kada su takvi branili Evropu, dobar deo nepodobnih Evropljana transportovan je u jedno do tada beznačajno naselje u okupiranoj Poljskoj, tamo su ih vodili na „tuširanje“, u stvari pogušili Ciklonom B. Dakle, „arijevska“ projekcija nacističke Evrope nije predviđala ljude semitskih korena, mada su oni generacijama bili autohtoni Evropljani. Oni su proglašeni štetočinama.
Ovaj put ljudi semitskih korena nisu Jevreji, već sirijski muslimani; bodljikava žica nije na granici logora već na granici jedne zemlje. Takoreći preventivno, da niko posle ne bi morao da misli šta da radi sa svim tim ljudima.
I meni dok pišem sve ovo zvuči skoro nestvarno. Ipak, poučen ratovima u Jugoslaviji i time što znam o istoriji zemlje u kojoj živim, slutim da uvek treba očekivati neočekivano, da su zla vremena prirodan okvir za spodobe sklone svakovrsnim svinjarijama. A Orbanova Mađarska je dobar deo naroda skrenula krajnje desno upravo parolama da ljudi koji beže od zla Mađarima i Evropi donose – zlo.
Sada je na granici žica, na žici strašila. Pred žicom uplašeni ljudi. Već čujem hor drugih naroda i na balkanskoj izbegličkoj putanji i na dalekom severu: Hoćemo i mi strašila! Hoćemo žicu!
Drakulin recept
No, ima i kreativnih tipova u zlim vremenima. Tako poslanik u Evropskom parlamentu gospodin Đerđ Šoflin predlaže da se na žicu nataknu svinjske glave. Toga se ni Donald Tramp ne bi setio.
Zamišljam mađarsko-srpsku granicu. Priđem Horgošu sa srpske strane. Pa laganim korakom ka mađarskoj graničnoj liniji. Kad ono, levo – grok! Desno – grok! Beskrajni niz svinjskih glavudža, nabijenih na noseće stubove ograde koja odvaja navodnu Unijinu humanističku zonu od varvarstva. Pružio se svinjoglavi niz do horizonta, dakle, skoro u beskraj.
Iza mene se muslimanske izbeglice okreću i beže. Potrčim i ja. Pitam, trčeći, Sirijca kraj mene – a što bežiš?
– Pusti, čoveče, vidiš šta rade jadnim svinjama, ko zna šta bi uradili nama!
Sličan učinak je mnogo ranije postigao transilvanski grof Tepeš nabijajući ljudske glave na kolje. Tako je ostao u kolektivnom pamćenju kao krvožedan, a posle, u legendi, i kao krvopijan – Grof Drakula.
Ima u Evropi jedna zemlja koja bira narodne poslanike u Evropski parlament po merilu krvoločnosti prema svinjama i prezira prema muslimanima.
Mađarska nije halal
Možda bi svinjska glavudža pored table „Welcome to EU“ bila prava slika toga šta se trenutno zbiva u Evropi. Takoreći, svinjarija koja se dugim potiskivanjem samo ugojila pa se na granicama prikazuje u vidu strašila za muslimane. Kako god, poslanik Đerđ Šoflin bi morao da se seti 1956.
Nakon sovjetske intervencije i gušenja mađarskog ustanka, mađarske izbeglice pohrlile su u Jugoslaviju. Šta bi se desilo da je neko od Titovih saboraca predložio da se na granice postavi beskonačni pop-artovski niz Staljinovih portreta? Ne bi li Mađari ostali tamo gde jesu, ne usuđujući se da prođu kraj nasmejanog krvoloka?
Dakle, ima u Evropi jedna zemlja koja ne pamti bekstvo svojih građana pred velikom nevoljom. Poneki političar u toj zemlji danas sanja prekovremeni rad mađarskih kasapa, kako bi giljotinirane svinje čuvale granicu.
Ne znam otkud poriv da se nasmejem dok ovo pišem – svinjarija koja je u toku jeste smrtno ozbiljna.
STUPS: Bestijarijum