Nakon što je odbio zahteve okrivljenih i njihovih branilaca, nakon dva meseca Viši sud u Novom Sadu je Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Novom Sadu vratio predmet „Nadstrešnica“. Ispitivanje komisije veštaka je 9. jula odloženo zbog zahteva branilaca za izuzeće svih glavnih tužilaca. Ovo VJT je 14. jula ukazalo da pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu nije posledica terorizma i da će preduzeti sve da podignu optužnicu protiv svih odgovornih.

Odgovarajući na „proizvoljne i zlonamerne izjave u medijima“, oni podsećaju da je na lice mesta izašao javni tužilac radi uviđaja, „gde se u saradnji sa PU u Novom Sadu i nadležnim inspekcijskim i drugim službama pristupilo utvrđivanju svih relevantnih činjenica i okolnosti u vezi sa uzrokom pada nadstrešnice.“

VJT u Novom Sadu objašnjava „u zoni pada nadstrešnice, kao prioritetne radnje u toku su bile aktivnosti usmerene na spasavanja preživelih povređenih lica, kao i na pronalazak eventualno nastradalih.“

Već 2. novembra 2024, u saradnji UKP – Služba za borbu protiv terorizma i ekstremizma, Nacionalnog centra za forenziku pri MUP-u, dopunili su uviđaj na licu mesta, kada, analizom i veštačenjem preko 20 uzoraka izuzetnih tragova, nije utvrđeno prisustvo eksplozivnih materija. Svako ishitreno pomeranje lica mesta i izmeštanje tragova, nakon pronalaska svih povređenih i nastradalih, pa i ekspertize na eventualni terorizam, tim pre što je dan posle tragedije i građevinska inspektorka naredila zatvaranje ovog gradilišta je sporna odluka tužilaštva, ali treba detaljno analizirati kako je do nje došlo. Pogrešno bi bilo sve svesti na kritiku novosadskog tužilaštva i teoriju zavere.

Na ovaj postupak i ocenu VJT da nema terorizma reagovao je u „Politici“ advokat i predsednik Narodne stranke V. Gajić, koji je i prethodno snažno podržavao postupanje VJT u Beogradu. On smatra da je ovo priznanje da je VJT u Novom Sadu izmenilo lice mesta u roku kraćem od 24h i da su neistinite njihove tvrdnje da su građevinske mašine uklanjale ostatke nadstrešnice, kako bi se omogućilo izvlačenje preminulih i povređenih. „Da je bilo tako, ne bi bili uklonjeni svi ostaci i ne bi ceo prostor do ujutru bio očišćen od strane Gradske ćistoće“. Tvrdi da nadležni tužioci, kao i Z. Dolovac, duguju objašnjenje zašto su žurili sa uklanjanjem ostataka nadstrešnice jer su tako kontaminirali dokaze i sprečili svaku dalju istragu i nova ili kontrolna veštačenja.“

Gajić tvrdi da su tužioci „trebali da znaju da se nasilno rušenje nadstrešnice u današnje vreme može sprovesti i na druge načine osim eksplozivom i smatra da su na ovaj način oni sprečili mogućnost da naša država pozove strane službe u pomoć oko veštačenja i istrage, kao što je Vlada Srbije pozvala američki FBI i ruski FSB u istrazi oko „zvučnog topa“, pri čemu FBI nije ni prihvatio poziv. Pozivanje na loš primer izuzimanja naše suverenosti – prava i obaveze domaćih nadležnih organa da sprovedu odgovarajuću istragu, jer je slučaj „zvučnog topa“ sa najvećeg političkog protesta u istoriji Srbije ostao neistražen, ukazuje na političke namere ocena i inicijativa, poput Gajićeve.

Sporno je što on prebacuje samo navedenim tužiocima da im je cilj da se od istrage zaštite neki koji su zaista krivi, pa pominje bivšeg predsednika akcionara Skupštine Infrastrukture Boškovića i najavljuje neke druge. Međutim, ne pominje konstantan uticaj vrha izvršno-političke vlasti na rad pravosuđa u ovom slučaju i disonantno i opstruktivno postupanje drugih delova javnog tužilaštva, posebno u Beogradu.

Na primer, prećutkuje protivzakonito postupanje glavnog tužioca VJT u Beogradu N.Stefanovića kada povodom kampanje borbe protiv korupcije koju je pokrenuo predsednik Republike, a na osnovu prijave jednog od branilaca okrivljenih, otvara istragu po prijavi koju je VJT u Novom Sadu prethodno odbacilo. Zatim, nakon što je 28. februara Vrhovno JT naložilo VJT u Beogradu da predmet odmah ustupi Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), glavni beogradski tužilac svesno krši ovo rešenje, pa zadržava predmet, u nekoliko dana završava istragu i podiže optužnicu pred Višim sudom u Beogradu – odeljenje za suzbijanje korupcije koju odmah potvrđuje Viši sud u Beogradu.

Tako se Beograd pokušava nametnuti kao prvoustanovljena mesna sudska nadležnost, ali i nova potvrda da kada postoji direktan interes političkog vrha – postoji i sprega tužilačkih i sudskih vrhova vlasti. Ovaj predmet se po žalbi odbrane mesecima nalazi u Apelacionom sudu u Beogradu, koji je okrivljenima ukinuo pritvor. Nedoumica koje tužilaštvo (VJT Bgd. ili TOK) su nadležni, nedavno je razrešio VJT u Beogradu informišući javnost da je to TOK. Međutim, sam TOK se ne oglašava o tome, a naročito dokle je stigao u radu na predistražnom postupku o tokovima novca, korupcije i moći. Opšti utisak je da se na više najrazličitijih načina produžuje i odlaže završetak istraga i početak glavnog pretresa koja bi po zakonu i zahtevu VJT u Novom Sadu morao biti javan. Tada se ne bi moglo izbeći javno razmatranje doprinosa i uticaja odluka vrha vlasti u vezi ovog događaja.

Sve to iz temelja nagriza i opstruiše postupak u Novom Sadu. Provladini mediji su, uz podršku vlasti, pokrenuli propagandu kampanju protiv tužioca za organizovani kriminal kada su se domogli njegove privatne fotografije sa rektorom BU. Konstantan spoljni uticaj pothranjuje i svojevrsna profesionalna autodestrukciju u pravosuđu koja je prisutna i u novosadskom predmetu.

Naime, kroz tekst pomenutog saopštenja, a takva su bila i njihova prethodna obraćanja javnosti, jasno je da VJT u Novom Sadu od početka svoju nadležnost, ali i obim i karakter ove istrage, vidi u osnovi onako kako ga vidi vrh vladajućeg režima. Izgleda da ga slično ga vidi i vanraspravno veće ovdašnjeg Višeg suda.

Predsednik Republike je u svom prvom javnom obraćanju ovim povodom, između ostalog, rekao da će VJT u Novom Sadu biti nadležno za ovaj slučaj, iako je o tome javnost trebao da obavesti neko ko je nadležan i stručan za tu materiji, a nema lični ili stranački interes. Spoljni nedozvoljeni uticaj na tužilaštvo, nastavljen je i svaki naredni dan serijom izjava predsednika Republike o tome da nadstrešnica nije ni renovirana, da je za sve odgovorna struka, da će postupak biti dug i složen itd. Na neistinu da nadstrešnica nije renovirana odmah je reagovao inž. Đajić, ali i brojni građani koji su posedovali video zapise. Nekoliko dana nakon tragedije ostavku je podneo Goran Vesić uz isticanje da ni on ni Ministarstvo nemaju ni trunku odgovornosti za to što se dogodilo.

Tako se predistražni postupak u Novom Sadu sveo na građevinsko-tehnički uzrok pada nadstrešnice zgrade koja je dva puta renovirana i otvarana za javnu upotrebu, a u drugom planu ostala je pogibija 16 ljudi, celina ovog slučaja i odgovornost za nju. To je bila odmah uočljiva protivrečnost koju je struka i profesija u uslovima blokade nezavisnog rada institucija, prepoznala i samoorganizovala (Anketna komisija za istraživanje pada nadstrešnice, zajednica više stotina sudija i tužilaca „Odbrana struke“ sa zahtevom za razrešenje N. Stefanovića), ali i građani.

Cena izgradnje zgrade ove železničke stanice je nekoliko puta uvećana od predračunske, sve predviđene procedure nisu bile poštovane, uz nemilosrdnu igru moći i uticaja vrha vlasti i prvobitnim izgovorom da je ugovor sa kineskim izvođačem radova međudržavni i tajan.

Dakle, čak nezavisno od toga zbog čega je iz tehničkih razloga nadstrešnica pala, to verovatno nije jedini razlog stradanja 16 ljudi, jer se postavljaju brojna pitanja. Na primer, kako je uopšte došlo do toga da se nešto za šta su 16. oktobra „Infrastruktura ŽS“ Ministarstvu građevinarstva prijavilo radove i predstavlja gradilište, bilo potpuno van kontrole inspekcija i korišćeno kao javni prostor?

Predsednik Republike radi na dodatnom obesmišljavanju svega šta se radi u pogledu utvrđivanja odgovornosti za ovu tragediju i sve šta je ona proizvela. Nedavno je koristeći anahroni Zakon o pomilovanju iz 1995. pomilovao od krivičnog gonjenja četvoricu okrivljenih iz Novog Sada koji su bejzbol palicama vršili nasilje nad studentima, a studentkinji Ani razbili vilicu. S druge strane podstiče na krivični progon i pritvaranje svih onih koji koristeći ustavno pravo na slobodu okupljanja imali bilo kakav kontakt sa sveprisutnim policijskim kordonima i koje su targetirali provladini mediji. Svi sada vide opasnost da bi on novim besmislenim pomilovanjem, mogao da od krivičnog progona oslobodi sve okrivljene u slučaju „Nadstrešnica“.

Da se postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i značajem ovog predmeta koji je neposredni povod pobuni studenata i najvećih mirnih političkih protesta u istoriji Srbije za zahtevom da se obelodane svi dokazi i procesuiraju svi odgovorni, okrivljeni za „Nadstrešnicu“ već bi odavno trebao biti u fazi optuženja.

O tome da ne bude bilo kakvih uticaja brinuli bi visoki sudski i tužilački saveta, a na konferenciji za medije svaki mesec o razultatima postupka bi izveštavali zajedno: Vrhovna javna tužiteljka, glavni javni tužioci u Novom Sadu i Beogradu i javni tužilac za organizovani kriminal. Takva situacija je moguća tek posle vanrednih izbora koji se što pre moraju sprovesti uz uvažavanje preporuka ODHIR-a.

(Danas/Foto: Autonomija)