Američki predsednik Džo Bajden poručio je u petak da je ruski predsednik Vladimir Putin odgovoran za smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navalnog u zatvorskoj koloniji.

„Nema sumnje da je Putin odgovoran za smrt Navalnog. Ono što se dogodilo Navalnom je još jedan dokaz Putinove brutalnosti. Niko ne bi trebalo da bude u zabludi… Putin ne napada samo građane u drugim zemljama, kao što vidimo u Ukrajini – on takođe čini užasne zločine protiv svog naroda“, naglasio je Bajden.

Bajden je na konferenciji za novinare u Bijeloj kući rekao da nije iznenađen, ali da je bijesan zbog smrti Navalnog. Dodao je da Amerika „ne zna šta se tačno dogodilo“, ali da nema sumnje da je smrt ruskog opozicionog lidera „posljedica nečeg što su Putin i njegovi razbojnici uradili“.

Rekao je i da razmatra dodatne korake da kazni Rusiju posle smrti Navalnog.

„Razmatramo šta se još može uraditi. Razmatramo niz opcija i to je sve što sada mogu da kažem“, rekao je Bajden u odgovoru na pitanja novinara.

Navalni se „hrabro suprostavljao korupciji, nasilji i svim lošim stvarima koje je radila Putinova vlada. U odgovoru na to, Putin je naredio da se (Navalni) otruje, hapsi, krivično goni zbog izmišljenih krivičnih djela“, rekao je američki predsjednik i dodao da je Navalni, „čak i u zatvoru, bio snažan glas za istinu“.

„Mogao je da bezbjedno živi u egzilu posle atentata 2020. godine, kada je gotovo ubijen. Umjesto toga se vratio u Rusiju, znajući da će vjerovatno biti zatvoren, možda ubijen ako nastavi sa svojim radom. Uprkos tome, vratio se. Zato što je duboko vjerovao u svoju zemlju, u Rusiju“, istakao je Bajden.

Bijela kuća takođe je pozvala na istragu smrti Navalnog.

Potpredsednica Sjedinjenih Država Kamala Haris rekla je prethodno u petak da je smrt ruskog opozicionog lidera u zatvorskoj koloniji na Arktiku dodatni znak brutalnosti ruskog predsjednika.

Vijest o smrti Navalnog potresla je Minhensku bezbjednosnu konferenciju na kojoj su se svjetski lideri okupili da ojačaju jedinstvo protiv ruske dvogodišnje invazije na Ukrajinu.

Haris je bila skeptična u pogledu zvaničnog objašnjenja da je Navalni umro nakon pada u zatvorskoj koloniji.

„Treba biti jasan, Rusija je odgovorna“, poručila je Haris.

Ko je bio Aleksej Navalni i šta je govorio o Rusiji i Putinu?

Američki državni sekretar Antoni Blinken prethodno je rekao da vijest o smrti Navalnog ukazuju na ono što je opisao kao „slabost i trulež“ sistema koji je izgradio predsjednik Rusije.

„Njegova smrt u ruskom zatvoru i fiksacija i strah od jednog čovjeka samo naglašavaju slabost i trulež u srcu sistema koji je Putin izgradio. Rusija je odgovorna za ovo“, kazao je Blinken.

Blinken se sastao sa suprugom Navalnog Julijom u Minhenu i izrazio saučešće, ako se potvrde izveštaji o njegovoj smrti, saopšteno je iz Stejt departmenta.

Sjedinjene Države rade na tome da potvrde smrt ruskog opozicionara, rekao je savjetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven za NPR.

Saliven je rekao da, ako smrt Navalnog bude potvrđena, da je to „užasna tragedija“ i da imajući u vidu dugu i gnusnu istoriju tokom koje je ruska vlada više puta naudila svojim protivnicima, da se pokreću očigledna pitanja o tome šta se dogodilo“.

Kremlj odbacuje odgovornost. Portparol Dmitrij Peskov ocenio je da su izjave zapadnih lidera o smrti Navalnog neprihvatljive i „apsolutno sulude“, prenosi Interfaks. Lider Pravedne Rusije, bliske Kremlju, Sergej Mironov naveo je da od smrtni Navalnog „koristi imaju neprijatelji Rusije“.

Američki predsednik Džo Bajden upozorio je Putina posle sastanka u Ženevi u junu 2021. godine da Rusija rizikuje da se suoči sa „katastrofalnim posljedicama“ ako Navalni umre u zatvoru. Od tada, odnosi dvije zemlje su znatno pogoršani zbog ruskog rata u Ukrajini.

Nensi Pelosi, bivša predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa, koja takođe boravi na bezbjednosnoj konferenciji u Minhenu, rekla je za Glas Amerike da je smrt Navalnog „strašna tragedija, kao što je i njegovo pritvaranje bila strašna tragedija“.

Aktuelni predsjedavajući, republikanac Majk Džonson – koji još nije stavio na glasanje senatski prijedlog zakona o pomoći Ukrajini – rekao je da bi posle smrti Navalnog, Amerika i njeni saveznici trebalo da iskoriste sva „dostupna sredstva da Putinu onemoguće da finansira svoj ničim izazvani rat u Ukrajini i agresiju protiv baltičkih država“.

Američki analitičari: Putinova poruka svetu

Majkl Batler, profesor političkih nauka na Univerzitetu Klark, kaže da je, osim brojnih izraza žaljenja, teško očekivati da će smrt Alekseja Navalnog imati veći uticaj na pristup Zapada Rusiji ili ratu u Ukrajini, uprkos tome što je u pitanju tako istaknuti opozicionar i protivnik Putina.

„Kao još jedna demonstracija surovosti Putinovog režima, njegovog olakog uzimanja ljudskog života i netolerancije prema svima koji se ne slažu sa njim, nažalost – ovo je stara priča. Zbog toga ne očekujem da odgovor SAD i NATO saveznika bude drugačiji od statusa kvo“.

Batler ukazuje i na „tajming“ – trenutak kada su ruske vlasti objavile vest neposredno pred početak bezbednosne konferencije u Minhenu.

„To je naravno isti važan događaj na kome je Putin 2007. godine izneo svoju osudu Zapada, što je navodno bio trenutak kada je počelo urušavanje odnosa Rusije i Zapada. Teško da je to baš slučajnost, a pre je u pitanju pažljivo osmišljeni signal i poruka Putina svetu“.

Valeri Sperling, stručnjakinja za Rusiju i takođe profesorka na Univerzitetu Klark, izjavila je da je vest o smrti Navalnog užasna, i nažalost „sasvim predvidiva.“

„Putinov režim nikada nije tolerisao ozbiljnu opoziciju, a smrt Navalnog je nažalost jedna od sve većeg broja političkih ubistava koje je izvršo taj režim. Ako je istina da je mrtav, pitam se da li će njegova supruga Julija Navalna, sada igrati veću i istaknutiju ulogu u ruskoj političkoj opoiziciji“.

Međunarodne osude

I drugi svjetski lideri i ruski opozicioni aktivisti optužili su Putina i njegovu vladu za smrt Navalnog.

„Očigledno je da ga je ubio Putin. Putina nije briga ko umire – samo ga brine da ostane na položaju. Zbog toga Putin mora da izgubi sve i da odgovara za svoja djela“, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski tokom posjete Njemačkoj.

Njemački kancelar Olaf Šolc, u čijoj se zemlji Navalni liječio od trovanja nervnim agensom, hvalio je hrabrost ruskog opozicionara i poručio da njegova smrt pokazuje o „kakvom režimu je riječ“.

„Vjerovatno je tu hrabrost platio životom“, rekao je Šolc na konferenciji za novinare sa Zelenskim. Njemački lider sastao se sa Navalnim u Berlinu dok se ruski opozicionar oporavljao u tom gradu.

Navalni (47) je u vrijeme smrti služio 19-godišnju zatvorski kaznu po optužbama za ekstremizam u zabačenoj zatvorskoj koloniji na Arktiku. U zatvoru je bio od kako se vratio iz Njemačke u januaru 2021. godine, a osuđen je po nizu optužbi koje je odbacivao kao politički motivisane.

Navalnog je „brutalno ubio Kremlj“. To je činjenica i to bi trebalo znati o pravoj prirodi aktuelnog ruskog režima“, napisao je na Eksu letonski predsjednik Edgars Rinkevičs.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj su u zajedničkom saopštenju poručili da će Evropska unija da uradi sve što može da pozove Rusiju na odgovornost zbog smrti ruskog opozicionara.

„Polako ga je ubijao predsjednik Putin i njegov režim, koji se najviše plaše nezadovoljstva svog naroda. Nećemo štedjeti napore da pozovemo na odgovornost ruske političke lidere i vlasti“, naveli su lideri Evropske komisije i zatražili od Rusije da utvrdi sve činjenice u vezi sa smrću Navalnog i „odmah oslobodi sve političke zatvorenike“.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da Rusija mora da odgovori na neka pitanja, ako su izvještaji o smrti ruskog opozicionara tačni.

„Vidimo da Rusija postaje sve više autoritarna i da godinama koristi represiju nad opozicijom“, rekao je Stoltenberg.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš šokiran je izvještajima o smrću Navalnog i zahtijeva „punu, kredibilnu i transparentnu istragu“, saopštio je u petak njegov portparol Stefan Dižarik.

Ujedinjene nacije prethodno su saopštile da su užasnute viješću o smrti Navalnog i pozvale na kredibilnu istragu.

„Ako neko umre u zatvoru, pretpostavka je da je država odgovorna – i ta odgovornost se može odbaciti samo nezavisnom, temeljnom i transparentnom istragom koju bi sprovelo nezavisno tijelo“, saopštila je portparolka kancelarijje UN za ljudska prava Liz Trosel. Istragu je zatražio i OEBS.

“Od samog početka, zatvaranje gospodina Navalnog predstavljalo je kršenje prava na izražavanje protesta i na fer suđenje“, rekao je direktor Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a Mateo Mekaki.

„Ako je ovo tačno, bez obzira na formalan uzrok, za preranu smrt je lično odgovaran Vladimir Putin koji je dao zeleno svijetlo da se Aleksej otruje i zatim da se zatvori“, rekao je Mihail Hodorovski, ruski tajkun u egzilu.

Bivši šahovski velemajstor i opozicioni aktivista Gari Kasparov rekao je da je „Putin pokušao i da nije uspio da Navalnog brzo i tajno ubije otrovom, i sada ga je ubio polako i javno u zatvoru“.

„Ubijen je zato što je razotkrio Putina i njegovu mafiju kao prevarante i lopove“, napisao je Kasparov, koji živi u inostranstvu, na Eksu.

Protesti širom Evrope: Putin je ubio svu nadu

Stotine demonstranata okupile su se u evropskim gradovima da izraze bijes zbog smrti Navalnog, uzvikujući slogane protiv ruskog predsjednika kojeg mnogi krive za smrt ruskog opozicionara.

U Berlinu se ispred ruske ambasade okupilo od 500 do 600 ljudi, prema policijskim procjenama. Uzvikivali su „Putin je ubica“ na ruskom, njemačkom i engleskom.

Između ambasade i okupljenih bile su postavljene policijske barijere.

U Parizu, oko 100 demonstranata se spontano okupilo blizu ruske ambasade. Mnogi su nosili transparente sa natpisom „Putin je ubica“.

„Zaista sam potresena. Navalni je, barem za nas, bio tračak nade i sada više nemamo nadu za lijepu Rusiju u budućnosti. Nemamo više nadu, tu nadu je ubio Putin, kao i sve druge nade u našim životima“ rekla je Natalija Morozov.

Desetine ljudi okupile su se i blizu ruske ambasade u Rimu, uključujući i političare iz pro-evropskih, centrističkih i partije zelenih.

U Holandiji, stotine ljudi izašle su na glavni grdski trg u Amsterdamu sa porukama „Putin je ubica“, dok je u Hagu oko stotinu ljudi protestovalo ispred ruske ambasade, prenijela je holandska novinska agencija ANP.

(VOA, Foto: Beta/AP)