Nadaleko je čuvena Ljilja Smajlovićka po nenadmašnoj sposobnosti da raznorazne pasjaluke i dubare plasira u javnost na saharinski sladak, društveno-prihvatljiv (i poželjan) način. Daš, recimo, Smajlovićki Mesalinu, ona je propusti kroz word i eto ti očas posla Majke Tereze. Takav talenat je, razumljivo, u svakoj alotropskoj modifikaciji političke Srbije na velikoj ceni. To je, međutim, cena koju je (za sada) lako ne platiti jednostavnim nečitanjem novina koje Smajlovićka uređuje. Što ja uglavnom i činim. Ali, da budem iskren, nekako na silu. Inercija! Moć nekadašnje navučenosti na Politiku! Mami me na trafici zaglavlje „najstarijeg dnevnog lista na Balkanu“. Povremeno pokleknem, pa kupim Politiku, kao što sam to učinio juče, na Veliki petak.
Kad tamo, u rubrici „Pogledi“, podugačak Smajlovićkin tekst. Uskršnja poslanica? Ma jok. Polemika! Uzela Smajlovićka da brani nekakvog Ištvana Kaića od drugosrbijanskog ostrakizma. V čjom djelo? Rečeni Kaić objavio u Politici tekst „Treći metak Branke Prpe“, koji – da ne bude zabune – nisam čitao jer se držim principa da ignorišem uratke zasnovane na teorijama zavere. Nije, ipak, da nemam pojma o čemu se u inkriminisanom tekstu radi jer sam pročitao tekst-reakciju Miše Vasića na sajtu Autonomije. Manje zbog znatiželje, više zbog Vasićevog vrcavog stila. Koji se Smajlovićki, zatočnici porodičnih vrednosti i urednici „porodičnih novina“, nikako ne sviđa. Nije Miša jedini. I Gordana Suša se – njen tekst sam čitao – zamerila Smajlovićki zbog insinuacije da navraća vodu na Overlordovu vodenicu. Ako je to tačno, Overlord ima sve razloge da se debelo zabrine jer je višestruka prva dama najstarijeg dnevnog lista vaktile navraćala vodu i na Koštuničinu vodenicu, pa vidimo kako je vodeničar prošao. Za razliku od Smajlovićke, koja uvek dobro prođe.
E sad, umesto da presavije tabak i da raščisti račune sa Vasićem, Sušom i još nekima sa javne scene za koje postoji opravdana sumnja da sa Smajlovićkom ne dele visoko mišljenje koje glodurka ima o sebi, Smajlovićka se – predvidivo – stavila na branik ljudskih prava i sloboda. Zavapila je da gorepomenuti nameravaju da ekskomuniciraju (odakle?) „mladog filozofa“ Kaića. Vaistinu nečuveno, ako imamo na umu da je i Vitgenštajn pisao o trećim mecima i ta pisanija objavljivao u Noje Fraje Prese. Što se Politike tiče – decidirana je glodurka – ona će nastaviti da objavljuje različite stavove, pa i one koji će šokirati i pripadnike raznih ideoloških vera i sistema mišljenja. Ništa ne sme biti prepreka dijalogu, kliče Ljilja! Politika je – nastavlja da kliče – „ono parče slobodne teritorije koje danas štitimo ovde, u Politici“. Da li je baš slučaj udesio da se noć uoči Velikog petka mašim za knjigu Bele Hamvaša i da prva rečenica koju pročitam bude sledeća, navodim po sećanju: Propast Evrope počela je u momentu kada je religiju hrišćanstva potisnula religija malograđanstva.