Dragi čitaoče,

Verujem da si u proteklih nekoliko dana neminovno čuo za smrt osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Takođe se da pretpostaviti da si nakon toga, neminovno zauzeo, a možda čak i javno izrazio stav o njegovom liku i delu. Imajući na umu sveprisutnu duboku društvenu polarizaciju koja je u Srbiji sve izraženija, malo je verovatno da je taj stav neutralan.

Da bismo odgonetnuli zašto i kako je tvoj stav formiran, moramo za početak postaviti jedno pitanje – jesi li ili nisi žrtva višedecenijske medijske, preciznije radikalske propagande?

I ako jesi i ako nisi – odlično. To je tema kojom, na tvoju sreću ili nesreću, uvek mogu da se bavim. Ali, pošto je povod za pisanje ovog teksta smrt gorepomenutog (ne)čoveka, hajde da počnemo sa nekoliko osnovnih činjenica.

Ratovi devedesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije i ratnohuškačka politika Slobodana Miloševića i drugih političkih rukovodilaca u zemlji i okruženju rezultirali su brojnim ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i stotinama hiljada žrtava. U julu 1995. godine počinjen je genocid u Srebrenici, utvrđen višestrukim presudama, donetim u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Genocid je na teritoriji Srebrenice, u tom momentu zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija, počinila Vojska Republike Srpske, na čelu sa generalom Ratkom Mladićem.

Ako ti sve ovo zvuči blago poznato, ali smatraš da je ovo izvrnuta slika stvarnosti, verovatno si se o ovoj temi pretežno informisao putem javnog servisa ili pojedinih tabloidnih tvorevina, poput nadaleko čuvenog Informera. Ne pozdravljam tvoj izbor, ali na kraju krajeva, to i nije sasvim tvoj izbor, već izbor koji je napravljen za tebe a da toga nisi ni svestan.

Postoji relativno logično objašnjenje za to što veruješ da su iskazi koje si čuo jedina i apsolutna istina – u tome leži njihova stručnost. Najjednostavnije je tu istinu objasniti kratkim citatom srpsko-hrvatskog sociologa i filozofa Đura Šušnjića: Laž nije istina, ali laž ima smisla, jer da nema, ljudi se lažima ne bi ni služili.

Jasno mi je, dragi čitaoče, i shvatljivo je tvoje odsustvo potrebe da se o pojedinačnim društveno-političkim temama i pitanjima informišeš dodatno, pošto ti je dato sasvim uverljivo objašnjenje za njih, koje pritom – gle čuda – zvuči dobro i ide ti u prilog. Činjenica je, ipak, da imaš posla sa ozbiljnim manipulatorima sa višedecenijskim iskustvom, koji razumeju kako dehumanizaciju da upotrebe za pravdanje svojih zločina i kako da kroz narativ prožmu samoviktimizaciju, kad je to zgodno. Istina, možda u poslednje vreme već malo i brljave i zaigrali su se, pa ti možda ne štimaju uvek sve njihove kvazi tvrdnje, ali avaj, ko još ima vremena i time da se bavi, je l’ tako?

Vraćamo se kratko na činjenice. Evo još nekoliko izuzetno važnih:

Ukupan broj žrtava srebreničkog genocida je 8372 i nije konačan. Prema zaključcima Haškog tribunala, žrtve su sistematski pogubljivane u periodu od 12. do 17. jula 1995. godine. Njihovi posmrtni ostaci pronađeni su na gotovo 150 različitih lokaliteta, od čega je više od 70 masovnih grobnica.

Ako te je ovo zaintrigiralo, možda ne bi bilo naodmet da pročitaš malo više o tome. Ne bi bilo zgoreg pročitati (i zapamti, konsultuj više izvora!) i šta se dogodilo u opštini Kijevo u blizini Šibenika, šta je to Sarajevo safari, ili prelistati podatke o krvoločnim zločinima počinjenim u Foči i na brojnim drugim mestima. Na tvoju žalost i moju veliku tugu, ovo je tek početak spiska. Ipak, dobra vest za tebe je da je rat devedesetih jedan od najdokumentovanijih ratova u istoriji, pa ćeš materijala imati napretek.

Među tim materijalima ćeš, između ostalog, naći konkretne dokaze koji potkrepljuju činjenice o ratnim zločinima koje je počinio i u kojima je učestvovao Ratko Mladić. Čovek koji će među zdravorazumskom populacijom ostati zapamćen kao jedno od lica koja su ojadila desetine hiljada ljudi, načinila nemerljive grozote i naredila i sprovela neizrecive postupke. Tvoj heroj ostaće zapamćen kao čovek koji je ljudski život cenio manje od bilo čega na svetu.

Dragi čitaoče, samo nečovek može da slavi ubice. Samo nečovek može smatrati da postoje manje vredni ljudi i narodi. Samo nečovek će svesno zatvarati oči pred činjenicama jer mu istina baš i ne odgovara u potpunosti.

Dragi čitaoče, ako oplakuješ masovne ubice pod izgovorom da su za tvoju državu i narod uradili mnogo, nisi rodoljub nego nacionalista. U tom slučaju si prešao tu granicu, koja je od presudne važnosti. Tvoje je rodoljublje postalo nacionalizam, onda kada je mržnja prema drugom i drugačijem pobedonosno zauzela prvo mesto.

Ako je tako, dragi čitaoče, žao mi te je. Verovatno si u tom slučaju slika i prilika uspele propagande Srpske napredne, tačnije Srpske radikalne stranke, koja je zagušila sve pore našeg društva, kako bi osigurala da to društvo nakon devedesetih više ne udahe ni tračak svežeg vazduha. Zapravo, ti si na taj način i sam postao deo radikalske zaostavštine.

Nažalost, dragi čitaoče, ako je ovo i tvoj slučaj, tvoja mržnja je vrlo izvesno usmerena na nekog kao što sam ja ili kao što su moji saborci i moji bližnji, pa se bojim da ne mogu više ništa da učinim osim da se od tebe oprostim. Jer ako jeste i tvoj slučaj, ti sada predstavljaš sve što je u ovom društvu pogrešno. Ne brini, imam na umu da nisi samo ti kriv.

S iskrenom nadom da ćeš jednog dana opet prodisati,

Doroteja

(Autonomija)