Mrdićevi zakoni imaju užasne posledice po državu i pravosuđe i velika je sramota za zemlju, koja tvrdi da je demokratska i da ima vladavinu prava, da se hvali kako su u kratkom roku donete izmene tih zakona, a trebalo je samo da vrate stari zakon, kaže nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero.

Škero je gostujući u programu N1 televizije rekla da sa velikom skepsom gleda na dešavanja u vezi sa preporukama Venecijanske komisije, koje se čekaju, jer, kako navodi, nije prvi put da neko iz vlasti kaže da je sve savršeno i da su mišljenja pozitivna, a da se ispostavi da nije tako.

“Venecijanska komisija do ovog trenutka nije istakla na svom sajtu svoje mišljenje, za koje oni tvrde da je divno. Znači, ne znam odakle zaključuju, osim ako su bili jako ljubazni – što mislim da je normalno. Mi imamo samo hvalospev naše politike, našeg ministra, naše predsednice Skupštine i našeg predsednika Ustavnog suda. To je ono što zabrinjava mene i zbog čega imam veliku skepsu i ne znam šta će sve biti i na šta je sve spremna naša vlast”, kaže ona.

Ističe da se narod dovodi u zabludu načinom govora aktuelnih političara da „radimo sjajnu stvar i da pravimo sjajan zakon“ koji će biti u skladu sa vladavinom prava, podsećajući da su „Mrdićevi zakoni“ doneti bez javne rasprave, da su na snazi i da su posledice tih zakona stalne i dnevne.

“A naši političari kažu da je veliki uspeh ‘divan udarnički rad radne grupe’ koja je u kratkom roku donela promene tih zakona. Promene su morale – kako nikad strože nije rekla Venecijanska komisija – samo da se vrate na stari zakon. Znači, to nije ni udarnički rad i to je velika sramota za zemlju koja tvrdi da je demokratska i da ima vladavinu prava. Nema vladavine prava kada vi donesete zakon, za koji postoji mogućnost da reaguje Ustavni sud i predsednik države, i vrlo brzo posle toga krećete u izmene, jer ste dobili užasan nalog koji kaže: ‘Sve što ste doneli nije u redu’”, objašnjava Škero.

Mišljenja je da „Mrdićevi zakoni“ imaju užasne posledice po državu i po pravosuđe.

“Taj zakon funkcioniše, radi i stvara posledice. Velika je, po meni, sramota, kako je funkcionisala naša država donoseći te zakone i na činjenicu da sada kažemo: ‘Mi smo sjajnim radom, u kratkom roku, sve uradili’. Ne, mi pokušavamo da zamažemo oči, da popravljamo nešto što smo uradili na najgori mogući način”, navela je Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda.

Šta su tzv. Mrdićevi zakoni?

Podsećamo, aktuelna vlast je krajem januara donela novi set pravosudnih zakona, odnosno paket od pet izmena i dopuna, nazvanog po predlagaču Uglješi Mrdiću, poslaniku vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije.

Izmene i dopune obuhvatale su: Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o sudijama.

Sama najava tzv. Mrdićevih zakona naišla je na osudu od strane stručne javnosti, odnosno Visokog saveta tužilaštva (VST) i Visokog saveta sudstva (VSS), kao i niz strukovnih organizacija – ali i evropskih institucija I zvaničnika, prvenstveno Evropske komisije (EK).

Glavne zamerke ticale su se direktnog ugrožavanja samostalnosti tužilaštva I nezavisnosti sudstva. Takođe, osim same sadržine, struka je tada skretala pažnju I na pitanje forme. Pošto je zakone predložio narodni poslanik Mrdić, a ne Vlada Srbije, nije postojala zakonska obaveza da se organizuje javna rasprava.

A možda i momenat koji je najviše uplašio struku ticao se amandmana koji je predviđao da se 30 dana od usvajanja zakona svi privremeno upućeni tužioci opozovu, i da VST ponovo odlučuje o njihovom upućivanju. To je značilo da će Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) privremeno ostati bez 11 tužilaca, više od polovine, koji su u ovoj instituciji radili kao upućeni tužioci.

Po usvajanju samih zakona, kritike na račun Srbije iz Evropske unije bile su sve učestalije. Samim tim, aktuelni režim je poslao set zakona na ocenu Venecijanskoj komisiji, a iz Brisela su poručili da zakoni ne treba da se primenjuju dok ne stigne odgovor. Međutim, najkontroverznija odredba Mrdićevih zakona je prva bila primenjena, te je četiri od 11 privremeno upućenih tužilaca napustilo TOK.

Ipak, EK nije ostala nema, te je pokrenula reviziju kojom će se utvrditi da li Srbiji da se isplati deo sredstva predviđenih iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Izveštaj Venecijanske komisije stigao je u aprilu, a mišljenje je glasilo, ukratko – da je pravosudni sistem potrebno vratiti na stanje kakvo je bilo pre 28. januara. Drugim rečima, praktično je traženo poništavanje izmena i vraćanje svih tužilaca koji su povučeni iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

Formirana je radna grupa za izmenu „Mrdićevih zakona“, čiji je član bio i sam Mrdić, održana su i javna slušanja o zakonima, a deo organizacija civilnog društva odbilo je da učestvuje u raspravi.

Nove verzije nacrta izmena pravosudnih zakona, koje su revidirane nekoliko puta, poslate su Venecijanskoj komisiji, koja će sredinom juna objaviti finalno mišljenje.

(N1, foto: Pixabay)