Na protestnim blokadama puteva i mostova, koje su zbog zakona o referendumu i eksproprijaciji održane u subotu širom Srbije, ponovo je viđena upotreba sile od strane policije prema demonstrantima, ali je bilo primetno i odsustvo policije tamo gde su se dešavali napadi na učesnike protesta. Pojedini demonstranti su privođeni, ali MUP nije odgovorio na upit koliko njih ukupno, zbog čega i da li su pušteni na slobodu.

Na društvenim mrežama objavljeni su snimci policajca koji prebacuje učesnicu protesta preko bankine na mostu Gazela, a potom i kako grubo odguruje drugog demonstranta.

Beogradski centar za ljudska prava tražio je od unutrašnje kontrole MUP-a i zaštitnika građana da preispitaju zakonitost postupanja i odgovornost policajca sa snimaka, Aleksandra Krstića. Na zahtev još nema odgovora, niti reakcije – što je, kaže Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) veoma zabrinjavajuće.

„Tako se ne primenjuje sila, to kako je on postupao nije bilo zakonito, nije bio primeren i neophodan način korišćenja sile i mislim da bi on morao da snosi ne samo disciplinsku, možda čak i krivično-pravnu odgovornost za nasilničko ponašanje. Ali, sačekaćemo da vidimo šta će biti ishod“.

U vlasti, međutim, tvrde da su demonstranti kršili zakon jer su blokirali saobraćajnice, onemogućavali kretanje drugim građanima i nisu prijavili skupove, te da je da je policija postupala po zakonu. Ministar Aleksandar Vulin je rekao da je blokada saobraćajnica „pokušaj izazivanja sukoba i nereda.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Srđan Hercigonja, za Glas Amerike objašnjava da neprijavljen skup ne podrazumeva zeleno svetlo za upotrebu prekomerne policijske sile.

„Skup da li je prijavljen ili ne, na osnovu ovih dešavanja u subotu, kada je reč o postupanju policije je od sekundarnog značaja. Policija ima pravo da spreči neprijavljeni skup, ili skup za koji smatra da je kršenje javnog reda i mira. Ako govorimo o blokadi puteva, to se radi tako što se postavi kordon na prilaz nekoj saobraćajnici, gde demonstranti žele da blokiraju saobraćaj. Takođe, policija sme da primenjuje mere, ali to mora da bude proporcionalno. Ako demonstranti bacaju kamenice na policiju, onda policija ima pravo da reaguje. Mi nismo videli da demonstranti gađaju policiju kamenjem i da policija primenjuje veću silu“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da policija na protestima nije reagovala vodenim topovima prema demonstrantima kao u pojedinim evropskim zemljama, i da je bila suzdržanija.

„Meni se čini da se tu radi o jednom političkom spinu. Ako govorimo o Holandiji, tu se radi o protestima povodom anti-kovid mera, gde su demonstranti palili radnje, izloge, uništavali privatnu svojinu i naravno da je policija reagovala vodenim topovima i primenjivala silu. Mi ovde nismo imali prilike da vidimo veći napad na policiju“, kaže Srđan Hercigonja.

„Parapolicija“ u Šapcu

Sa druge strane, istraživač BCBP primećuje odsustvo policije na mostu u Šapcu, u trenutku kada su napadači sa motkama i čekićima krenuli na učesnike protesta, kao i u trenutku kada je na demonstrante krenuo bager. Muškarac koji se popeo na bager i napao vozača, Dragan Milovanović, uhapšen je ubrzo posle incidenta i danas je pušten, javio je N1. Nije poznato da li je i vozač bagera, koji je krenuo na demonstrante, uhapšen.

„Desilo se to da se policija po nekom nalogu povukla sa tog mesta, nakon čega je došla grupa batinaša, sa motkama i čekićima i sa bagerom da rastera i probije blokadu koju su demonstranti na tom mostu napravili. To je izuzetno dramatična i opasna situacija. Jedna grupa ljudi je uzela sebi za pravo da štiti javni red i mir i da rastura blokadu koja je tu postavljena. Tu se radi o jednoj vrsti parapolicijskih snaga koji su uzeli zakon u svoje ruke, nasrnuli na građane koji su bili mirni i fizički ih napali, pri čemu policije nije bilo tu da zaštiti građane koji su napadnuti i da smiri situaciju.“

„Štaviše, na osnovu snimaka koje smo imali prilike da vidimo preko društvenih mreža, mi možemo da kažemo da se ovde radi ne samo o parapolicijskim snagama, govorim o građanima koji su sa motkama i čekićem došli da razbiju blokadu, nego i o partijskoj policiji. Zato što se na snimcima jasno vidi da te osobe, koje su došle sa motkama i čekićem, posle ušle u automobile za koje se osnovano sumnja da su u vlasništvu vladajuće stranke. Tako da se meni čini da je to bio najdrastičniji trenutak, to su veoma opasne stvari koje se izmaknu kontroli i može da dođe do krvoprolića“, kaže Hercigonja.

Protesti u subotu nisu prvi na kojima je zabeleženo neprimereno ili brutalno postupanje policije.

Nakon protesta u julu 2020, desetine građana su podnele prijave protiv policajaca zbog prekomerne upotrebe sile. Ali, kako kažu u BCLJP, većina policajaca nije odgovarala.

„Do sada je jedino indentifikovano nekoliko službenika koji su zlostavljali građane tokom julskih protesta, svi ti postupci se nalaze u nekim početnim fazama, nijedan krivični postupak nije okončan, a pogotovo ne osuđujućim presudama. Loše stojimo u svim tim nekim predmetima, a u nekim beogradskim predmetima tužilac je čak dao nalog pisarnicama da čuvaju predmete do isteka zastarelosti“, naglašava Vladica Ilić.

Sa druge strane, građani osumnjičeni da su u julu 2020. napadali policiju, „ekspresno“ su procesuirani, kaže Ilić.

„Postupci protiv građana su se vodili ekspresno, imamo i tvrdnje građana da su im kršena prava zbog te brzine. Ti postupci su za jedan dan završavani u prvom stepenu, a postupci protiv policije, najveći broj njih, stoji pod tvrdnjom tužilaštva da ne znaju ko su ti policajci koji su bili pod opremom“.

Beogradski centar za ljudska prava i Beogradski centar za bezbednosnu politiku pozvali su građane koji su na bilo koji način oštećeni na protestima proteklog vikenda, da im se jave ukoliko im je potrebna pravna pomoć.

(Glas Amerike, foto: N1)