Analitičar Dragomir Jankov izjavio je da u Vojvodini postoji „nevidljiva politička scena“, koja se detektuje u istraživanjima javnog mnjenja. On je na tribini Vojvođanskog kluba o problemima pokrajinske političke scene naveo da te ankete ukazuju da postoji tendencija rasta nezadovoljnih građana sadašnjim statusom Vojvodine, i značajno povećanje  republikanski, ali i seperatistički opredeljenih građana pokrajine.

– To znači da se, paralelno sa ovim vidljivim političkim životom, ipak dešavaju neke promene. Te promene, međutim, politička elita u Vojvodini očigledno ne prati – ocenio je Jankov.

Politikolog Boško Kovačević kazao je da se Vojvodina već dve decenije sudara sa političkim prečkama centralizovanog i nacionalizovanog državnog identiteta Srbije. On je ocenio da je Srbija, kao država, još uvek provizorijum, jer ima probleme sa teritorijom, sa sopstvenim nacionalizmom i centralizovanim političkim sistemom.

–  U takvom ambijentu, teško se može govoriti o nekom ozbiljnijem političkom i sistemskom pozicioniranju Vojvodine kao predvodnice razvoja Srbije. „Patriotizam“, „rodoljublje“ i „nacionalne svetinje“ postali su mera procesa u društvu, što se posebno pogubno na Vojvodinu. Najveći broj političkih stranaka ovde ide na segmentirano biračko telo, pri čemu se gubi vidokrug prirodne celine građanske Vojvodine. I ide se na stalno emitivanje bojazni centralne vlasti od političkog separiranja. Zašto i kome bi različitost bila opasnost? – istakao je Kovačević, dodavši da se zato u Vojvodini često dešavaju i javne nacionalne provokacije, kao i demonstracije savremenog vida fašizma, koje potiču „od političkih mešetara raznih boja“.

Predsednik Vojvođanskog kluba Đorđe Subotić ocenio je da u Vojvodini ne postoji politički život, jer se politika kreira u Beogradu a pokrajinski organi vlasti predstavljaju samo transmisiju centralističkih organa. – Skupština i Vlada Vojvodine vrlo često podsećaju na partijska odeljenja vladajućih stranaka iz Beograda. Očigledno je da je takozvana politička scena u Vojvodini  zapravo vazalska – kazao je Subotić.

Politikolog Duško Radoslavljević založio se za organizovanje konferencije o Vojvodini na kojoj bi se iznelo „drugačije viđenje o ratovima vođenim 90-ih godina“, kao i argumenti o političkom i ekonomskom propadanju Vojvodine u poslednje dve decenije. On je poručio da oko ove inicijative treba da se okupe vojvođanske civilne organizacije, koje bi time pokazale da se nisu baš svi slagali sa politikom koja je Vojvodinu, ali i celu Srbiju dovela do poltičkog i ekonomskog sunovarata.

(Autonomija)