Da parafraziramo (donekle) naziv komedije Jovana Kesara, koja je prvi put prikazana marta 1972. u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta u predvorju ondašnjeg Veselog teatra ’Ben Akiba’. Naziv Kesarove komedije glasio je ’Da li je moguće, drugovi, da smo svi mi volovi’.

Čini se da nema prikladnijeg pitanja upućenog Novosađanima, nakon skandala sa prikrivanjem stvarnog stanja vode iz gradskog vodovoda koju koristi ogroman broj građana Novog Sada i okolnih mesta, od ovog Kesarevog.

Jeste da se sa vodom, u stvari sa potrošačima vode iz gradskog vodovoda, sprdalo na Bogojavljenje – krsnu slavu novosadskog JKP Vodovod i kanalizacija (ViK) – 2015. godine , kad je voda osveštana. Sprdnja je već i to da u nominalno sekularnom društvu gradska – i uopšte javna preduzeća i ustanove – imaju krsne slave. Sprdnja je naravno i to da sveštena lica bez ikakvog zazora pristaju da budu deo kojekakvih budalaština i cirkusa, koje po svom ćefu izmišljaju novo(para)vernici na odgovornim funkcijama. Ali eto, u društvu koje se svelo na sveopštu sprdačinu u kojoj uživaju paraziti, ondašnji direktor ViK je pred TV kamerama svečano osveštao da l’ cisternu, da l’ tehničku ili pijaću vodu u njoj. Nikakve posledice zbog sprdnje naravno nije snosio, kao ni sveštenik – koliko se zna – koji je bio deo blamaže. Naprotiv, direktor je postao šik ličnost u onom što se naziva dominantnim javnim mnenjem.

Na bruku Novog Sada sa osveštavanjem vode (zašto ne i kanalizacije, i ona je ljudima potrebna?) brzo se zaboravilo, kad ovog leta oko novosadske pijaće vode izbi pravi, mnogo ozbiljniji skandal.

Neko od lokalnih opozicionih političara došao je do podatka, iz Viber grupe menadžmenta ViK-a, da u vodi novosadskog vodovoda ima nematoda i to dostavio medijima. U prvi mah malo ko je znao o čemu se radi, da bi se uskoro objasnilo da se radi o nekim valjkastim crvima, parazitima. Gradonačelnik Milan Đurić je odmah obavestio javnost da je naložio hitnu proveru ispravnosti vode ’povodom glasina da je voda neispravna’. To je isti onaj gradonačelnik koji se ne libi radikalskih reči i nacionalističkih podmetačina, poput one o građanima koji su se pobunili protiv plana Srpske pravoslavne crkve da – uz saglasnost grada – pravi još jednu crkvu neposredno na ulazu na gradsku plažu Štrand. Na placu za razonodu i igru dece. Građane iz obližnjih zgrada, koji su se tome pobunili, javno je žigosao kao ’sramotne marginalne političko-interesne grupe koje zbog mržnje prema veri srpskog naroda pokušavaju da obmanu građane Novog Sada’. Sve što su pomenuti ’marginalci’ javno izneli povodom plana gradnje još jedne u nizu novih crkava SPC – po Đuriću koji je, je l’da, gradonačelnik svih građana – velika je laž.

Nakon gradonačelnikovog ’hitnog naloga’ nadležnim službama da provere kvalitet vode, nekoliko dana nije bilo nikakvih informacija, da bi se potom oglasio Institut za javno zdravlje Vojvodine (Institut), koji je potvrdio prisustvo nematoda u vodi za piće ‘poreklom iz JKP Vodovod i kanalizacija Novi Sad’. Navedeno je da oni nemaju direktan uticaj na zdravlje i da nema razloga za paniku među potrošačima (sic!).

Predstavnici opozicionih stranaka u gradskoj skupštini tražili su hitnu sednicu gradske Skupštine, ostavke gradonačelnika i svih odgovornih lica u ViK-u jer su obmanjivali građane da voda nije kontaminirana valjkastim crvima. Ostavke su tražene za direktora ViK-a jer nije poštovan pravilnik, ali i zbog toga što su se paraziti pojavili i pored vrlo skupe opreme koja je kupljena upravo za njihovo suzbijanje. Za gradonačelnika zato što je odgovoran za rad gradskih javnih preduzeća.

„Svima je jasno da kadrovi koji umesto diploma i biografije, na konkursima za izbor direktora prilažu člansku kartu SNS, nestručno i štetno vode javna preduzeća, ali u slučaju ovakvih strateški važnih JKP postoji opasnost po društvo i zajednicu mnogo širih razmera. Ovde se ne radi o politici, korupciji i bogaćenju pojedinaca iz SNS, nego o ugrožavanju zdravlja i života ljudi“, glasilo je saopštenje POKS-a, čiji je član prvi obavestio javnost o problemu sa pijaćom vodom.

Na sednici gradske Skupštine odbijen je predlog opozicije da se raspravlja o kvalitetu vode. Predsednica Skupštine Dina Vučinić optužila je opoziciju da skuplja jeftine političke poene oko pijaće vode i nepotrebno diže paniku.

Trakavica u režiji gradskih vlasti oko skrivanja istine o pijaćoj vodi se nastavila. Vrlo brzo, ekspresno, posle potvrde Instituta da je voda kontaminirana valjkastim crvima, vršilac dužnosti direktora Instituta, epidemiolog prof. dr Vladimir Petrović smenjen je sa dužnosti – manir SNS vlasti da direktore javnih preduzeća postavlja u statusu vršioca dužnosti van zakonskih rokova, kako bi ih držala u šaci i poslušnosti – da bi na njegovo mesto, u istom v.d statusu, bila postavljena – gle slučaja – ćerka guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, dr stomatologije Milena Tabaković. Prva stvar koju je nova čelnica Instituta uradila valjda je bila odluka da se rezultati analize vode Instituta proglašavaju poslovnom tajnom. Do njezinog postavljenja rezultati su objavljivani na sajtu Instituta. Po njezinom dolasku dostavljaće se gradskoj upravi za komunalne poslove. Mašala, pa nek građani posle čekaju kad će saznati rezultate analiza.

Šta znači skandalozna odluka da se nalazi kvaliteta pijaće vode proglašavaju poslovnom tajnom? Ništa drugo, do pokušaj preventivnog skrivanja mogućih novih brljaveži JKP ViK. Loši rezultati u gradskim službama mogu se danima prikrivati, šminkati i cenzurisati, kako se ne bi doveo u pitanje kvalitet rada nestručnih i neodgovornih stranačkih SNS kadrova i gradonačelnika odgovornog za njihova postavljanja na mesta koja iznad svega podrazumevaju stručnost i odgovornost.

Opozicija je podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu protiv novopostavljene direktorke Instituta Milene Tabaković, zbog odluke da se analiza vode – možda i zagađenja zemljišta i vazduha – proglasi poslovnom tajnom. To je – kako ističu – spuprotno ustavu Srbije, zakonima i iznad svega moralnim normama. U pitanju je rizik ugrožavanja zdravlja stanovništva. Na ovo je usledila klasična SNS lakrdija, kako bi se dezavuisala krivična prijava opozicije i skandal po običaju gurnuo u zaborav.

Gradonačelnik Đurić je u prisustvu novopostavljene direktorice Instituta MileneTabaković i načelnice Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta prof. dr Sanje Bijelović organizovao konferenciju za štampu, na kojoj je hvalio kontinuirani kvalitet vode i kritikovao nepotrebno je l’da dizanje panike. Dr Bijelović je istakla da u vodi nema patogenih mikroorganizama, što je najbitnije jer voda ne ugrožava zdravlje građana. Ignorisala je raniju javnu potvrdu Instituta da je u vodi bilo valjkastih crva, što je doskorašnjeg direktora Instituta koštalo naprasne smene. Šta je u pitanju – oportunizam, strah od sankcija sličnih bivšem direktoru, meka kičma? Novopostavljena direktorka pričala je opšta mesta o odgovornosti Instituta i njenoj nameri da ‘zaštiti zaposlenike Instituta izložene raznim pritiscima’, te će se u tom smislu rezultati analiza ubuduće dostavljati samo tražiocima analiza, odnosno gradskoj upravi. Reč nije rekla o tome da rezultati moraju biti dostupni svim građanima odmah posle analiza, zbog čega Institut od posebnog značaja za građane i postoji.

Šta nakon svega reći, sem da je to uhodana radikalsko-SNSovska matrica sluđivanja građana kako bi se sakrile – ili ako to nije moguće – onda relativizovale brljaveži njihovih kadrova u javnim službama, koje građani skupo plaćaju a od njih neretko dobijaju šipak.

Ipak, ovde nije reč samo o brljavežima manipulanata na vlasti. Reč je i o nečem drugom, mnogo ozbiljnijem . Reč je o tome da li je moguće, poštovani sugrađani, da od nas revnosnih poreznih obveznika manipulanti šibicari neprekidno prave volove? Kako je to moguće? Pa tako što smo na važnim mestima za interese građana oportunisti, komformisti, jer nemamo kičmu da se uspravimo i manipulante i šibicare bilo koje verste i iz bilo koje političe stranke, oteramo u … tamo gde im je mesto.

(Autonomija/foto: Dragan Gojić)