Ekspertkinja za ljudska prava iz Centra za ravnopravnost i bezbednost Brankica Janković, kaže da su desetine hiljada ljudi bile izložene pritiscima, zastrašivanju i mobingu zbog odbijanja da podrže vlast. Stotine su, prema njenim rečima, dobile otkaz, a strah od dodatne viktimizacije sprečavao je mnoge da prijave diskriminaciju. Upozorava da je neophodno zaštititi zaposlene i vratiti na posao one koji su nezakonito otpušteni.

Janković, koja je i nekadašnja poverenica za ravnopravnost, rekla je da su desetine hiljada ljudi bile ponižavane, zastrašivane i diskriminisane na radnom mestu zbog svojih političkih stavova i odbijanja da učestvuju u aktivnostima vladajuće stranke.

Ona je u gostovanju u programu RTS-a navela da su stotine ljudi ostale bez posla, a da će tačan broj onih koji su trpeli pritiske biti poznat tek kada budu spremni da o tome javno govore.

„Ljudi su bili primoravani da podržavaju vladajući režim odlaskom na mitinge, uzvikivanjem parola, a neki su, kako su mi rekli, uterivani u autobuse. Kontinuirano su im pretili gubitkom posla“, navela je Janković.

Ističe da je takav obrazac pritisaka godinama uspostavljan i održavan nesigurnim oblicima zaposlenja, poput ugovora na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Kao uslov za zadržavanje radnog mesta, od zaposlenih su, tvrdi, traženi članstvo u političkoj stranci, podrška vlasti i obezbeđivanje takozvanih kapilarnih glasova.

Pritisci i u privatnom sektoru, otkazi u prosveti

Janković navodi da diskriminacije nije bilo samo u lokalnim samoupravama, obrazovanju, sudovima i tužilaštvima već i u privatnom sektoru, posebno u kompanijama koje posluju sa državom.

Zaposlenima je, kako kaže, prećeno gubitkom posla ako učestvuju na studentskim protestima ili ih podržavaju. Proveravane su i njihove aktivnosti na društvenim mrežama, pa su nekima upućivana upozorenja zbog lajkovanja sadržaja sa studentskih protesta.

Podseća da je najveći broj otpuštanja zabeležen u prosveti, a da su mnogi zaposleni odustajali od prijavljivanja diskriminacije iz straha od dodatnih posledica. Kao jedan od primera navela je slučaj Novice Petrovića iz Kragujevca, koji je 2023. godine podneo pritužbu zbog premeštaja u udaljenu mesnu zajednicu nakon što je odbio da prikuplja kapilarne glasove.

Pomenula je i slučaj profesorke Anike Nađ Vešaše, kao i značaj uključivanja sindikata u zaštitu zaposlenih. Istakla je da je podrška sindikata ohrabrila deo prosvetnih radnika da prijave diskriminaciju.

„Ojačani sindikat može biti jedan od veoma važnih društvenih aktera i značajno uticati na poboljšanje položaja radnika, ali i biti važan saveznik u najavljenoj reformi radnog zakonodavstva“, rekla je Janković.

Poslodavci mogu da vrate otpuštene i pre okončanja postupaka

Govoreći o mogućnosti da se ljudi koji su ostali bez posla zbog svojih stavova vrate na radna mesta, Jankovićeva je poručila da poslodavci ne moraju da čekaju okončanje sudskih postupaka i procedure pred nezavisnim institucijama.

„Najvažnije je sada zaštititi zaposlene i vratiti ih na posao. Oni koji su vršili zlostavljanje, otpuštali ljude i diskriminisali imaju priliku da to sami urade. Ne moraju da čekaju kraj sudskih procesa“, istakla je Janković.

Ukazala je i na to da poslodavci ponekad navode formalne razloge za otkaz koji prikrivaju stvarni motiv, ali da nezavisne institucije i sudovi mogu da utvrde diskriminaciju u zakonom propisanim postupcima.

Dodala je da je važno da mediji, posebno javni servis, izveštavaju o takvim slučajevima i doprinesu edukaciji građana, jer stranačko zapošljavanje i otpuštanje zbog političkog uverenja predstavljaju oblike diskriminacije.

Žene u politici nisu ravnopravne niti bezbedne

Janković je govorila i o položaju žena u politici, navodeći da formalno postojanje kvota ne znači i stvarnu ravnopravnost. Prema istraživanju koje je sprovela, žene su ukazale na to da su marginalizovane, omalovažavane i da se umanjuje značaj njihovog političkog angažmana.

Posebno je upozorila na pretnje i različite oblike nasilja kojima su žene bile izložene tokom protesta i političkog angažovanja. Istakla je da je važno da se njihov doprinos ne potisne, jer su, zajedno sa muškim kolegama, učestvovale u promenama kojima svedočimo.

Poručila je i da žene ne treba procenjivati na osnovu izgleda, godina ili porodičnog statusa, već prema njihovom radu i stručnosti. Posebnu odgovornost u obezbeđivanju ravnopravne zastupljenosti žena u javnom prostoru, kako je navela, imaju mediji, uključujući i javni servis.

(N1)