Istog dana, kad je ministar finansija tvrdio da će 600 miliona evra građanima isplatiti iz „viška u budžetu“, Vlada je pola godine pre roka uplatila deo rate za francuske avione, pa je minus u blagajni Srbije krajem jula bio 4,3 puta veći nego u prvih sedam meseci prošle godine.

U trenutku dok je ministar finansija Siniša Mali, u ponedeljak 27. jula, tokom vanrednog zasedanja Skupštine Srbije, ubeđivao poslanike i gledaoce direktnog TV prenosa da će 14. septembra jednokratna pomoć penzionerima, borcima i onima koji primaju socijalnu pomoć, a 22. septembra i svim punoletnim građanima biti isplaćena „upravo iz viška novca, jer su nam poreski prihodi u prvih sedam meseci ove godine za više od 40 milijardi dinara veći nego što smo planirali“, vrlo dobro je znao da u državnoj kasi nema nikakvog viška.

Uostalom, samo četiri dana kasnije ispostavilo se da je, kako eksluzivno otkriva Radar, manjak u budžetu na kraju jula bio skoro 98 milijardi dinara ili 833 miliona evra. Umesto viška, o kojem je govorio Mali, manjak u državnoj kasi je posle sedam meseci bio 4,3 puta veći nego u istom periodu prošle godine. I to svakako nije moglo da se desi bez znanja prvog blagajnika Srbije.

Kao što bez njegovog odobrenja 27. jula iz budžeta nije moglo da bude isplaćeno 58,7 milijardi dinara, kao deo četvrte rate za nabavku 12 francuskih borbenih aviona rafala, čiju je nabavku ugovorio predsednik Aleksandar Vučić za 2,75 milijardi evra. Iz dobro obaveštenih izvora Radar, naime, saznaje da je baš zbog rafala iz državne kase krajem prošlog meseca neplanirano odletelo pola milijarde evra. Naravno, bez ikakvog objašnjenja i polaganja računa poreskim obveznicima.

Bez objašnjenja zašto je četvrta rata za rafale isplaćena pola godine pre roka

Pritom je četvrta rata od 686,25 miliona evra ili 25 odsto od ukupne vrednosti, po komercijalnom ugovoru sa francuskom kompanijom Daso avijejšn, dospevala za plaćanje tek 29. januara 2027. To znači da je Srbija njen lavovski deo od skoro 73 odsto platila pola godine pre roka i da joj do kraja januara 2027. preostaje da plati još 186,25 miliona evra.

Zbog te, Zakonom o budžetu neplanirane isplate, istog časa pojavio se minus u državnoj kasi, koji je samo u julu narastao na više od 45 milijardi, a od početka godine na skoro 98 milijardi dinara ili oko 835 miliona evra.

Nema, dakle, ni govora o nekakvom višku u budžetu, kojim se Mali javno hvalio. Naprotiv, posle isplate jednokratne pomoći od oko 600 miliona evra, koja takođe nije planirana Zakonom o budžetu za 2026, a takođe je najavio za to nenadležni predsednik Vučić, velike su šanse da će minus u državnoj kasi već na kraju sledećeg meseca premašiti milijardu i po evra.

Za razliku od ministra, po čijim je rečima „briga o građanima apsolutni prioritet“ Vlade i da se „za te namene koriste sredstva iz viška u budžetu, s obzirom na to da su poreski prihodi u prvih sedam meseci tekuće godine premašili planirane za preko 40 milijardi dinara“, činjenice govore da stanje javnih finansija zemlje ni izbliza nije tako ružičasto kao što vlast pokušava da ih predstavi.

U julu ove godine deficit veći nego u istom mesecu 2020, u jeku pandemije

Tim pre što je na kraju jula prošle godine minus u državnoj kasi bio samo 22,9 milijardi dinara, s tim što su u čak četiri od tih sedam meseci – u januaru, maju, junu i julu – prihodi bili veći od rashoda, dok je u istom periodu ove godine 4,3 puta veći.

Dodatni razlog za brigu je što je deficit u poslednjih pet meseci 2025. bio čak 11,8 puta veći nego u prvih sedam, jer je minus od početka avgusta do kraja decembra ekspresno porastao na 271,4 milijarde dinara ili oko 2,3 milijarde evra. Ove godine u poslednjih pet meseci kreće se sa mnogo više startne pozicije, pa se opravdano strahuje da bi u foto-finišu sadašnji manjak mogao kao kvasac da naraste na dve i po, a možda i tri milijarde evra.

U prilog ministru Malom ne ide ni podatak da godinama unazad budžet u julu nije bio u minusu, a svojevrsi kuriozitet je da je prošlog meseca deficit bio više nego duplo veći nego u jeku pandemije, kada je u julu 2020. bio samo 19 milijardi dinara. S tim u vezi nije zgoreg podsetiti da je na kraju te 2020. ukupan manjak dostigao rekordnih 459 milijardi dinara ili 3,9 milijardi evra.

Nakon toga, pet godina zaredom, od 2021. do 2025, svakog jula prihodi države bili su veći od njenih rashoda i ta razlika iznosila je redom 36 milijardi, 37 milijardi, 23 milijarde, 42 milijarde i lane 13,5 milijardi dinara. Sve do ove godine, kada se u julu ponovo pojavio manjak veći od 45 milijardi dinara.

Dok se vlast hvali rastom prihoda, rashodi rastu duplo bržim tempom

Ministar Mali javno se pohvalio prihodima većim od plana, a nekoliko dana kasnije njegovim stopama nastavio je i predsednik Vučić. On je, kako prenose njemu naklonjeni mediji, 1. avgusta rekao da je u julu „očekivao prihode države od 19,4 milijarde, a bili su 20,3 milijarde dinara ili 4,6 iznad plana“, te da „bolja naplata prihoda, zajedno sa privrednim rastom, otvara prostor za dalje povećanje plata i penzija“.

Biće da je predsednik pobrkao lončiće, napravio lapsus ili su ga njemu bliski mediji pogrešno preneli. Samo su poslednjeg dana jula prihodi budžeta bili toliki, a za ceo prošli mesec bili su 11 puta veći, oko 225 milijarde dinara. Rashode Vučić sasvim razuljivo nije pominjao, jer su prošlog meseca bili skoro 270 milijardi dinara.

Tačno je, dakle, da su, kako saznaje Radar, prihodi u odnosu na isti period 2025. u prvih sedam meseci ove godine nominalno porasli za 10,8 odsto i to sa 1.318 na 1.460 milijardi dinara. Problem za vlast je, međutim, što su istovremeno rashodi rasli znatno bržim tempom, pa su uvećani za 16,2 procenta, sa 1.341 na 1.558 milijardi. Automatski je i minus u državnoj kasi skočio sa nepune 23 na 98 milijardi ili za 326 procenata.

Istine radi, julskom manjku ključno su doprineli pojačani kapitalni rashodi od skoro 82 milijarde dinara, najveći od početka godine. Poređenja radi, prošlog meseca izdaci za velike projekte bili su skoro duplo veći nego u junu (41,2 milijarde), dva i po puta veći nego u aprilu i maju (32 milijarde) i skoro tri puta veći nego u julu prošle godine, kada su iznosili 27,3 milijarde.

Iako bi se na osnovu zvanične propagande moglo zaključiti da je to posledica ubrzane gradnje objekata za potrebe specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027, jer je država po ugovoru dužna da ih završi do 1. decembra, minusa u državnoj kasi prošlog meseca ne bi bilo da vlast u Srbiji nije odlučila da prevremeno isplati deo preostalog duga za francuske rafale.

Javni dug tokom vladavine SNS-a povećan za 26 milijardi evra

Umesto 29. januara 2027, kada po komercijalnom ugovoru dospeva za plaćanje četvrta rata od 685,25 miliona evra, Vlada je kompaniji Daso avijejšn 27. jula uplatila pola milijarde evra. To je budžet olakšalo za 58,7 milijardi dinara, ali tu uplatu Mali je u Skupštini prećutao i poslanicima i građanima.

Umesto toga, pričao je da je uprkos globalnim problemima „Srbija nastavila da raste“, da je „održala makroekonomsku stabilnost“, da je „uspela da na svaki način, svaki put kada ostvari neki višak prihoda u budžetu, to vrati građanima Srbije“, da „naša privreda i dalje raste, prihodi nam u budžet rastu i želimo da našim sugrađanima to na neki način vratimo“.

I dok je građanima obećavao jednokratnu pomoć, koja će im biti isplaćena 14. i 22. septembra, ni on, ni bilo ko iz vrha vlasti nije pominjao uplatu od 500 miliona evra francuskom Dasou. A taman za tih pola milijarde evra vlast je samo 13 dana ranije, 14. jula, zadužila državu i to prvi put privatnim plasmanom obveznica. Možda to i ne bi bilo toliko čudno da 29. aprila, emisijom tri serije obveznica u evrima i dolarima, država nije već pozajmila još tri milijarde evra, tako da je vlast SNS-a od jula 2012. do 1. avgusta ove godine javni dug povećala za 2,6 puta, sa 15,8 na 41,8 milijardi evra.

Do danas javnost nije saznala ko je kupio te 500 miliona evra vredne obveznice koje za naplatu dospevaju u julu 2032, a kupcu garantuje kuponsku stopu od 4,75 odsto i stopu prinosa od 5,013 odsto. To je stvarna cena po kojoj se država zadužila i pokazuje da ona svojim poveriocima plaća mnogo veću kamatu od one koju na svoju oročenu štednju građani dobijaju od ovdašnjih banaka.

Vlada krije kupca prve privatne emisije obveznica vrednih 500 miliona evra

U odluci, koju je 14. jula potpisao premijer Đuro Macut, navodi se da je Srbija te šestogodišnje obveznice emitovala i prodala unapred poznatim „institucionalnim investitorima“ i tako pozajmila 500 miliona evra „radi finansiranja kapitalnih rashoda u oblasti tekućeg programa modernizacije vojske, uključujući nabavku vojne opreme i povezanih tehnologija“.

Ispostavilo se da se iza te formulacije zapravo krije ubrzana isplata dela četvrte rate za rafale. Isti recept primenjen je i krajem prošle godine, kada je u decembru Daso avijejšnu isplaćeno 200 miliona, kao deo treće rate od 686,25 evra, iako je za plaćanje dospevala u januaru ove godine. I o tome je vlast ćutala dok Radar nije objavio tu informaciju, kao i vest da je ostatak uplaćen u januaru i da je zbog toga srpski budžet „olakšan“ za 57,1 milijardu dinara ili za 486,25 miliona evra.

Iz ko zna kog razloga vlast je požurila da i lavovski deo četvrte rate isplati šest meseci pre roka, tako da trenutno Srbija Dasou duguje još samo 737 miliona evra ili manje od 27 odsto ugovorene vrednosti posla. Tu kupovinu praktično su ugovorili predsednici Vučić i Emanuel Makron, a pre tačno dve godine, u avgustu 2024, ugovor su samo formalno potpisali ministar odbrane Bratislav Gašić i Erik Trapije, izvršni direktor Dasoa.

Srbija je do sada za rafale već isplatila dve milijarde evra – prva dva avansa od po 411,75 miliona u oktobru 2024. i aprilu 2025, treću ratu od 686,25 miliona u dve tranše, u decembru prošle i januaru ove godine, a deo četvrte od 500 miliona u julu. Prvi deo preostalog duga od 186,25 miliona za plaćanje dospeva u januaru 2027, a poslednju ratu od 549 miliona evra Srbija će plaćati sukcesivno, kako avioni budu stizali, s tim što komercijalni ugovor ne precizira rokove isporuke, već samo rokove plaćanja – sedam dana od prijema svakog aviona.

Za poslednjih šest godina ukupni deficit 14 milijardi evra

Ako se ima u vidu da su 70 odsto novca za plaćanje francuskih aviona ranije obezbedile banke iz Francuske, kod kojih se država zadužila za 1,92 milijarde evra, nije isključeno da su one bile i kupci 500 miliona evra vrednog prvog privatnog plasmana srpskih obveznica, na koje će država narednih šest godina plaćati kamatu. Tim pre su u pravu finansijski stručnjaci koji tvrde da će nas rafali koštati i više od 2,75 milijardi evra, jer bi u njihovu cenu trebalo uračunati i kamate koje će država morati da plati na pozajmljeni novac.

Sve u svemu, samo su teorijske šanse da će u dogledno vreme u srpskom budžetu iko moći da vidi nekakav višak. Osim ministra Malog i predsednika Vučića. Oni će svakako, poput alhemičara, u državnoj kasi „naći“ novac koji niko drugi ne vidi, ali oni mogu da ga podele. I uvek ga dele nekako uoči izbora. Možda je i zbog toga ukupan deficit srpskog budžeta u prethodnih šest godina dogurao do 14 milijardi evra. A ove će svakako biti veći od tog proseka. Bar za 10 ili 20 odsto. Malo li je?

Milan Ćulibrk (Radar)