Anonimnost, provera i odgovornost – to su uslovi da 600.000 KM postane most između ćutanja i smirenja porodica čiji članovi se i nakon 30 godina od kraja rata u BiH vode kao nestali. To budi oprezni optimizam.

Nakon više od dve decenije, novac namenjen onima koji znaju gde se nalaze grobnice žrtava iz rata u Bosni i Hercegovini devedestih, konačno je izašao iz faze administrativne prepreke. Oko 600.000 maraka, koje je Institut za nestale osobe BiH čuvao na podračunu, sada je operativno i može se isplatiti osobama čije će informacije dovesti do pronalaska masovnih, zajedničkih ili pojedinačnih grobnica.

Reč je o odluci koja, na prvi pogled, deluje kao tehničko podešavanje institucionalnog mehanizma, ali čija je stvarna težina u tome da se porodicama nestalih vrati barem deo onoga što im je rat oduzeo.

Novac od ranijih presuda

„Zbog komplikovanih administrativnih prepreka, zakonskih procedura i nemogućnosti direktne isplate fizičkim licima uz potpunu zaštitu privatnosti, taj novac do sada nije mogao da bude korišćen, niti je isplaćena ijedna nagrada, uglavnom zato što izvori nisu želeli da otkriju svoj identitet“, kaže Emza Fazlić iz Instituta za nestale osobe BiH.

Sredstva potiču od presuda Doma za ljudska prava BiH, nakon kojih su Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine svaka uplatile po 100.000 maraka radi prikupljanja informacija o lokacijama na kojima se nalaze posmrtni ostaci nestalih.

Ipak, u društvu, koje i dalje nosi teret ratnih podela, straha i međusobnog nepoverenja, otkrivanje lokacija grobnica nije tako jednostavno. Za mnoge je problematična činjenica da takva osoba možda živi s ljudima koji su počinili zločine ili strahuje za sopstvenu bezbednost u političkom okruženju. Zbog toga je bitna stvarna zaštita identiteta, a ne samo obećanje o davanju novca. Takođe, porodice žrtava skeptične su da će ta mogućnost dovesti do novih saznanja o grobnicama.

„Potpuno razumem porodice žrtava koje smatraju da je do ovoga trebalo da dođe ranije, a i da može da dođe do zloupotrebe, ali ako dobijemo samo jednu situaciju da se osoba javi kako bi se otkrile grobnice, mislim da je to već dobra stvar“, kaže Denis Džidić, izvršni direktor Balkanske istraživačke mreže BIRN, podsećajući da je to posebno važno u društvu koje još traga za preko sedam hiljada nestalih.

Anonimnost kao uslov

Novi Pravilnik o nagrađivanju izvora informacija usklađen je sa Zakonom o zaštiti tajnih podataka BiH i, što je ključno, garantuje anonimnost informantu.

„Osobe koje imaju informaciju, sve što bi trebalo da urade jeste da stupe u kontakt sa Institutom, odnosno istražiocem Instituta koji deluje na području na koje se data informacija odnosi. Potom će istražilac i Područna kancelarija da vode čitav proces koji je prilično jednostavan. Informantu se bezbednost i anonimnost kao izvoru informacija garantuje kroz kompletan postupak“, kaže Fazlić.

Pravilnik predviđa da se naknada isplaćuje tek nakon terenske provere informacije, odnosno nakon što se tokom ekshumacije utvrdi da su podaci tačni i da pronađeni posmrtni ostaci pripadaju žrtvama čije traženje je u nadležnosti Instituta.

Plaćanje „na crno“

Za porodice i udruženja koja okupljaju porodice nastalih u BiH ovakav potez „nije na odmet“, ali sumnjaju da će se na taj način nešto značajno promeniti. Kažu da je mnogo faktora koji utiču na to, posebno činjenica da je od završetka rata prošlo više od tri decenije.

„Nismo nešto optimistični da će nešto drastično da se promeni pokušajem prikupljanja informacija na taj način. Na stranu to što je prošlo 30 godina, oni koji nešto znaju sigurno imaju neke ograde zbog kojih ne bi na ovaj način otkrili to što znaju“, kaže predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila, Isidora Graorac, ističući da im niko ne garantuje da isti ti ljudi koji prijave lokacije ne bi bili procesuirani u nekom trenutku.

„Daćemo im neko vreme da ne osujetimo odmah na početku ovu nameru, ali zbog svega što smo videli do sada nismo optimistični, posebno kada je reč o srpskim žrtvama“, kaže Graorac, napominjući da se i ranije plaćalo za otkrivanje grobnica, ali da se sve odvijalo „na osnovu poverenja između dvoje ljudi“.

Da se plaćalo i ranije, potvrđuju i oni koji su pre 20 godina bili uključeni u proces traženja nestalih osoba u BiH. Novac su nudile porodice, udruženja, pojedinci, ali je retko kada bilo uspeha. Neki od članova porodica potvrdili su nam da su platili određene sume novca i da su tela kasnije pronađena, ali nisu javno želeli da govore o tome zbog zaštite identiteta ljudi koji su otkrili lokacije.

Mirsad Duratović, bio je uključen u te procese u tom periodu na području prijedorskog regiona i kaže: „Kada smo tražili nestale, konkretno u Tomašici, javno sam rekao da ću platiti za informaciju, neka kaže koliko, 20,30,50 hiljada. Deset godina niko se nikada nije javio“, kaže Duratović, ističući ipak da je dobro da je država sada to preuzela na sebe.

Koliko vredi istina

Visina naknade nije fiksna. Ona će zavisiti od broja otkrivenih grobnica i pronađenih tela, lokacije, tipa i karaktera grobnice, stepena ličnog rizika kojem je izvor izložen, kao i drugih okolnosti relevantnih za istragu, navode u Institutu. Iznosi se mogu kretati od nekoliko stotina, do više od 30.000 maraka, a zahtevi za isplatu prolaze kroz četiri nivoa odlučivanja.

Oprezno optimistični su i u udruženjima koja okupljaju bošnjačke žrtve u BiH. To je samo još jedan od mehanizama da se ljudi motivišu kako bi dali informacije, kaže Semina Alekić, predsednica Koordinacije udruženja porodica nestalih osoba u Bosni i Hercegovini.

„Onaj ko hoće da progovori, ima puno načina da javno ili tajno dostavi informacije. Teško je očekivati da će biti onih koji će za novac progovoriti“, kaže ona i potvrđuje da je i ranije bilo takvih pokušaja, koji su išli mimo institucija.

„Bili smo svjedoci i da su porodice nudile novac, kao i opštine, ali nije bilo rezultata. Zbog toga smo skeptični“, ističe Alekić.

Novac ne može da vrati izgubljene živote, niti da izbriše bol porodica koje decenijama ne znaju gde su sahranjeni njihovi najbliži. Može, međutim, da utiče na one koji imaju informaciju, a oklevaju da je podele i pomognu porodicama nestalih da okončaju taj dugogodišnji bolni proces.

To je posebno značajno za zemlju koja i dalje traga za hiljadama nestalih osoba. Prema podacima Instituta radi se o 7.588 nestalih, a upravo nedostatak pouzdanih informacija o lokacijama grobnica ostaje jedan od najvećih problema u procesu traganja.

(Deutsche Welle/foto: Pixabay)