Broj vakcinisanih protiv malih boginja u Srbiji tokom 2020. i 2021. godine pao je na 75 odsto, objavljeno je 26. aprila povodom obeležavanja Evropske nedelje imunizacije.

Epidemiolog Instituta za javno zdravlje Srbije Vladan Šaponjić je na konferenciji za novinare izjavio da je tokom 2020. i 2021. godine broj vakcinisanih protiv malih boginja pao na 75 odsto i da lekari nisu uspeli da spreče epidemiju malih boginja u Podunavskom okrugu, uprkos raznim aktivnostima da se taj broj smanji.

„Iz tog razloga je važno da vratimo poverenje u nauku i ubedimo ljude u istinu“, izjavio je on.

Institut za javno zdravlje Srbije saopštio je 26. aprila da je od početka 2023. godine u Srbiji registrovano ukupno 49 slučajeva morbila. Od toga su 43 slučaja u Smederevu, gde je 12. januara prijavljena epidemija. Dva slučaja prijavljena su na teritoriji Novog Sada, tri na teritoriji Beograda i jedan na teritoriji Požarevca.

Najveći broj obolelih čine deca mlađa od dve godine (55,1%) i stariji od 20 godina (34,7%). Od ukupnog broja obolelih 93,8% je nevakcinisano ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Komplikacija u vidu upale pluća bila je prisutna kod dvoje obolele dece.

U saopštenju se dodaje da su tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih dvadeset godina.

U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5.800 obolelih, od kojih je 93% bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. U toj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama.

Šaponjić je na konferenciji napomenuo da vakcinu protiv gripa godišnje primi oko 400.000 građana i da lekari teže da se taj broj poveća, naročito kod starijih i ugroženih osoba.

Kako je rekao, radi se o unapređenim, kombinovanim savremenim vakcinama napredne tehnologije kojih ima u dovoljnom broju.

Kao najčešću bolest u populaciji naveo je respiratorne infekcije prouzrokovane gripom i virusnim respiratornim infekcijama od kojih svaka osoba barem jednom godišnje oboli, ali da su posebno opasne za osetljive građane.

„Situacija sa imunizacijom nije sjajna, ali se treba boriti za podizanje svesti kod građana i vraćanje poverenja u zdravstvene institucije, jer ili smo pacijenti ili ćemo nekada biti“ rekao je predsednik Foruma pacijenata Srbije Marko Milovanović.

Diretktor Klinike za pulmologiju u Srbiji Mihailo Stjepanović je rekao da je rak pluća bolest od koje se najviše umire u Srbiji i dodao da je za onkološke pacijente najbitnije da se vakcinišu protiv pneumokoka i gripa.

Učesnici konferencije su izjavili da u Srbiji postoji problem sa prekomernom i preventivnom upotrebom antibiotika koji se koristi kod zubobolje i upale grla, što može da izazove rezistenciju kada pacijentima antibiotik bude bio stvarno potreban.

Naglasili su da je u tom slučaju uloga farmaceuta od velike važnosti jer bez recepta građani ne bi smeli da uzmaju te lekove.

„Opšte dezinformacije su uzele maha, doktorima se ne veruje“, rekla je doktorka Ana Jeremić iz Doma zdravlja Voždovac i dodala da su najčešće „bitke“ sa roditeljima oko MMR vakcine, što kod dece može da izazove velike štete.

(Beta/DES, foto: Beta-AP)