Susreti podunavskih Švaba i njihovih potomaka sa vojvođanskim mestima iz kojih potiču danas više nisu tabu-tema u Srbiji. Što ne znači da ne izazivaju dosta emocija…

Delegacija koju čine 43 osobe, uglavnom potomci podunavskih Švaba koji su bili rođeni u Vojvodini i iz nje otišli nakon Drugog svetskog rata, ovih je dana posetila rodno selo svojih predaka, Stanišić kod Sombora, a obišli su i pravoslavne manastire na Fruškoj gori. Ove godine organizuje se i proslava 250 godine postojanja sela Stanišić nizom manifestacija, a dolazak podunavskih Švaba takođe je deo programa obeležavanja godišnjice sela.

Svejedno nam je da li su Nemci ili Kinezi…

Ljiljana Gusić, sekretarka Mesne zajednice u selu Stanišić kod Sombora, koja već pet godina organizuje prijem podunavskih Švaba u to mesto, kaže za Dojče vele da dolazak Nemaca, nekadašnjih komšija, nije tabu-tema u tom malom mestu:

„U samom Stanišiću to nije bila toliko tabu-tema. Mi živimo u jednoj zajednici, naslonjeni na komšije, nije nam bitno koje su vere. A sam dolazak podunavskih Švaba smo prihvatili kao posetu ljudi iz sveta. Da nam dođu ljudi iz Kine, Japana ili bilo kog drugog kraja sveta, mi bismo ih ovako dočekali. I često nas neki od ovih Švaba pitaju zašto im to činimo. A mi samo želimo da predstavimo nas kakva smo zajednica – zajednica u koju su svi dobrodošli“, priča Ljiljana Gusić.

Prema njenim rečima, starosedeoci su već navikli da Švabe dolaze svakog leta.

„Zadovoljni su, primaju ih u kuće, pozovu ih i na ručak i na piće, pokažu im svoje proizvode, oni jako vole našu šljivovicu, a pripreme i proizvode poput pekmeza, likera, jer znaju šta vole. Ugoste ih, a gosti ponesu ponestso i u Nemačku“, kaže Ljiljana Gusić.

Prema njenim rečima, na posete Švaba adaptirali su se i „dođoši“, odnosno one porodice koje su, nakon Drugog svetskog rata naseljene u kuće Nemaca, pa i oni vole da im dođu gosti.

„Onda su nam rekli da smo ništa…“

Paul Setele, koji za sebe kaže da se, čim pređe granicu, zove Pavle, priča za Dojče vele da u njegovoj nekadašnjoj kući živi jedna srpska porodica, s kojom ima odličan kontakt i svaki put ih poseti.

On je rođen 1924. godine u Stanišiću. U Drugom svetskom ratu bio je mobilisan, a kada se vratio kući 1945. godine…

„…i onda sam čuo da Nemci moraju da izađu iz svojih kuća, da sve ostave, i da mi nismo niko više. Bio sam u Somboru i onda sam izbegao preko granice. Onda smo preko Mađarske došli u Nemačku. Danas živim u Minhenu“, priča Paul Setele.

Dodaje da u Stanišić svake godine dolazi da bi obišao groblje, na kojem mu je sahranjena majka, koja je umrla od tuberkuloze kada je on imao tri godine.

Nemica koja je odgojila srpsku decu

Dragana Đapić, urednica seoskog lista „Panonski mornar“, koji već 13 godina izlazi jednom godišnje kaže da u tom listu članci izlaze na nemačkom, mađarskom, hrvatskom i srpskom jeziku.

„Ove godine imamo divnu priču koja će izaći i na nemačkom jeziku, o Ani Haut, Švabici koja je tokom Drugog svetskog rata podigla, odgojila i brinula se o troje srpske dece. Izgubila je svoju porodicu, zato što nije imala srca da ostavi troje srpske dece“, priča Dragana Đapić.

Paul Setele kaže da se podunavske Švabe više nikada neće vratiti da žive u Vojvodini.

„Mi se nećemo više vratiti, naša deca su u Nemačkoj, mi se nećemo više vratiti da ovde živimo. To neće više biti“, priča Setele.

Inače, nakon Drugog svetskog rata, veliki broj Nemaca iz Stanišića završio je u logorima u mestima Gakovo i Kruševlje, gde ih je znatan broj i umro, a oni koji su preživeli otišli su u Nemačku.

Nemci su dobrodošli da kupe kuće

Delegaciju podunavskih Švaba primio je i vojvođanski sekretar za privredu Miroslav Vasin, koji ih je pozvao da kupuju kuće po Vojvodini. On je objasnio da je veliki broj „švapskih“ kuća danas napušten ili veoma zapušten, zbog toga što ljudi beže iz sela u gradove i zbog sveopšteg siromaštva.

Vasin je rekao da takve kuće sa dvorištem mogu da se kupe za pet do deset hiljada evra i pozvao Nemce da razmisle o tome da ulože sredstva u renoviranje kuća u Vojvodini i da na taj način razvijaju turizam, po ugledu na sličan primer iz susedne Mađarske.

„Ovde se sasvim udobno može živeti sa mnogo manje novca nego u Nemackoj. Veliki broj nemačkih penzionera provodi dobar deo godine u Mađarskoj“, naveo je Miroslav Vasin.

Gosti iz Minhena, Nirnberga, Štutgarta i Graca Zele izrazili su želju da da naprave simpozijum podunavskih Švaba u Somboru, a Vlada Vojvodine obećala je da će im pomoći u organizaciji tog simpozijuma.

(Deutsche Welle)