Sedam dana ostalo je do izbora koji bi mogli presudno da utiču na budućnost ne samo Srbije, nego i Zapadnog Balkana. Naime, vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, koji će biti održani 25. oktobra, imaju potencijal političkih promjena kao nijedni od 5. oktobra 2000. godine. Između dvije najjače liste – „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ i „Studentske liste – Studenti pobeđuju“ – još šesnaest koalicija, stranaka ili pokreta bori se da osvoji što više mjesta u Skupštini Srbije.

Izuzev lidera stranaka manje brojnih naroda, samo oni sa liste „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“ građanima obećavaju nastavak evropskih integracija, uvođenje sankcija Rusiji i usklađivanje vanjske politike sa vanjskom politikom Evropske unije. Istraživanja pokazuju da je podrška građana Srbije učlanjenju te zemlje u EU na tzv. istorijskom minimumu – manja od četrdeset procenata.

„Novembra 1989. pao je Berlinski zid. Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Rumunija su prešle na drugu stranu istorije. Srbija je ostala. Najtužnije je što zid više ne postoji, a mi ga i dalje nosimo u svojim glavama“, napisao je na mreži Iks profesor na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Professor Emeritus, Virginia Polytechnic Institute and State University i redovni član Srpske akademike nauka i umetnosti (SANU) Dušan Teodorović.

– Kada je 1989. godine pao Berlinski zid, u godinama posle pada, države istočne Evrope krenule su prema demokratiji, slobodnom društvu i evropskim integracijama. Srbija je tada propustila jednu od najvažnijih istorijskih prilika i krenula drugim putem. Umesto demokratizacije, dobili smo nacionalizam, ratove, međunarodnu izolaciju i autoritarnu vlast. Umesto saradnje sa evropskim univerzitetima, umesto nauke, novih tehnologija i međunarodnih pozorišnih festivala, srpsko društvo bavilo se istorijskim mitovima, teritorijama i nacionalnim neprijateljima.

Nažalost, ni posle više od tri decenije nije napravljen odlučujući raskid sa politikom devedesetih. Menjali su se političari, stranke i političke parole, ali su osnovne vrednosti u srpskom društvu ostale manje-više iste – kaže akademik Teodorović za Pobjedu.

POBJEDA: Zašto? Zbog čega građani, kako kažete, nikako da taj „zid“ izbace iz glava?

TEODOROVIĆ: Zato što se on godinama pažljivo održava i iznova cementira. Održavaju ga nacionalistička propaganda, mnoge političke partije, Srpska pravoslavna crkva, veronauka u školama, režimski mediji, istorijski mitovi, obrazovni sistem koji nedovoljno podstiče kritičko mišljenje, ruske agenture. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj na izbore redovno izlazi nekoliko ruskih stranaka. Prema nezvaničnim podacima, u Beograd se doselilo najmanje 150.000 Rusa. Ovde se sa generacije na generaciju prenosi priča da je Srbija večita žrtva, da nas svi mrze, da nam Zapad želi zlo, a da nam je Rusija „veliki brat“ i prirodni zaštitnik. Nema demokratskog društva bez otklona od Putinove Rusije i uvođenja sankcija režimu ratnog zločinca i ubice ukrajinskih civila i dece. Nema ljudskih prava, slobodne štampe, ni poštenih izbora bez ulaska u EU.

POBJEDA: Malo je kandidata koji na predstojećim parlamentarnim izborima zagovaraju ulazak Srbije u EU. No, kako Vam izgleda dosadašnja kampanja?

TEODOROVIĆ: Ona je pre svega slika dubine političke i društvene krize. U demokratskom društvu izbori bi trebalo da budu nadmetanje programa, ideja i sposobnih ljudi. U Srbiji se politička rasprava često pretvara u borbu za monopol nad lažnim patriotizmom. Posebno me pogađa to što se evropska budućnost Srbije ne nalazi dovoljno jasno u središtu političke debate. Voleo bih da čujem mnogo više o obrazovanju, nauci, zdravstvu, ekonomiji, institucijama i mestu Srbije u Evropi.

POBJEDA: Ko nameće teme tih debata? Da li to čini režim, koji se možda prvi put plaši rezultata 25. oktobra?

TEODOROVIĆ: Ne znam čega se sve Aleksandar Vučić lično plaši, ali mogu da govorim o postupcima vlasti i njihovim posledicama. Vučićevo ponašanje je uobičajeno, što znači usmereno ka pronalaženju i primeni svih mehanizama pomoću kojih se može ukrasti makar jedan glas. Osnovu Vučićevog političkog programa čini ideja njegovog ostanka na vlasti. Svaka prepreka ravnopravnom predstavljanju kandidata, lažni birački spisak, kupovina glasova, svaki pritisak na birače i svako ograničavanje biračkog prava predstavljaju ozbiljan problem za demokratiju.

Mislim da je u ovom trenutku najvažnije pitanje da li će volja građana biti poštovana.

POBJEDA: Čuli ste što u intervjuu BIRN-u o tome kaže član Srpske napredne stranke Momčilo Marjanović, koji svjedoči o kupovini glasova, o vrbovanju građana, o ucjenama, o naoružanim kriminalcima u ćacilendu?

TEODOROVIĆ: Nisam nimalo iznenađen. Ćacilend i kriminalci koji su boravili u njemu predstavljaju kulminaciju neskrivene saradnje Vučićevog režima, batinaša i osuđenih lica, među kojima ima čak i ubica. Kriminalce je postojeći režim uvek koristio za zastrašivanje građana na dan glasanja, za napade na studente, profesore i učesnike raznih protesta, te kao neregularnu privatnu vojsku samog Aleksandra Vučića.

POBJEDA: Zašto EU ćuti?

TEODOROVIĆ: U međunarodnoj politici često postoji nesklad između demokratskih principa i kratkoročnih političkih interesa. EU je sarađivala sa Srbijom, zemljom kandidatom za članstvo, zbog regionalne stabilnosti, bezbednosti, ekonomskih odnosa i drugih interesa. Problem nastaje kada takva saradnja stvara utisak da su demokratski standardi manje važni od političke stabilnosti.

POBJEDA: Mislite da je sahrana ratnog zločinca Ratka Mladića crvena linija preko koje Brisel ipak ne može da pređe?

TEODOROVIĆ: Da, mislim da je državna sahrana Ratka Mladića na kraju bila ta crvena linija.

POBJEDA: Koliko je ćutanje Brisela na Vučićev način vladanja uticalo na pad podrške evropskim integracijama u Srbiji?

TEODOROVIĆ: Uticalo je svakako. Kada evropski političari govore o demokratiji, a istovremeno sarađuju sa autokratskim vlastima koje su izložene ozbiljnim kritikama zbog stanja institucija, kršenja ljudskih prava i medijskih sloboda, građani mogu steći utisak da evropske vrednosti nisu jednako važne u svim državama. Ipak, moramo razlikovati EU kao zajednicu država i institucija i pojedinačne političke odluke njenih lidera. Srbija ima pravo na evropsku budućnost, što ne podrazumeva odricanje od kulture, jezika, istorije ili tradicije; podrazumeva prihvatanje demokratskih institucija, slobode pojedinca, odgovornosti za prošlost i ravnopravnosti svih građana. Za mene je najvažnije pitanje da li će Srbija samo promeniti vlast ili će konačno početi da menja i vrednosti na kojima počiva njeno društvo.

POBJEDA: Pa, hoće li ako je već glavni takmac Vučićevom SNS-u Studentska lista, koja ima dosta problematičan odnos prema ratovima devedesetih i ulozi Srbije u razaranju Jugoslavije? Kao da su prihvatili laž kreiranu i podržanu od dijela Vaših kolega, akademika SANU.

TEODOROVIĆ: Studentski protesti su, kao što znate, počeli zahtevima za odgovornošću, pravdom i funkcionisanjem institucija, što su univerzalne demokratske vrednosti. Zbog toga su i dobili najširu podršku građana Srbije. Na početku protesta, kada se pešačilo između gradova, kada su se vozili bicikli i po Srbiji i do Strazbura, kada su se nosile zastave sa krvavom šakom i porukom „Ruke su vam krvave“, građani su plakali i tu mladost dočekivali kao oslobodioce, kao izlazak iz tame. I sam sam bio na nekim od tih dočeka, i meni su oči više puta bile pune suza. Skoro neprimetno, sa protesta su polako počele da nestajaju zastave sa krvavom šakom; zamenili su ih krstovi, tzv. nedavačke zastave i one sa likom Isusa, kakve nose ruske privatne vojne formacije u ratu u Ukrajini. Sve je to upućivalo na mogućnost da se studentski, građanski pokret postepeno pretvara u nacionalno-konzervativni politički projekat. Lično, od nove generacije i novih ljudi na srpskoj političkoj sceni očekujem jasan odnos prema ratovima devedesetih, prema genocidu u Srebrenici, opsadi Sarajeva, razaranju Vukovara, hladnjačama sa leševima albanskih civila, kao i prema odgovornosti političkih elita Srbije. Pomirenje nije zaborav. Ono podrazumeva istinu, pravdu i spremnost da budućnost ne bude zarobljenik prošlosti.

Studentska lista se, do sada, o svemu ovome nije izjašnjavala.

POBJEDA: Što Vam to govori?

TEODOROVIĆ: Ne tvrdim da svi studenti imaju iste političke stavove. Naprotiv, među njima sigurno postoje velike razlike. Ipak, buduća vlast u Srbiji mora jasno da raskine sa politikom Srbije iz devedesetih. Nije dovoljno promeniti političare ako već ostaju iste predstave i isti stavovi o prošlosti.

POBJEDA: Studentska liste se konačno izjasnila o uvođenju sankcija Rusiji: neće, poručuju, uvoditi sankcije i neće vanjsku politiku Srbije usaglasiti sa vanjskom politikom EU. Riječ je o politici kontinuiteta ili…?

TEODOROVIĆ: Poruku koju citirate doživeo sam kao tragediju, jer je razumem kao odstupanje od ideje priključenja Srbije EU i kao poništavanje svega što je do sada urađeno na tom putu. Država koja želi članstvo u EU mora da prihvati i zajedničku evropsku spoljnu politiku. Pitanje uvođenja sankcija Rusiji nije samo formalno-pravno, niti ekonomsko pitanje, već pre svega moralno pitanje, koje se odnosi na poštovanje međunarodnog prava i suvereniteta država, kao i saosećanja sa žrtvama i solidarnosti sa narodom Ukrajine. Posebno je žalosno što se ovaj stav Studentske liste ni po čemu ne razlikuje od dosadašnje Vučićeve spoljne politike.

POBJEDA: Znači li to da nijeste saglasni ni sa njihovim stavom da je Srbiji potreban referendum o nastavku evropskih integracija?

TEODOROVIĆ: Sada svakako ne. Čelnici Studentske liste su tokom predizborne kampanje pomenuli ovu ideju, prenebregavajući činjenicu da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU potpisan još 29. aprila 2008, a da je stupio na snagu 1. septembra 2013. Pored toga, do sada je otvoren određeni broj klastera, a proces pridruživanja zaustavljen je zbog sveukupne politike Vučićevog režima. Sada neko dolazi na genijalnu ideju da se sve resetuje i vrati 18 godina unazad!? Jedini prihvatljiv pristup je poruka da će nosioci Studentske liste nastaviti najbolje što mogu i umeju da vode proces pridruživanja Srbije EU; da će se truditi da građani Srbije saznaju šta članstvo u EU znači za njihov svakodnevni život – za plate, penzije, obrazovanje, zdravstvo, pravosuđe, poljoprivredu, slobodu kretanja, za naučni i tehnološki razvoj. Na kraju procesa, kao i u mnogim drugim zemljama, biće organizovan referendum o pridruživanju, što, kada se ispune uslovi, može biti deo demokratskog procesa. Iskreno, ne vidim potrebu da se stalno iznova preispituje samo opredeljenje za evropske integracije. Tim pre što je jedina alternativa evropskim integracijama Putinov zločinački režim.

POBJEDA: Pitala sam Vas o predizbornoj atmosferi. Zašto tzv. nezavisni mediji i analitičari vrše tako snažan pritisak na opozicione partije koje su odlučile da izađu na izbore, posebno na listu „Evropska Srbija“?

TEODOROVIĆ: Politička kritika je legitimna, uključujući i kritiku odluke o samostalnom izlasku na izbore. Međutim, problem nastaje kada se neslaganje pretvori u osporavanje prava drugih da učestvuju u političkom životu, što se upravo dešava u Srbiji. Pritisci su strašni. Na poslu, u kafiću, među prijateljima i poznanicima, posebno na društvenim mrežama. Svedoci smo masovne histerije i napada na koaliciju „Evropska Srbija“, koja se, eto, usudila da sama izađe na izbore, nudeći građanima program Srbije u EU u deset tačaka. Stalno se provlači teza da „Evropska Srbija“ uzima glasove Studentskoj listi.

POBJEDA: Uzima li ih?

TEODOROVIĆ: „Evropska Srbija“ jedina je politička organizacija koja se beskompromisno zalaže za Srbiju u EU, za otklon od Rusije, uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, za nacionalizaciju NIS-a, za spoljnu politiku u saglasnosti sa EU. „Evropska Srbija“ ima svoje „tvrdo“ glasačko telo i, ako ne bi izašla na izbore, njeni najverniji glasači na tim izborima ne bi ni učestvovali. Kao da ne može da se shvati da opozicija nije jedna politička ideologija, već da obuhvata različite poglede na ekonomiju, društvo, nacionalna pitanja i evropske integracije.

Demokratija počinje prihvatanjem tog pluralizma.

POBJEDA: Jedan od lidera „Evropske Srbije“ Goran Ješić nedavno je u intervjuu za Pobjedu rekao da je pokušaj ukidanja parlamentarne demokratije zapravo ruska ideja. Jeste li saglasni?

TEODOROVIĆ: Ješić je bolje obavešten od mene, a logika stvari ukazuje na to da je verovatno u pravu. Ruskoj spoljnoj politici odgovara Srbija koja ostaje izvan EU i koja svoju spoljnu politiku ne usklađuje sa evropskom spoljnom politikom. Zatiranjem koalicije „Evropska Srbija“ ugasio bi se svaki glas u srpskom parlamentu koji bi ukazivao na zločine Putinovog režima, zahtevao sankcije i otklon od Rusije. Bez stranaka koje streme ka EU nastavilo bi se mešanje Rusije u unutrašnju politiku Srbije, ali i energetska i politička zavisnost Beograda od Moskve.

POBJEDA: Zašto ste Vi javno podržali listu „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“?

TEODOROVIĆ: Mariniku Tepić, Dragana Đilasa, Zdravka Ponoša i ostale poznajem dosta dugo. Reč je o osvedočenim borcima za građansko, demokratsko društvo i Srbiju u EU. Iako se nisam baš uvek u potpunosti slagao sa svim njihovim političkim odlukama, podržavao sam ih i učestvovao kao govornik u mnogim njihovim ranijim kampanjama. Bio sam savetnik Ponoša kao kandidata na izborima za predsednika Srbije 2022, kada je osvojeno 17 procenata glasova. Đilasa sam upoznao kao studenta prorektora Univerziteta u Beogradu, beogradske studente je 1991/92. predvodio u pobuni protiv režima Slobodana Miloševića. Bio je najbolji studentski vođa koga pamtim. Marinika Tepić je heroina srpske demokratske opozicije, koja je borbu protiv Vučićevog režima zamalo platila svojim životom. Ješića nisam do sada lično poznavao, ali svakako je reč o jednom od najboljih pro-EU političara na srpskoj političkoj sceni. Njihovu listu sam javno podržao zbog toga što su moja uverenja i verovanja zapisana u njenom programu. Jednostavno je.

POBJEDA: Što očekujete 25. oktobra?

TEODOROVIĆ: Ne bih unapred prognozirao izborne rezultate. Studentska lista svakako uživa veliku podršku građana, očekuje se njihova pobeda, iako Vučić radi sve da ta očekivanja izneveri. Postoje podaci o 235.000 novih ličnih karata izdatih tokom poslednja četiri meseca, o otvaranju glasačkih mesta u BiH i sprečavanju glasača dijaspore da glasaju. Građani ukazuju na veliki broj poziva za glasanje koji su pristigli na imena lica koja ne žive na naznačenim adresama. Takođe, postoje podaci da je, na primer, u stanu od 22 kvadratna metra prijavljeno 15 osoba, koje navodno tu imaju prebivalište. Sve što sam naveo ukazuje da ni ovi, baš kao ni prethodni izbori, neće biti ni slobodni ni pošteni.

POBJEDA: I, što onda?

TEODOROVIĆ: Mislim da je napravljena greška što se pristalo na izbore bez verifikovanog glasačkog spiska. Nemam predikciju šta će se desiti kada se proglase izborni rezultati, ko će ih proglasiti, gde i kada. Nikako ne bih voleo da se rasplet duboke krize u Srbiji dešava na ulici. Ako se utvrde ozbiljne izborne nepravilnosti, očekivao bih jasnu reakciju evropskih institucija, zahtev za nezavisnom istragom, insistiranje na odgovornosti i eventualno nepriznavanje rezultata izbora. Isto važi za eventualnu prekomernu upotrebu sile protiv građana Srbije. Demokratija, vladavina prava i ljudska prava ne mogu biti samo reči u dokumentima Evropske komisije.

S druge strane, kada me pitate šta očekujem nakon 25. oktobra, moram da kažem da mi je teško da zamislim da predstojeći izbori reše sve probleme Srbije koji su nastajali decenijama. Ako dođe do promene vlasti, novu vlast će sačekati haos u pravosuđu, policiji, medijima, obrazovanju, zdravstvu, problemi korupcije, odnosa prema prošlosti i spoljnopolitičke orijentacije. Politička promena, ponavljam, nije isto što i demokratska transformacija.

POBJEDA: Razgovor smo započeli Vašim komentarom o tome gdje se Srbija našla nakon pada Berlinskog zida. Kada ćete moći da kažete da je Vaša zemlja končano na pravoj strani istorije?

TEODOROVIĆ: Kada budemo prestali da svoju veličinu merimo teritorijama i istorijskim pobedama i počnemo da je merimo slobodom ljudi, kvalitetom života, obrazovanjem, naukom, kulturom i umetnošću. Kada mladi ljudi budu odlazili u Evropu da studiraju, istražuju i stiču iskustvo, a ne zato što u Srbiji ne vide budućnost. Kada budem video prvog ministra u vozilu javnog gradskog prevoza. Kada ne bude državne religije i kada nacionalna pripadnost i veroispovest ne budu određivale nečija prava. Kada ne bude grafita koji veličaju osuđene ratne zločince. Kada počnemo više da brinemo o napuštenim životinjama. Kada posadimo travu i očistimo parkove i kada na terasama bude više cveća. Baš bih to voleo!

VUČIĆA ĆE ISTORIJA ZAPAMTITI, ALI NE PO DOBRU

POBJEDA: Aleksandar Vućić je više puta javno govorio o svom mjestu u istoriji Srbije. Kako će ga istorija zapamtiti, što mislite?

TEODOROVIĆ: Istorija će Vučića svakako pamtiti po autokratskoj vladavini, lažnim obećanjima, krađi izbora, partijskoj državi, partijskoj vojsci, okupaciji dela Beograda, korupciji, organizovanoj kriminalnoj grupi, nestručnom kadru sa lažnim diplomama, finansiranju SPC, gradnji nepotrebnih stadiona, megalomanstvu. Istoričari će jednog dana raspolagati dokumentima, svedočenjima i rezultatima istraživanja, na osnovu kojih će moći potpunije da ocenjuju ovo razdoblje. Biće važno pitanje koliko su institucije bile nezavisne, koliko su mediji bili slobodni i koliko su građani mogli ravnopravno da učestvuju u političkom životu. Ali istorija neće ocenjivati samo političke lidere; postavljaće pitanja i o odgovornosti intelektualaca, profesora, novinara, akademskih institucija i građana. Verujem da će istorija moći da uoči da u Srbiji ne bi tako lako bilo moguće uspostaviti režim poput Vučićevog da nije bilo kolaboracije jednog i ćutanja značajnog dela srpskih intelektualaca.

MOLITI PUTINA DA „SRPSKI ČAMAC VEŽE ZA RUSKI BROD“ JE VELEIZDAJA

POBJEDA: Hrvatski novinar i pisac Boris Dežulović kaže da srpski studenti nijesu nosioci progresivnih ideja, već kleronacionalizma. „Srpska mladost ostarjela je prije vremena“, piše Dežulović i dodaje da, umjesto za progresivne promjene, „srpski studenti prosvjeduju noseći križeve i ikone svetaca“.

TEODOROVIĆ: Moram da se složim sa Dežulovićem koji kaže da je, naravno, za rušenje Vučića. „Ali ako ćeš to raditi s ikonografijom i po pravilima igre koje su postavili nacionalisti devedesetih godina, nećeš mnogo toga postići“, kazao je. Još uvek me delimično drži nada da studentski pokret nije ideološki jedinstven. U njemu postoje građanski, liberalni, levičarski, konzervativni i nacionalno orijentisani mladi ljudi, od kojih očekujem da jasno govore o sekularnoj državi, evropskim integracijama, pravima manjina i slobodi pojedinca. Bilo bi paradoksalno da pokret koji je počeo borbom protiv autoritarizma završi prihvatanjem nekih drugih autoriteta. U meni postoji sumnja da smena vlasti, ukoliko do nje dođe, ne mora da donese i velike promene u društvu. Srbiji je potrebna promena, a ne samo smena.

POBJEDA: Kako uopšte vidite ulogu SPC?

TEODOROVIĆ: Po svom Ustavu, Srbija je sekularna država, pa verske institucije ne bi trebalo da imaju bilo kakvu ulogu u donošenju državnih odluka. To u Srbiji nije slučaj. Pred neke važne odluke Vučić je odlazio kod patrijarha na konsultacije. Neformalno, SPC je zvanična crkva Srbije. Predsednik je protivustavno, svake godine, redovno u Predsedništvo unosio badnjak, a oficiri garde Vojske Srbije su redovno učestvovali u litijama i nosili baldahin patrijarhu. Srpski patrijarh je, zajedno sa vladikom Irinejem Bulovićem, odlazio kod Putina i tražio da se „mali srpski čamac priveže za ruski brod“. Takvo ponašanje za mene predstavlja veleizdaju.

Pored toga, crkva redovno dobija nezakonito velika finansijska sredstva iz državnog budžeta, ne plaća nikakav porez, bavi se unosnim poslovima kao što je, recimo, stanogradnja. Uz ruske agenture, SPC je glavni generator kleronacionalizma u Srbiji. Zaboravlja se da Srbija pripada svim svojim građanima: pravoslavcima, katolicima, muslimanima, ateistima i svima ostalima. Crkva, dakle, može biti važan deo društva, ali ne sme postati zamena za demokratske institucije, nauku i slobodnu javnu raspravu.

Tamara Nikčević (Pobjeda, foto: N1)