Žene u Srbiji ostaće pravno nezaštićene u slučajevima neovlašćenog deljenja njihovih intimnih snimaka i fotografija, s obzirom na to da nadležne institucije nisu prihvatile predlog Autonomnog ženskog centra da se objavljivanje ovakvih sadržaja uvrsti kao novo krivično delo u izmene i dopune Krivičnog zakonika. To za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Vanja Macanović iz ove nevladine organizacije sa sedištem u Beogradu.

Autonomni ženski centar je u okviru javne rasprave predao komentare na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije, uz peticiju koju je potpisalo više od 20.000 ljudi sa zahtevom da svaka zloupotreba i neovlašćeno deljenje intimnih snimaka bude krivično delo koje će se goniti po službenoj dužnosti.

Javna rasprava je završena 1. novembra, a ovaj predlog nije prihvaćen. To znači da će žrtve pravdu moći da potraže jedino u parničnom postupku koji je dug i ne daje mehanizme za sprovođenje istrage, kaže Vanja Macanović.

„Ako ne mogu da utvrde ko stoji iza toga, ostaju potpuno nezaštićene“, kaže Macanović.

Pravno nezaštićene, brojne žene u Srbiji suočavaju se sa opasnošću da njihove intimne fotografije i snimci budu objavljeni na nekoj od internet platformi, poput Telegrama ili TikToka, koje prati na desetine hiljada ljudi. O Telegram grupama u kojima se dele ovakvi sadržaji javnost su ranije izvestile aktivistkinje nevladinog udruženja „Osnažene“ koje su se infiltrirale u neke od njih.

„To je sada epidemija te vrste ponašanja koja ni na koji način nije sankcionisana, a gde ne možete tome da stanete na put zato što ne postoji odgovornost onih koji rukovode tim platformama da gase te grupe i da ih isključuju i da im zabrane pristup, da to ne bi moglo da se radi“, kaže Vanja Macanović.

RSE: Autonomni ženski centar je u martu ove godine pokrenuo kampanju „Zakuni se u zakon“ koji je pratila peticija za uvođenje novog krivičnog dela, kojim će svaka zloupotreba i neovlašćeno deljenje intimnih snimaka biti krivično delo. Međutim, taj predlog Radna grupa Ministarstva pravde nije prihvatila. Kako ste to razumeli?

Macanović: Autonomni ženski centar je još maja 2022. godine dostavio Ministarstvu pravde predlog da se to uvede kao novo krivično delo. I mi smo tada u stvari pratili ono što smo videli da se dešava u regionu, Hrvatska je recimo decembra prethodne 2021. godine usvojila to kao novo krivično delo i onda smo rekle pa valjda se steklo vreme da se to i u Srbiji uvede kao novo krivično delo. I onda smo na tom talasu predložili našem Ministarstvu pravde. U to vreme su već krenule priče oko Telegram grupa na kojima se dele fotografije i snimci žena i svega što se dešavalo, tako da smo mi već unapredile taj predlog u odnosu na ono kako je ono definisano u Hrvatskoj, zato što smo videle već tada da se dešavaju neke nove forme nasilja.

Ono što je bilo razočaravajuće na jednom sastanku sa predstavnicima Radne grupe Ministarstva pravde u decembru 2022. je da oni uopšte nisu uzeli taj predlog u razmatranje i stalno su se vraćali na to da to krivično delo postoji, misleći na krivično delo neovlašćenog objavljivanja snimaka i fotografija bilo kakve sadržine, koje je krivično delo koje se goni po privatnoj krivičnoj tužbi, što je prosto nemoguće da dokažete kada imate ova krivična dela koja se vrše na internetu, gde možete da ih radite sa lažnih naloga, skrivenih IP adresa, raznih avatara, u ovim svim Telegram i drugim grupama gde su ljudi potpuno anonimni, gde čak nema ni broja telefona da možete da utvrdite ko to radi.

Kad su u pitanju ova dela, vi ne možete kao oštećeni to da utvrdite zato što prosto nemate aparat državni iza sebe. Znači privatni krivični tužilac nema mogućnost da traži nalog od suda da se zapleni nečiji telefon, kompjuter ili šta god, da bi se utvrdilo da li je ta osoba na koju se sumnja stvarno postavila taj snimak, fotografiju ili šta već, a neće sud ni da prihvati da zatraži od bilo koga, od Telegram grupa ili aplikacije, da vam kažu ko stoji iza toga.

Tako da mi smo stalno vraćali na to da ne možete da pokrenete i uopšte ostvarite pravo na zaštitu ako se to krivično delo ne bude gonilo po službenoj dužnosti ili po takozvanom „predlogu oštećene strane“.

RSE: Da li ste stekli utisak da donosioci odluka shvataju tu finu razliku između ovog postojećeg zakona, odnosno odredbe koja trenutno postoji, i onoga što vi predlažete?

Macanović: Mislim da razumeju. Ovo je bilo lako da vas nekako odbiju bez da se upuštaju u to. Ali imali smo drugi problem, a to je bio jedan veliki otpor tužilaca, posebno Tužilaštva za visoko tehnološki kriminal (VTK), koje je razumljivo, posebno jer ih ima malo i da su centralizovani samo u Beogradu, a da je slučajeva jako puno. Pretpostavljam da su se plašili da oni neće moći da pokriju taj ogroman broj slučajeva ako se to uvede kao krivično delo koje bi se gonilo po službenoj dužnosti ili po predlogu oštećenog.

I to je nešto što smo mi naravno uzele u obzir i što smo sad u ovom novom predlogu tokom ove javne rasprave pokušale da objasnimo. Dakle, smatramo da bi u situaciji „jedan na jedan“, kad imate jednog počinioca i jednu žrtvu tog krivičnog dela, to trebalo da se procesuira po predlogu oštećene, to znači da žrtva mora da se saglasi sa gonjenjem, ali da onda to gonjenje ne moraju da preuzimaju tužioci iz VTK već da to mogu da rade tužioci na osnovnom nivou. Ti tužioci su i sada u situacijama kada je bilo sumnji na neovlašćeno objavljivanje snimaka, ali i nekog drugog krivičnog dela koje već imamo u zakonu – kao što su proganjanje ili ugrožavanje sigurnosti – već ta dela gonili i skupljali dokaze.

Naš predlog je da to prosto ostane u nadležnosti osnovnih tužilaštava, a da ovi teži slučajevi koji su bili sa svim Telegram grupama, svim ovim masovnim objavljivanjima snimaka i fotografija i deljenja, znači gde imate više učinilaca, više žrtava, da imate mnogo težu posledicu u smislu koliko je ljudi videlo neki snimak ili fotografiju, ili gde imamo administratore tih grupa koji ostaju nekažnjeni zato što ne postoji odgovornost za ono što oni rade, da se to onda goni po službenoj dužnosti i da to ostane u nadležnosti Tužilaštva za VTK.

RSE: Neovlašćeno deljenje intimnih snimaka je precizniji pojam od šire rasprostranjene sintagme „osvetnička pornografija“. Šta ovaj pojam sve obuhvata?

Macanović: Počelo je od toga da su se snimci i fotografije intimne sadržine objavljivali javno i slali kao vid osvete partnera, najčešće u odnosu na partnerku koja ga je napustila, ostavila i sve što spada u taj domen ostavljenog partnera. Otvorile su se nove mogućnosti koje imaju pametni telefoni, poput Google šerovane zajedničke fotografije koje ostanu dostupne i nakon što se veza završi i onda se to zloupotrebi i iskoristi. Takođe je bilo slučajeva da su žene i devojke – sa ili bez njihovog znanja – bile snimane, pa onda ucenjivane tim fotografijama da moraju da pristanu na seksualne odnose da li sa tim muškarcem ili drugim muškarcima, bukvalno prisiljavane na prostituciju.

Tako da je taj pojam „osvetnička pornografija“ krenuo odatle, ali se to šta sve spada u domen onoga što se čini kao vid digitalnih oblika nasilja prema ženama i devojčicama mnogo proširilo, a bum svega toga je počeo za vreme korone kad su svi komunicirali uglavnom online i kad je nekako najviše i bilo tih snimaka i fotografija ali najviše i zloupotrebe. I došlo se do toga da sada vi ne morate ništa da uradite, da neko može da vas slika na ulici i da vas stavi u neki program koji će da vas obnaži, i da onda ta fotografija završi svuda na internetu, a da vi niste bukvalno ništa uradili kao žrtva, da doprinesete tome, prosto neko je odlučio da vam na taj način napakosti iz bilo kog razloga. To rade i deca od 14 godina koja smatraju da je to vid šale, zato što je to dozvoljeno u društvu i nije kažnjivo, sve do odraslih osoba koje vrlo jasno znaju zašto to rade i zašto targetiraju određene žene na određeni način.

Tako da se mi zato i trudimo da izbacujemo taj termin „osvetnička pornografija“ zato što uglavnom aludira na tu odgovornost žrtve, zašto se fotografisala ili slikala.

Imali smo istraživanje nevladine organizacije „Osnažene“, u kojem se navodi da ljudi prodaju neovlašćeno snimljene fotografije svojih majki, sestara, drugih ženskih članova porodice na tim grupama, i to je ono što je zastrašujuće dokle je to otišlo. To je sada epidemija te vrste ponašanja koja ni na koji način nije sankcionisana, a gde ne možete tome da stanete na put zato što ne postoji odgovornost onih koji rukovode tim platformama da gase te grupe i da ih isključuju i da im zabrane pristup, da to ne bi moglo da se radi.

RSE: Suština je zapravo da možda ti snimci i jesu napravljeni uz saglasnost ali svakako nisu podeljeni uz saglasnost na tim platformama?

Macanović: Upravo to, vraćamo se na tu zloupotrebu poverenja. Svako ko je i podelio fotografiju ili snimak računao je na taj odnos poverenja. To žrtva najviše boli, kada neko izneveri tu vrstu poverenja koje ste imali, vrstu bliskosti koju ste imali sa nekim. Ali kada je sve ovo krenulo sa mogućnošću lakog slanja fotografija putem mobilnih telefona, zaboravilo se ono bazično, da niko nema pravo da nečiju fotografiju ili snimak deli dalje bez saglasnosti te osobe. Znači šta god da je sadržina tog snimka. I to je ono što je propušteno u generacijama unazad da se uradi i sa decom i sa odraslima.

I to je ono što mi stalno ističemo kad je u pitanju ova odgovornost administratora ovih grupa. U slučaju jedne Telegram grupe nama se administrator izvukao na tehnikaliju da on nije bio taj koji je delio te snimke i fotografije, da je on samo administrirao.

Administrator je bio dužan da svakoga koji su to radili pita da li ima saglasnost osobe čiji snimak ili fotografiju deli, da li ima saglasnost da to radi, a on to nije radio. To je njegova odgovornost. On je mogao da odgovara i za druga krivična dela ugrožavanja sigurnosti svih tih devojaka koje je ugrozio zato što su se tu delile njihove lične adrese, brojevi telefona i ostalo, pa su ih presretali i zvali nepoznati muškarci, ali je to u stvari zastrašujuće bilo i poražavajuće da Tužilaštvo za VTK nije našlo da ga goni ni za jedno drugo krivično delo i da je posle dve godine krivična prijava odbačena zbog tehnikalije.

RSE: To je jedan od primera koje smo imali u poslednje vreme, gde su se novinarke i novinari infiltrirali u grupe uglavnom na Telegramu, na kojima su neovlašćeno deljene fotografije i snimci žena i maloletnih devojčica. Šta nam govore pravosudni epilozi u tim slučajevima?

Macanović: Nama u stvari kao javnosti nedostaju informacije o tome na koji način su određeni slučajevi procesuirani. Tamo gde je bilo dečje pornografije, mi verujemo da ti slučajevi jesu procesuirani na osnovu zabrane bilo kakvog distribuiranja dečje pornografije. Tamo gde imate odrasle žrtve se verovatno ništa nije desilo, ali ne možemo da tvrdimo zato što ne postoje informacije.

U prvom slučaju deljenja sadržaja na Telegram grupama 2021. godine nema nikakve informacije koliko je postupaka pokrenuto. Sigurno je da nisu svi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal i da su raspodeljeni drugim nadležnim tužilaštvima, ali nema informacija.

Malo slučajeva uopšte dođe do suda. Uglavnom epilog bude da oni ne budu rešeni u tužilaštvu. Imajući u vidu nedavno hapšenje vlasnika platforme Telegram (Pavel Durov, prim. RSE) u Francuskoj i činjenice da je uhapšen jer Telegram nije davao podatke francuskim državnim organima o grupama na kojima se vršila trgovina ljudima, dečja pornografija, trgovina oružjem i narkoticima, kao i ono što se dešavalo i kod nas, nama može da ukaže da Telegram ni našim državnim organima nije davao informacije i da je tužilaštvu bilo teško da utvrdi ko stoji iza tih grupa.

To je razumljivo, ali mislim da bi se vratilo poverenje u postupanje Tužilaštva za visokotehnološki kriminal da su se o tome oglašavali i da su nešto rekli o tome šta su problemi sa kojima se oni suočavaju, a ne da mi post festum zaključujemo da je to bio problem.

Drugi problem je što je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal zaduženo za celu Srbiju, a imajući u vidu broj krivičnih dela koja se sada vrše posredstvom interneta – ne samo ovog – jasno je da ta institucija ne može da pokrije sva krivična dela. Država bi trebalo da nešto u tom segmentu uradi, makar da ga razmesti tako da bude u svim višim tužilaštvima u Srbiji a ne samo u Beogradu, dakle da bude mnogo više ljudi koji će time da se bave i koji će moći da procesuiraju ovako veliki broj krivičnih dela.

Trenutno stanje ne dovodi do rezultata, pa mi ni nemamo sudski epilog, osim u malom broju slučajeva gde je bilo i drugog krivičnog dela – na primer, proganjanje, ugrožavanje sigurnosti ili seksualno uznemiravanje – pa je procesuirano kroz to.

RSE: Suštinski, žene u Srbiji su sada potpuno zakonski nezaštićene kada je reč o neovlašćenom deljenju njihovih fotografija i snimaka?

Macanović: Jeste. Ako ne mogu da utvrde ko stoji iza toga, ostaju potpuno nezaštićene. Ono što je važno reći je da žene koje se nama obraćaju ne žele da idu u krivični postupak. One žele da se to zaustavi, da onaj koji to radi prestane da to čini. Malo žena će ići u krivični postupak, to je slučaj kod onih koje ni na koji način ne mogu da zaustave to deljenje. I za njih jeste ovo krivično delo.

U svim ostalim situacijama mi gledamo da pomognemo ženama da vidimo kako na drugi način da se zaustave oni koji to čine. Najveća podrška ženama su oni koji su njoj najbliži, njena okolina, pa i kolege zaposleni kojima se šalju te vrste fotografija i snimaka. Dakle, oni treba da budu ti koji će, kada to dobiju, prvo da to sve dokumentuju kao dokaz, a onda da ne dele dalje i da onome koji im je to poslao vrate i kažu: „Sram te bilo, prijavićemo te.“

To je ono što zaustavlja, kada oni koji to rade dobiju jednu vrstu ozbiljne osude. Dokle god oni koji taj sadržaj dele dalje, to će se nastaviti.

RSE: Neovlašćeno deljenje intimnih snimaka je globalni fenomen. Pomenuli ste da je u Hrvatskoj to prepoznato kao krivično delo. Da li postoje zemlje koje su primeri dobre prakse kada je reč o zakonskoj regulativi?

Macanović: Uglavnom to jesu zemlje Zapadne Evrope. Velika Britanija prednjači sa praćenjem trendova i reagovanjem na njih. Kada smo u maju 2021. godine počeli da zagovaramo da se i kod nas to uvede kao krivično delo, koleginice iz Crne Gore su takođe u tom periodu počele da zagovaraju to i u septembru 2023. su uspele da to ubace u Krivični zakonik.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Medija centar)