Osamdeset odsto dece u Srbiji smatra da sve što influenseri kažu u to iskreno i veruju, te da i kada promovišu neki proizvod to rade zato što taj proizvod cene i koristi ga lično, pokazalo je istraživanje koje je psihološkinja sa Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković sprovela za potrebe svog doktorskog rada.

„To zapravo govori o razvoju konzumerizma, te da deca, verujući onima koje prate, zapravo dolaze u zabludu da žele da imaju nešto što im ne treba, nešto što roditelji ne mogu da im omoguće, ali i na svim drugim nivoima“, ocenila je Mirković.

Milica Rašević iz Agencije za digitalni marketing i oglašavanje ukazala je da su društvene mreže važne za reklamiranje proizvoda i usluga od strane influensera jer su to brednovi prepoznali kao način da se približe kupcima na drugačiji način.

„Pojavom i sve većom popularizacijom društvenih mreža, pojavili su se influenseri. Korišćenje pojedinca koji će da predstavi i preporuči proizvod svojoj ciljnoj grupi, grupi koja ga ceni, prati njegov rad, nije nešto što je novo, ali jeste koncept da se to radi na društvenim mrežama. Tako se pored javnih ličnosti, glumaca, voditelja, sportista koji su nekada snimali televizijske i radio reklame za emitovanje u tradicionalnim medijima, javljaju influenseri, nova grupa promotera, odnosno ljudi koji grade svoje ime na društvenim mrežama na jedan novi način, a većina bez da iza sebe imaju već izgrađene karijere u nekom od postojećih sektora. Grade ih upravo na društvenim mrežema, deleći tako svoje vrednosti“, navela je ona.

Prema njenim rečima, sve ove grupe se danas koriste kao influenseri samo na drugačije načine.

„Brendovi su prepoznali ovakav vid promocije da se približe svojim kupcima, te sada u svoje marketing planove uključuju i rad sa influenserima i ovakav vid marketinga postaje obavezan kao potvrda autoriteta brenda“, napomenula je.

Rašević je istakla i da je jako važno za koji sektor se uzimaju influenseri i koji se influenseri angažuju.

„Ako se dobro odaberu, to može imati veoma pozitivan uticaj i na brend i na prodaju. Međutim, ako se angažuju influenseri koji nemaju adekvatnu grupu pratilaca koje može interesovati neki proizvod ili usluga, ili neko sa lošom reputacijom, to može da dovede i do kontraefekta i do urušavanja reputacije brenda“, ukazala je.

Dodala je da influenser može da reklamira odabrani proizvod preko društvenih mreža na različite načine.

„Postoje razni koncepti saradnje sa influenserima, u zavisnosti od toga koliko su uticajni, koju demografiju, uzrast i pol pratilaca, koju teritoriju pokrivaju, odakle su im pratioci. Naravno, važan je i broj pratilaca, a još važnija interakcija njihovih pratilaca sa objavama. Saradnja može da bude kroz kompenzaciju, da dobiju neki proizvod ili uslugu besplatno i da na svojim društvenim mrežama predstave taj proizvod ili uslugu. Saradnja može da se plati, a većina influensera imaju svoje firme i kreirane svoje medija kitove koje sadrže više paketa za različite usluge kao i za različite dužine trajanja saradnje. Takođe, saradnja može biti bazirana na prodaji, da influenseri dobijaju određeni procenat od prodaje proizvoda koji promovišu“, objasnila je Milica Rašević.

Ivana Japundža (Autonomija)

(Studentski rad iz predmeta Radijsko novinarstvo, u okviru prakse koju Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu – Odsek za medijske studije)