Evropska unija formalno ne podržava inicijativu Otvoreni Balkan, tvrdi novinar Hanza medije i dopisnik iz Brisela Augustin Paljokaj, koji dodaje da to niko otvoreno neće reći, ali postoji izvesna ljubomora da su Aleksandar Vučić i Edi Rama „oteli“ regionalnu saradnju, koju je Unija smatrala svojim procesom.

Paljokaj je, u debati Centra za međunarodnu politiku i Fondacije „Hans Zajdel“ na temu Otvorenog Balkana, istakao da je regionalna saradnja uslov za evropsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana, ali EU ima osećaj da su predsednik Srbije i premijer Albanije „oteli“ taj proces i postoji neka vrsta ljubomore.

Iako je spor, taj proces je njihov, ukazao je Paljokaj, koji je nedavno napisao i uvodnik u kojem navodi „da je lakše dešifrovati Davinčijev kod Dena Brauna, nego stav EU o inicijativi Otvoreni Balkan“.

Više od 30 puta sam poslao upit administraciji EU da se odrede o tome i uvek su stizali odgovori da oni podržavaju regionalnu saradnju, Savez za regionalnu saradnju, CEFTA sporazum, ali nikad izričito nije bilo odgovora o ovoj inicijativi, rekao je Paljokaj i dodaje da, sa druge strane, EU ne može reći da je protiv toga.

URA: Naš stav više pozitivan nego negativan

Potpredsednica Građanskog pokreta URA iz Crne Gore Jovana Marović ukazala je da je problem sa inicijativom Otvoreni Balkan što je od početka loše „komunicirana“, pa građani ne znaju šta je u njenom središtu i šta je to što je razlikuje od drugih regionalnih inicijativa.

Mi kao mala partija na tu inicijativu gledamo više pozitivno, nego negativno, što je do sada preovlađujući stav u Crnoj Gori, naglasila je ona i ukazala da je to protivljenje utemeljeno na stavu da nije prihvatljivo ništa ispod članstva zemlje u EU.

Otvoreni Balkan je do sada dostigao dve slobode, a mi već putujemo po zemljama samo sa ličnim kartama, predočila je Marović i naglasila da ukoliko bi se dostigle sve četiri slobode EU – slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga, to bi donelo više od bilo koje do sada regionalne inicijative i zaista je priprema za EU.

Važno je da svih šest zemalja onda učestvuju u tom procesu, ali morala bi se otvoriti pitanja članstva zemalja u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili šta onda se CEFTA, kazala je Marović.

Berlinski proces je doneo neke od sporazuma, poput ukidanja rominga ili Kancelarije za mlade, podsetila je.

Marović je naglasila da je ambicija Crne Gore da sve procese neophodne za članstvo u EU okonča do kraja 2024. godine.

Strah od „srpskog sveta“

Direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju Žarko Papić rekao je da je osnovni strah u Bosni i Hercegovini, kada je reč o Otvorenom Balkanu, povezivanje sa „srpskim svetom“.

U Republici Srpskoj su za tu inicijativu, u Federaciji BIH postoji direktan otpor, dok se hrvatska elita o tome ne izjašnjava, predočio je Papić i ukazao da bi baš „otvorenost Otvorenog Balkana“ urušio taj koncept „srpskog sveta“.

Papić je naglasio da ono što bi se smatralo normalnom pomoći jedne zemlje svom narodu u drugoj državi, u situaciji Srbije i RS od „normalne ekonomske pomoći“, u BiH izaziva strah od politčke integracije, a slične tendencije se proteklih meseci naziru i u odnosu Zagreba prema Mostaru.

U situaciji u kojoj imamo „puzajući unitarizam“, ali i otvorene najave secesionizma, Otvoreni Balkan se posmatra u političkim, a ne ekonomskim parametrima i zato ta tema u BiH i ne postoji, dodao je on.

(FoNet, Foto: Pixabay)