Evropska konfederacija sindikata (EKS) je podržala predlog direktive Evropske komisije koja treba da osigura poštovanje radnih i socijalnih prava miliona ljudi angažovanih na digitalnim platformama, preneo je portal Nezavisnost.org.
Dostavljači, taksisti i onlajn radnici su među milionima radnika koji bi mogli imati koristi od sigurnih ugovora, minimalnih plata i plaćenog odmora ukoliko se prihvate predlozi Evropske komisije kojim treba okončati lažno samozapošljavanje na prostoru Evropske unije, ocenila je EKS, najveća sindikalna centrala na „starom kontinentu“.
Digitalne platforme se veoma brzo razvijaju – prema podacima Evropske komisije u periodu od 2016. do 2020. godine njihovi prihodi porasli su skoro pet puta sa procenjenih tri milijarde evra na oko 14 milijardi evra. Danas digitalne platforme radno angažuju više od 28 miliona ljudi, dok će do 2025. njihov broj porasti na 43 miliona. Većina tih ljudi su stvarno samozaposleni, ali se procenjuje da je najmanje 5,5 miliona netačno klasifikovano kao samozaposleni iako nemaju adekvatna radna prava i odgovarajuću socijalnu zaštitu.
Do sada su tzv. platformske kompanije koristile pravne rupe kako bi maksimizirale svoj profit tako što su sve radnike kategorisale kao samozaposlene. Pojedinačni radnici i njihovi sindikati morali su da tuže kompanije kako bi na sudu dokazali svoj status zaposlenih, ali to nije zaustavilo platforme da uskraćuju osnovna zakonska prava svojih radnika.
Evropska komisija je predložila direktivu sa setom mera za poboljšanje uslova rada i podršku održivom rastu digitalnih platformi u zemljama članicama EU. EKS je ocenila da bi nova direktiva EU konačno trebalo da radnicima pruži pravnu sigurnost u pogledu njihovog radnog statusa, a najmanje minimalac, plaćeni odmor i bolovanje, i da signalizira kraj besplatnog rada, nezavisno od veličine i porekla kompanije, odnosno da li je reč o američkom digitalnom gigantu Amazon, nemačkoj gupaciji Deliveri ili kineskom tehnološkom divu Alibaba.
Direktiva o poboljšanju uslova rada na platformi ima za cilj da obezbedi da se ljudima koji rade preko digitalnih platformi rada dodeli status legalnog zaposlenja koji odgovara njihovim stvarnim radnim angažmanima. Direktiva sadrži listu kontrolnih kriterijuma kako bi se utvrdilo da li je neka digitalna platforma „poslodavac“. Ljudi koji rade preko takvih platformi bi stoga uživali radna i socijalna prava koja pripadaju statusu „radnika“. Za one koji su prekvalifikovani u radnike, to znači pravo na minimalnu zaradu, kao i pravo na kolektivno pregovaranje, radno vreme, zdravstvenu zaštitu, pravo na plaćeno odsustvo, zaštitu od nesreća na radu i nezaposlenosti, naknade za bolovanje i starosne penzije. Platforme će u svojstvu poslodavaca imati pravo da osporavaju ili „pobijaju“ status radnika, s tim što će na njima biti teret dokazivanja da radni odnos ne postoji.
Izvršna potpredsednica za Evropu za digitalno doba Margaret Vestager ocenila je da će nova direktiva značajno unaprediti položaj radnika na digitalnim platformama.
„Sve je više poslova koje otvaraju digitalne radne platforme, zato moramo da obezbedimo pristojne uslove rada za sve ljude koji prihode ostvaruju takvim radom. Naš predlog Direktive će pomoći lažnim samozaposlenim osobama koje rade za platforme da pravilno utvrde svoj radni status i uživaju sva socijalna prava koja sa tim dolaze. Pravi samozaposleni na platformama biće zaštićeni kroz poboljšanu pravnu sigurnost u pogledu njihovog statusa i postojaće nove mere zaštite od zamki algoritamskog upravljanja. Ovo je važan korak ka društveno odgovornoj digitalnoj ekonomiji“, izjavila je Vestager.
Izvršni potpredsednik za privredu EU Valdis Dombrovskis ukazao je da digitalne radne platforme imaju sve važniju ulogu u savremenoj ekonomiji jer donose inovacije, obezbedjuju radna mesta i dopunjavaju ponudu potrošačima. Dodao je da su „u srcu ovog poslovnog modela ljudi koji imaju pravo na pristojne uslove rada i socijalnu zaštitu“.
Kako je preneo portal Nezavisnost.org, predstoji da se o predlogu Direktive za poboljšanje uslova rada u digitalnim platformama izjasne Savet EU i Evropski parlament, dok će nakon njenog usvajanja države članice EU imati dve godine da je ugrade u svoja nacionalna zakonodavstva.
STUPS: Bestijarijum