„Ovo su izmene za ostvarivanje minimalne većine, gde će se do sada nezakonite radnje, pretvoriti u zakonite. Vlast je u takvoj panici da više ne računa na većinu od 20 ili 30 poslanika, sada im je dovoljno i pet“, ocenila je za N1 pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić o setu izbornih zakona.

Komentarišući sadržinu najnovijih izmena, tzv. Petrašinovićevih zakona, Mandić smatra da je osnovna ideja da „ono što smo imali na izborima 2023. godine, a što je bilo u zoni nezakonitog, stavi u zonu zakonitog“.

„Da bi se nasilje na ulici koje smo videli 2023, ali i sada na nedavno održanim lokalnim izborima, smanjilo, vlast mora na neki način da ‘uštine’. A čini mi se da će to uraditi kroz ‘jeftiniji mandat’, odnosno zloupotrebom manjinskih lista, kao i multicipliranju tzv. fantomskih lista. Imamo i treći deo koji je takođe problematičan, sa strane procedure sprovođenje izbora. Jer, ODIHR je rekao da moramo ljude obučiti u izbornim komisijama i biračkim odborima i to je u redu. Ali, sada se ta preporuka izvrgla u potpunu suprotnost, ona sada predstavlja uslov da vi uopšte budete imenovani. I ne možete na taj način da uslovljavate izbor u izbornim komisijama i biračkim odborima. Jer, sada te potvrde mogu da dobiju ljudi bliski vladajućoj stranci, dok ljudi bliski studentima i opoziciji ne dobiju, a pričamo o 200.000 ljudi“, kazala je sagovornica N1.

S tim u vezi, kako navodi, „Vlada se krije iza anonimnih poslanika i na taj način izbegava svoje obaveze“, jer „znamo da Petrašinović nije pisao te izmene, kao ni Mrdić“.

Upitana šta je veći problem, ono što se našlo u zakonima, ili što nije, Mandić odgovara – i jedno i drugo.

„Od ukupno 25 preporuka ODIHR-a, sedam je bilo prioretno, a mi ovim izmenama smo dotakli samo jednu prioritetnu preporuku“, naglašava Mandić.

Kako dodaje, ovim izmenama izborni uslovi postaju gori.

„Mislim da će rezultat ovih izmena, ukoliko budu usvojene, biti veći broj izbornih lista, stabilnija većina u izbornim komisijma od strane SNS i veći broj mandata koje će oni dobiti na osnovu manjinskih izbornih lista“, objašnjava Mandić.

Upitana o preporuka Venecijanske komisije, Mandić kaže da je sada već očigledno da vlast nema nameru da ih primeni.

„U Srbiji se, nažalost, međunarodne preporuke koriste za pogoršanje stanja na terenu“, smatra sagovornica N1.

Upitana kako će ova, uslovno rečeno prekršena obećanja biti prihvaćena u Evropskoj uniji, Mandić smatra da „ovo ne može da prođe, zato što su zahtevi bili eksplicitni“.

„Uz devet preporuka, Venecijanska komisija je imala nalog – prekinite primenu tzv. Mrdićevih zakona. To se nije desilo. Rezultat, čini mi se, biće taj da ćemo mi ući u neku vrstu međunarodne izolacije. A već smo na korak od toga, sa ovom zabranom isplate sredstava iz Plana rasta. S druge strane, komesarka Marta Kos je rekla da će potencijalno i drugi EU fondovi biti uskraćeni Srbiji“, zaključuje Mandić.

(N1)