U većem delu Evrope demokratija stagnira, čemu doprinose ekonomski problemi i višestruke posledice ruskog rata u Ukrajini, koji je s druge strane istakao ključnu ulogu demokratije u odbrani mira i prosperiteta, ocenio je Međunarodni institut za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) u danas objavljenom izveštaju.

U gotovo polovini evropskih demokratija, odnosno u 17 zemalja, došlo je do demokratske erozije u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju o stanju demokratije u svetu.

„Ipak, demokratske vrednosti i institucije se sve više vide kao osnovna prepreka ruskom iredentizmu i neokolonijalizmu, posebno u Ukrajini, ali i u većini zemalja regiona“, ističe se u analizi.

Ocenjuje se da su se evropski nedemokratski režimi dodatno konsolidovali u poslednjih godinu dana.

Srbija i Turska su „ostale ukorenjene u hibridnosti“, a Rusija je postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.

U Poljskoj i Mađarskoj zabeleženo je demokratsko nazadovanje, dok su Ukrajina, Jermenija i Moldavija doživele ekspanziju demokratije.

IDEA ocenjuje da se Evropa suočava sa najizazovnijim vremenima u poslednjih nekoliko decenija.

„Visoka inflacija, ekonomski problemi i stagnacija, uspon partija krajnje desnice i zabrinutost za snabdevanje energijom još više ugrožavaju demokratiju u Evropi„, navodi se u izveštaju i dodaje da se to dešava u vreme demokratske stagnacije u većem delu kontinenta.

Rat u Ukrajini je izazvao nezapamćene krize koje prete miru i stabilnosti, dugo uzimanih „zdravo za gotovo“, a nuklearne pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina i njegova strategija korišćenja energenata kao oružja pozivaju na jačanje evropskog jedinstva.

„Ruski agresorski rat u Ukrajini je potresao Evropu, primoravajući region da ponovo razmisli o bezbednosnim pitanjima i da se suoči sa krizom sa hranom i energentima. Takođe je pokrenuo važna pitanja o samoj prirodi evropske i zapadne demokratije, koja je pokazala zabrinjavajuće dvostruke standarde u pogledu migracija i izbeglica“, ocenjuje IDEA.

Dodaje da su ta pitanja još važnija u kontekstu „uspona partija koje zastupaju nativistička i ksenofobična uverenja“.

IDEA navodi da građani mnogih dugogodišnjih demokratija u Evropi sve više podržavaju desničarske partije koje zanemaruju neke osnovne principe demokratije, kao što su sloboda medija ili uključivanje manjina u donošenje odluka.

„Kako će evropske zemlje odgovoriti na krizu definisaće sudbinu demokratije u narednim decenijama“, zaključuje IDEA.

Na globalnom nivou, broj zemalja koji se kreću ka autoritarizmu je u poslednjih šest godina bio više nego duplo veći od broja zemalja koje idu ka demokratiji.

Polovina svetskih demokratija slabi, a među nedemokratskim zemljama, polovina postaje znatno represivnija, ocenjuje se u analizi.

Pandemija, ratovi i klimatske promene stvaraju nove izazove za demokratiju.

„Na kraju 2022, svet je zarobljen pod teretom mnoštva starih i novih problema. Postoji bezbroj uzroka političke i ekonomske nestabilnosti, uključujući rast cena hrane i energije, rastuću inflaciju i predstojeću recesiju. Ti fenomeni se javljaju u nestabilnom kontekstu klimatskih promena, dugo nerešene nejednakosti, pandemije kovida-19, opadajućih životnih standarda i ruskog agresorskog rata u Ukrajini“, piše u analizi.

IDEA ukazuje i na zabrinjavajući trend smanjivanja broja ljudi koji veruju da je demokratija odgovor na te probleme.

Iako mnoge demokratije imaju zakone i infrastrukturu potrebne za podršku demokratskim institucijama, IDEA ističe da je nejednak pristup tim institucijama i dalje ozbiljan problem.

„Da bi se izgradile i obnovile ove insistucije i ponovo uspostavilo poverenje između ljudi i njihovih vlada, neophodno je razviti nove i inovativne društvene ugovore koji će bolje odražavati promenljivo globalno okruženje i dati prioritet jednakom pristupu mehanizmima participacije“, istakla je IDEA.

(Beta, foto: Pixabay)