Od puškarovog šegrta iz Slovenije do simbola pouzdanosti u ulici Pap Pavla – priča o radionici koja punih devet decenija ispisuje istoriju našeg grada.

14. maja 2026. godine, Novi Sad slavi jedan tihi, ali veličanstveni jubilej koji svedoči o tome da prave vrednosti mogu da pobede vreme. Prošlo je tačno devedeset godina otkako je u gradu zazvonio prvi graverski čekić pod rukom osnivača radionice „Zavrtanik“. Dok su se menjale države, ideologije, nazivi ulica i tehnologije, jedna porodica je ostala verna svom pozivu, postajući živi spomenik novosadskog preduzetništva i tradicije.

Priča o ovom jedinstvenom brendu počinje daleko od vojvođanske ravnice, u slovenačkom mestu Solkan. Put je osnivača Marjana Zavrtanika potom odveo u Ljubljanu, gde je izučio redak, izuzetno precizan i zahtevan zanat gravera na puškama. Tamo gde svaka milimetarska greška znači uništen rad, kalila se disciplina koja će postati temelj porodičnog uspeha. Sa tim dragocenim znanjem u rukama i vizijom u glavi, mladi majstor stiže u Novi Sad i 14. maja 1936. godine zvanično otvara vrata svoje graverske radnje.

U godinama koje su sledile, radionica se selila kroz dinamične istorijske periode Novog Sada, svedočeći rastu i transformaciji grada. Konačno, svoj stalni dom pronalazi na današnjoj lokaciji, u ulici Pap Pavla broj 6. Ta adresa ubrzo postaje sinonim za mesto na kome se spajaju staromodna preciznost, zanatska magija i apsolutno poverenje.

Ove vredne i vešte zanatlije devet decenija beleže istoriju tablama kulturnih institucija i preduzeća, plaketama mnogih jubileja dodeljenih zaslužnim Novosađanima, medaljama i peharima u rukama sportista, pečatima na bezbrojnim dokumentima.

Ono što ovu priču čini toplom i inspirativnom jeste činjenica da je reč o porodičnom stablu koje je neraskidivo isprepleteno sa samim zanatom. Nakon uspešnog početka i rasta posla, zanatsku štafetu preuzimaju sinovi Ivan i Albin. Oni su radnju uveli u novu epohu, zadržavajući očevu pedantnost, ali prateći zahteve modernijeg tržišta. Tradiciju potom ponosno nastavljaju Marjanove unuke Ivana i Josefina, unoseći novu energiju, dok odnedavno u radionici stasava i četvrta generacija – praunuk Ivan.

Iako je radionica prošla kroz stalnu modernizaciju, prelazeći sa mukotrpnog ručnog rada i dleta na najsavremenije kompjuterske i laserske tehnologije, duša posla ostala je nepromenjena. Graverska radionica „Zavrtanik“ nije samo biznis; ona je deo vizuelnog i emotivnog identiteta Novog Sada. Oni ne graviraju samo metal, mesing ili plastiku – oni već 90 godina u istoriju ovog grada urezuju priču o tome kako se čestitošću, pouzdanošću i porodičnom slogom traje skoro čitav jedan vek.

(Autonomija, promotivni tekst)