Radni spor pred sudom

U Republici Srbiji radni sporovi se prvenstveno rešavaju sudskim putem, uglavnom pred sudovima opšte nadležnosti, ali je prisutno i alternativno rešavanje radnih sporova. Sudskim putem, radni sporovi se rešavaju pred sudovima opšte nadležnosti uz primenu pravila parničnog postupka, prilagođenih specifičnostima radnih sporova. Opšte poznato je da su sudovi opšte nadležnosti koji rešavaju radne sporove u prvom stepenu, previše opterećeni, te da se radni sporovi jako dugo rešavaju i ovi postupci traju godinama, uprkos načelu hitnosti.

Parnični postupak u radnim sporovima pokreće se tužbom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja poslodavca, odnosno saznanja za povredu prava i ovaj rok je prekluzivan, odnosno propuštanje roka za podnošenje tužbe vodi gubitku prava na sudsku zaštitu i odbacivanje tužbe zbog neblagovremenosti.

Teško je proceniti broj sudskih postupaka koji se vode vezano za radne sporove, pa se tako u štampi moglo pročitati o čak 73.000 radnih sporova, a po sudiji čak 258 parnica iz radnog odnosa i da ovi postupci u proseku traju oko 5 godina.

Alternativno rešavanje radnih sporova

U pravnom sistemu Republike Srbije od 2004. godine egzistira Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova. Na osnovu ovog propisa, kolektivne i individualne sporove moguće je rešavati mirnim putem metodama mirenja i arbitraže, posredstvom specijalizovane institucije, Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Iako se radi o državnom organu, obezbeđena je nezavisnost u rešavanju radnih sporova, tako što radne sporove rešavaju nezavisni miritelji i arbitri, koji se angažuju ad hoc i biraju ih strane u postupku iz imenika koji vodi ova Agencija.

Nadležnost Agencije

Individualnim radnim sporom smatra se spor povodom: otkaza ugovora o radu; radnog vremena; ostvarivanja prava na godišnji odmor; isplate zarade/plate, naknade zarade/plate i minimalne zarade u skladu sa zakonom; isplate naknade troškova za ishranu u toku rada, za dolazak i odlazak sa rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i druge naknade troškova u skladu sa zakonom; isplate otpremnine pri odlasku u penziju, jubilarne nagrade i drugih primanja u skladu sa zakonom; diskriminacije i zlostavljanja na radu. Individualni radni sporovi se rešavaju postupkom arbitraže, u kome treća nezavisna strana, arbitar odlučuje o predmetu spora u roku od 30 dana. Izuzetak je zlostavljanje i diskriminacija na radu, gde arbitar nastoji da postigne sporazum strana. U suprotnom, upućuje ih na sudsku zaštitu. Arbitražno rešenje ima snagu sudske presude i pravosnažno je i izvršno danom dostavljanja stranama u sporu.

Kolektivnim radnim sporom smatra se spor povodom: zaključivanja, izmena i/ili dopuna kolektivnog ugovora; primene kolektivnog ugovora u celini ili njegovih pojedinih odredaba; primene opšteg akta kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavca i sindikata; ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje i ostvarivanje prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca; štrajka; ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju, u skladu sa zakonom; utvrđivanja minimuma procesa rada, u skladu sa zakonom. Kolektivne radne sporove rešavaju miritelji u postupku mirenja, tako što nastoje da dovedu strane do obostrano prihvatljive preporuke o rešenju spora i nakon nje i sporazuma o rešenju spora. Sporazum ima snagu izvršne isprave, odnosno postaje sastavni deo kolektivnog ugovora, ako se odnosi na tu materiju.

Pokretanje i vođenje postupka

Postupak mirnog rešavanja radnog spora pokreće se podnošenjem Predloga Agenciji, koji strane u sporu mogu da podnesu zajednički ili pojedinačno. Predlog sadrži naročito: ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedište strana u sporu, predmet spora.

Uz predlog strane u sporu dostavljaju dokumentaciju u vezi sa predmetom spora, kao i imena svedoka, ako ih imaju.

Ako je predlog podnela jedna od strana u sporu, Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugoj strani u sporu i poziva je da se u roku od tri dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.

Miritelja, odnosno arbitra sporazumno određuju strane u sporu iz Imenika, u zajedničkom predlogu, odnosno u roku od tri dana od dana prihvatanja pojedinačnog predloga.

Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja, odnosno arbitra, određuje ga direktor Agencije.

Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju u vezi sa predmetom spora miritelju, odnosno arbitru koji je određen za rešavanje konkretnog spora. Arbitar je dužan da zakaže raspravu u roku od tri radna dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu. Arbitar donosi rešenje i o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave, a i miritelj ima isti rok, koji se izuzetno može produžiti za još 30 dana.

Ko su miritelji i arbitri?

Miritelji i arbitri su nezavisni stručnjaci, eksterni eksperti koji su na listi koju Agencija vodi i bira ih Socijalno-ekonomski savet, odnosno Кomisija koju čine predstavnici Ministarstva rada, odnosno predstavnici Vlade, zatim predstavnici sindikata koji su reprezentativni u Srbiji i predstavnici Unije poslodavaca. To su profesori, advokati, stručnjaci iz različitih oblasti, bivše sudije. Oni su potpuno nezavisni u svom radu, rukovode se etičkim načelima, propisanim etičkim kodeksom postupanja miritelja i arbitara. Oni kroz činjenice i primenu prava dolaze do odluke koja može da bude arbitražna, a može da bude u vidu sporazuma o rešenju nekog kolektivnog spora.

Praksa i prednosti Agencije

Od osnivanja do kraja 2022. godine, pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, podneto je 21.293 predloga za mirno rešavanje radnog spora. Od tog broja, 20.843 su bila individualna radna spora i 450 kolektivnih. Broj pokrenutih postupaka pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova se prosečno kreće oko 1.000 pokrenutih postupaka godišnje, ali taj broj se menja, npr. 2019. godine je mirno rešavano 2.300 radnih sporova što je i rekordan broj, u 2018. godini bilo je 957 postupka, a u 2017. godini mirno se rešavalo 1.074 radna spora.

U praksi, najčešći individualni radni sporovi su sporovi koji se odnose na neisplaćivanje zarade, zastupljeni su i sporovi koje se odnose na otkaz ugovora o radu i neisplate drugih naknada iz rada i po osnovu rada, kao i zlostavljanje i diskriminaciju na radu.

Najčešći kolektivni radni sporovi su sporovi koji se odnose na zaključenje кolektivnog ugovora i štrajk kod poslodavca, a zastupljeni su i sporovi nastali primenom Kolektivnog ugovora i povredom prava na sindikalno organizovanje i štrajka.

Ključne prednosti mirnog rešavanja radnih sporova su unapređenje socijalnog dijaloga; smanjenje broja štrajkova; poboljšana komunikacija sa socijalnim partnerima; rasterećenje sudova; efikasnost postupka, neformalnost i relaksiranost, jednostavnost i ekonomičnost i besplatnost postupka.

Zaključak

Radni sporovi mogu da se efikasno rešavaju mirnim putem i za to su obezbeđeni adekvatni institucionalni mehanizmi. Međutim, treba imati u vidu ograničenu nadležnost kao i neophodnu saglasnost volja obe strane u sporu da se isti rešavaju mirnim putem. Ipak, preporuka je da se pre sudskog spora, uvek kada je to moguće, pokuša sa mirnim rešenjem imajući u vidu sve navedene prednosti.

Autor je direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova

(dr Ivica Lazović, otvorenavratapravosudja.rs / Foto: Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova)