„Kada vlast dotera dotle da potpisujete peticije, argumentujete i kada dođete do kraja puta, a druga strana kaže da ima većinu, onda građani koji su suvereni imaju pravo da pruže otpor i kroz građansku neposlušnost koja prevazilazi granice zakona“, objasnila je Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja (CERPIS).

Kako je rekla, dok je gledala današnji prenos iz Skupštne, bila je iznanđena slikom koja se daje, jer je, kaže, čula od nekoliko poslanika i predsednice Odbora za ustavna pitanja da je Srbija zemlja u kojoj se ljudska prava poštuju najviše u celoj Evropi.

„A pre nekoliko dana je više hiljada građana iskazivalo svoju građansku neposlušnost. Vučić je rekao da je to tiranija manjine, pogubili su neke konce, pravo građana na otpor tiraniji je upisano u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima iz 1948, gde se kaže da se ljudska prava moraju štititi da građani ne bi bili primorani da se opiru tiraniji i tlačenju. Mi smo članica UN i ova deklaracija se na nas odnosi. Iznad domaćih zakona i Ustava je da stave do znanja vlasti da postoji granica koju ne smeju da pređu“, objašnjava Mandić.

Navodi da građani imaju pavo da se okupljaju na osnovu našeg Ustava.

„Čak ni tu predsednik nije u pravu, mislio je na neke finese, da li je skup prijavljen, da li može da bude na autoputu, ulazio je u finese koje ga do juče nisu zanimale. Po Ustavu imamo pravo da pružimo otpor. Kada vlast dotera dotle da potpisujete peticije, argumentujete i kada dođete do kraja puta, a druga strana kaže da ima većinu, onda građani koji su suvereni imaju pravo da pruže otpor i kroz građansku neposlušnost koja prevazilazi granice zakona“, objasnila je Sofija Mandić.

Za to što je Dragoslav Bokan vređao Mariniku Tepić na nacionalnoj osnovi, Mandić poručuje da je to širenje nacionalne mržnje koje je kažnjivo zakonom, a da je to nedopustivo, kada je u pitanju ljudski i moralni nivo.

„Vlast i svi njeni sateliti su vrlo uznemireni ovim događajima, taj trenutak kada shvatite da apsolutna moć i vlast kreću da se ljuljaju, kada druga strana shvati da nisu oni ti koji drže sve konce, onda nastaje panika. Ja mislim da je ta izjava posledica panike“, rekla je ona.

Ustavne promene – da li su napravljeni pomaci?

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Predlog Akta o promeni Ustava Srbije, Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje tog Akta i Predlog odluke o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava čije usvajanje omogućava promene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa. Nakon sednice, predsednik Skupštine Ivica Dačić raspisao je referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Republike Srbije za 16. januar.

Na pitanje da li se izmenama eliminiše uticaj politike na pravosuđe, Mandić kaže – ne.

„Stav Centra za praovudna istraživanja i moj je da je ono što je urađeno i što možemo videti, zaista su skormni pomaci koje možemo pohvaliti bez da kažemo ali. To su ukidanje probnog mandata za izbor sudija, sudije i tužioci koji će biti članovi saveta biće izabrni od strane sudija i tužilaca i postoji određena finesa kada je u pitanju imunitet, ne odnosi se samo na trenutak vršenja fuinkcije“, kaže.

Kada su u pitanju sudije, odnos u Sudskom savetu onih koji su predstavncici sudija i onih od strane Skupštine isti je kao u važećem Ustavu, napominje Mandić.

„Porcija članova koji nisu sudije se zamenila, ali brojčano gledano nemamo povećani broj sudija. Kod tužilaca je umanjen broj i Venecijanska komisija u dva mišljenja izričito je rekla da je neprihvatljivo da se smanjuje broj tužilaca u Tužilačkom savetu, da je neprihvatljivo što je tu vrhovni tužilac, stroga vojna hijerarhija i struktura. Tužioci će stajati hijerarhijski nanizani, pojačana hijerarhijska ovlašćenja koja su navedena u Ustavu“, objašnjava.

Postavlja se pitanje – da li je ovo najbolje što je Radna grupa za promenu Ustava mogla?

„Čula sam u rasparvi da je ovo istorijski trenutak. Ja mislim da svi ti ljudi žive u nekom uverenju da su uradili najviše, da je to moralno opravdanje, da bolje od ovoga nije moglo. Mislim da nisu svesni da su u vozu koji juri 300 i briše sve pred sobom, jer će teško biti ljudima objasniti za 5-10 godina da sve mora da se radi ispočetka. Taj voz briše poverenje i pravnu državu i vladavinu prava, a na kraju puta će i taj voz sam negde udariti“.

„Kada govorimo o polujavnoj atmosferi, taj prvi tekst koji je sačinila Radna grupa, a onda je raspuštena, u dva navrata ne znamo ko je činio intervencije u tekstu. Nisam mogla da shvatim da li su sve naše preporuke uključene, i predsednica Odbora je rekla da su uvažene, a ja bih volela da mi kažu jednu, a s druge strane nas pominju u konetkstu kritizera. Stekla sam utisak da ne mogu da se dogovore da li su nas uključili ili smo mi ti koji stalno kritikuju da sa nama ne treba razgovarati. Ovo drugo je iskreniji odgovor, nema želje da se čuje šta druga strana ima da kaže, a ovo prvo je namenjeno stranoj publici“, rekla je Sofija Mandić.

Referendumsko pitanje će glasiti – „da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije“.

„Ako većina bude za na referendumu, promene će biti donete. Pitanje referendumsko, ako ga posmatrate, može da se odnosi na bilo koji akt o promeni ustava, može da se tiče nadležnosti predsednika Republike. Nisam sigurna da ovako genereralno formulisano pitanje je odgovarajuće za ovaj trenutak za koji ljudi dod danas ne znaju šta piše. Ne znate da li se radi o pravosuđu, predsedniku, Kosovu. Kako će građani da saznaju o čemu se radi“, ističe Mandić.

(N1, Foto: N1)