Krajem prošle nedelje studenti u blokadi obavestili su javnost na društvenim mrežama da su primetili veliki porast lažnih pratilaca na profilima koje uređuju. Izrazili su sumnju da je cilj ovog čina gašenje njihovih stranica. Ispostavilo se da su se sumnje obistinile, da je u pitanju bila operacija velikog obima – kao nijedna do sada, ali su uz brzu i adekvatnu reakciju namere osujećene i šteta izbegnuta. Šta je bio cilj napada – možemo samo da pretpostavimo.

Studenti u blokadi su, najpre, primetili da se naglo povećava broj pratilaca na Instagram stranici “Studenti u blokadi”, a paralelno sa time dešavali su se napadi na profile pojedinačnih fakulteta.

„Ovo očigledno predstavlja jedan od jadnih pokušaja kontrole stanovništva i sprečavanje širenja slobodne misli koja poziva na pobunu protiv trulog režima“, navedeno je na profilu Poljoprivredni blokada.

TikTok je ubrzo, nakon što je uočio veštačko uvećanje broja pratilaca, pogasio pojedine studentske naloge na toj mreži.

Student Fakulteta tehničkih nauka (FTN) Balša Bulatović navodi za portal N1 da su identifikovane dve vrste napada sa istim ciljem – da se profili studenata ugase.

Prvi u kojem se naglo povećava broj lažnih pratilaca iz drugih država, a drugi koji podrazumeva masovne prijave za neprimeren sadržaj i zahteva automatsku reakciju veštačke inteligencije kompanije „Meta“, koja profil zaključava dok se ne sprovede analiza, objašnjava.

Čim su primetili da se nešto dešava sa profilima, Udruženje „IT blokada“ reagovalo je saopštenjem poručivši da je studentima potrebna hitna pomoć i ocenili da je reč o koordiniranoj kampanji brisanja ključnih kanala informisanja.

FTN-ovci su uspeli brzo da se odbrane i odblokiraju profil.

„Ako ste mislili da sa svojim polupismenim kadrom i botovima možete da nadmudrite alumni klub najvećeg fakulteta u ovom delu Evrope… Iz naših učionica izašlo je hiljade i hiljade inženjera koji rade u najvećim svetskim kompanijama, uključujući i Metu“, naveli su na profilu „FTN se budi“.

I druge studentske grupe povratile su kontrolu nad svojim profilima, a ko ih je konkretno napao – za sada, nije poznato.

„Do sada su to bili napadi vršeni preko institucija ili određenih državnih organizacija. Ovo je jedna vrsta novog napada, prema mom mišljenju, jedan od „kreativnijih napada“ gde je cilj gašenje studentskog glasa“, kaže Balša Bulatović.

Dodaje i da je Instagram najveće sredstvo komunikacije sa ljudima i ukoliko bi došlo do gašenja profila sa najvećim brojem pratilaca „automatski se ukraćuje kontakt studenata sa ostatkom sveta“.

Visoka motivacija i namera onog ko stoji iza napada

Profesor Đorđe Krivokapić, osnivač SHARE Fondacije, kaže za N1 da su napadi na profile rešeni kolektivnom akcijom i na taj način svi pogašeni profili uspešno su vraćeni. Napade, kaže, ne bi nazvao hakovanjem, već zloupotrebom mehanizama u onlajn okruženju, odnosno manipulativnim napadom.

„Imali smo sve indikatore da je cela komunikaciona infrastruktura studentskog pokreta bila pod rizikom da bude neutralisana određenom vrstom manipulativnog napada čije aspekte analiziramo”, ističe.

Kako dodaje, ako dođe do toga da se studentski profili “neutrališu”, odgovornost je potrebno tražiti prvenstveno u platformama.

„Međutim, mediji i civilno društvo imaju dužnost da obaveštavaju javnost i platforme o ovom pitanju i da na taj način podignu pažnju mnjenja i platformi kako bi ovakve zloupotrebe mehanizama u onlajn okruženju bile stopirane“, ističe.

Navodi da do sada nije primećen sličan napad – u ovom obimu, i na ovaj način.

„Nije retkost da pojedini nalozi ili sadržaj budu meta prijavljivanja od strane ‘informacionih ratnika’ koji su u funkciji privatnih ili javnih aktera. To je najčešći problem nezavisnih aktivista i novinara, kao i manjih redakcija kada objavljuju sadržaj koji ugrožava moćnike. Međutim, vidimo da je ovde sve podignuto na viši nivo, vidimo stotine hiljada novih pratilaca sa istočnih tržišta. Nemamo verifikovane informacije šta se dešava, ali je jasno da je operacija većeg obima koja zahteva značajne resurse i organizacione kapacitete”, objašnjava.

To sve govori, kaže, da je postojala visoka motivacija i namera onoga ko stoji iza napada.

“Međutim, da li je to režim, njegovi privatni sateliti, spoljni akteri koji teže da destabilizuju Srbiju ili region, ili čak i neki drugi akteri sa drugom agendom, trenutno nije moguće utvrditi”, ocenjuje.

„Meta“ je, dodaje, prepoznala zloupotrebu na vreme i reagovala.

Zašto su važne društvene mreže?

Otkako je počela studentska borba, društvene mreže postale su najveće studentsko glasilo. Njihova reč nije mogla da se čuje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, uključujući i javni servis. Upravo je taj kanal komunikacije bacio senku na tipično tradicionalno izveštavanje, a njihovi profili na mrežama postali su njihov način da dopru do šire javnosti. 

Povodom „bot napada“ na njihov profil, studenti Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u blokadi saopštili su da „može da se cenzuriše samo ono što se uklapa u cenzorsku maštu“.

„Učinite nešto istinski originalno i cenzorima će ispasti makaze iz ruku“, dodali su.

Marketinški stručnjak Igor Avžner kaže da je najveća komunikaciona vrednost svake poruke kredibilan izvor i kanal kojim se poruka prenosi.

„Čini se da napadi na studentske profile imaju isti potpis kao i napadi na nezavisne medije N1, Nova, Radar i Danas. A i razlog je isti. Ljudi im veruju. Koliko god Vučić pokušavao da medijskom tamom pokrije i prikrije istinu, svetlo istine tu tamu cepa na najsitnije delove“, ističe.

Kako kaže, “manipulativna priroda ove vlasti“ ugrožena je svakom i najmanjom informacijom koja se ne poklapa sa njihovih narativom kreiranim da obmane kako građane Srbije, tako i međunarodnu zajednicu.

„Kreiranje te paralelne stvarnosti sve manje ima uticaja na javno mnjenje u Srbiji, a svakodnevno smo svedoci da međunarodna zajednica ne gleda više blagonaklono na drastično sakaćenje sloboda. I medijskih i ljudskih”, navodi.

„Vučićev potez ukidanja, hakovanja ili čak preuzimanja profila je potpuni promašaj i  pokušaj ‘ofanzive’ i doneo mu je samo još jednu izgubljenu bitku. Da li je car go ili ga još neko vreme štiti mali smokvin list koji će građane Srbije koštati još par stotina miliona evra, ostaje da vidimo. U svakom slučaju, jaki vetrovi duvaju, a list odavno leluja. Kao uostalom i čitav ovaj autokratski režim. Nama ne ostaje ništa drugo, nego da potpomognemo da se okrene drugi list. List lustracije“, zaključuje.

SHARE Fondacija objavila je na društvenim mrežama podsetnik na koji način se organizovane bot mreže godinama koriste za progon neistomišljenika u digitalnom prostoru. Povodom sistemskih napada na profile studenata, izdvojili su najznačajnije botovske afere u prehodnoj deceniji.

(N1, ilustracija: Pixabay)