Početkom prošle godine Fides je još bila puna snage: dočekao je novu godinu sa podacima o velikoj popularnosti, rastućom ekonomijom i rastom plata. Ali na kraju 2020. godine premijer Viktor Orban dospeo je u nepovoljniji položaj – i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici.

Mračno spoljnopolitičko nebo

Poraz američkog predsednika Donalda Trampa na izborima jeste prilično nepovoljan razvoj događaja za mađarskog premijera. Trebalo je neko vreme da Orban nađe jezik za sporazumevanje sa Trampovom administracijom, ali nakon toga su izostala javna ispitivanja o stanju demokratije i vladavini prava u Mađarskoj – posebno tokom mandata američkog ambasadora Dejvida B. Kornštajna. Ideološka sličnost, ali, pretpostavlja se, još više kupovina oružja o kojima je odlučila mađarska vlada, mađarsko parlamentarno odobrenje međuvladinog sporazuma o stacioniranju američkih trupa u Mađarskoj pomalo je nadjačalo čak i tu okolnost da se Mađarska trudila da ima dobre odnose sa Kinom i odbila da istisne kinesku mobilnu kompaniju Huavej sa državnih tendera.

A sa budućom Bajdenovom administracijom Orbanova vlada loše je već i započela saradnju: u predsedničkoj predizbornoj kampanji mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto se na dosta neprikladan način pozvao na „sumnjivi slučaj korupcije“ kod tadašnjeg predsedničkog kandidata. Važnije će biti od ovoga kako se Orbanova vlada bude odnosila prema američkim svetskim političkim interesima. Budući američki predsednik jasno je dao do znanja da želi da vodi snažnu politiku protiv Kine i u SAD postoji dvostranački konsenzus u vezi toga da Peking predstavlja pretnju Sjedinjenim Državama. Bajdenova administracija odlučno će očekivati od svojih saveznika, uključujući i Mađarsku, da pomognu u uspostavljanju i jačanju saveznog sistema protiv Kine, jer je to sada već osnovni američki interes. Takođe očekuje da se Rusija stavi pod određenu kontrolu. Sve u svemu, lako je uočiti da su ova očekivanja prilično u suprotnosti sa dosadašnjim spoljnopolitičkim smerom Orbanove vlade.

Ako od 2021. godine Orbanova vlada odbije da dosledno sledi američku liniju, posebno onu protiv Kine, onda će odnos sa Bajdenovom administracijom postati hladan i napet, što može pružiti veći podsticaj za jaču kritiku situacije u Mađarskoj i veću podršku ovdašnjim kritičko nastrojenim civilnim organizacijama i medijima.

Što se tiče EU-politike Orbanove vlade, i tu se mogu očekivati ozbiljne poteškoće. Mađarski premijer spretno je izbegao poniženje na decembarskom EU samitu i obezbedio da sredstva iz evropskih razvojnih fondova i dalje stižu na račun mađarske države, sve do izbora 2022. godine – između ostalih i zahvaljujući odloženoj primeni mehanizma vladavine prava. Međutim, pretnja vetom i nezgrapne izjave Tamaša Dojča (Fidesovog evroparlamentarca – prim. prev.) dodatno su povećale udaljenost između Fidesa i Evropske narodne partije (ENP) – pa ne bi bilo iznenađujuće nakon toga da se Fides 2021. godine nađe izvan ENP-a. To bi definitivno bio gubitak u kratkom roku, jer bi Fides ispao iz najveće partijske porodice u Evropi i mogao bi se pridružiti samo nekoj manjoj partijskoj porodici. Loš je trend za Orbana i činjenica da je moć njegovih dvaju saveznika – Poljaka Jaroslava Kačinjskog i Slovenca Janeza Janše – prilično nepostojana, a naknadni raspad njihovih vladajućih koalicija mogao bi čak rezultirati time da se Orbanovi protivnici domognu vlasti. U gorem slučaju, poljsko-mađarski savez „bratstva i jedinstva“ mogao bi da se okonča već 2021–2022. godine, iako je ovaj savez do sada sprečavao uspeh postupka protiv Mađarske koji je pretio suspenzijom glasačkog prava.

Stoga se 2021. godine Orbanova vlada mora pripremiti za nepovoljnije spoljnopolitičko okruženje.

Da nema ove epidemije…!

Možda je i Donald Tramp ovo mrmljao u sebi, jer su epidemija i loše upravljanje nad njom, kao što danas već vidimo, uništili njegove šanse za reizbor. Naravno, situacija u Mađarskoj nije identična sa američkom politikom: do parlamentarnih izbora u proleće 2022. godine ima skoro godinu i po dana, a ipak krajem 2020. godine pokazalo se da su uslovi unutrašnje politike postali nepovoljniji za Viktora Orbana, ako poređujemo s početkom prošle godine. Jedan od razloga za to je kriza izazvana epidemijom, a drugi jeste ujedinjenje opozicije, to jest realnija mogućnost promene vlasti.

U više od decenije dugoj istoriji Orbanovog režima, opozicione stranke sada prvi put počinju da veruju da je njihova pobeda moguća. Pre 2014. i 2018. opozicione stranke nisu verovale u pobedu na izborima: i zaista su pale na „ispitu”. Sada, međutim, veruju: sve su samopouzdaniji, njihove izjave i nastupi su sve hrabriji i optimističniji. A nada nije neosnovana, popularnost Fidesa počela je da opada na jesen, šestostranački opozicioni savez – Demokratska koalicija, Momentum, Jobik, Mađarska socijalistička stranka, LMP i Parbeszed – po većini istraživanja javnog mnjenja ima veću podršku od Fidesa. Najvažniji partijsko-politički razvoj događaja u 2020. godini je taj što se ovih šest partija i formalno udružilo i proglasilo da će imati zajedničke kandidate u izbornim okruzima i zajedničku listu na nacionalnom nivou. A to rezultira time da će izbori sada biti znatno pojednostavljeni za većinu opozicionih glasača, jer glasači protiv Orbana više neće morati da biraju između različitih opozicionih lista, jer će postojati jedna, velika, zajednička lista. Stoga nije ni čudo što je u interesu opozicionih partija da pojednostave sledeće parlamentarne izbore, kako bi oni u suštini bili referendum protiv Orbana.

A Fides itekako ima razloga za brigu. Bivajući na vlasti nikada se nije morao suočiti sa efektima globalne ekonomske krize, ali sada mora. Ovo bi bio izazov čak i za funkcionalnu, visoko profesionalnu vladu, a Orbanova vlada nije na tom nivou. To, pak, pojačava operativne anomalije i čini ih vidljivijim.

U kriznim vremenima ne izgleda baš dobro što provladini oligarsi, organizacije i crkve i dalje dobijaju lep novac od vlade, dok su se subvencije za zarade pokazale prilično oskudnim, a mnogima je zbog racionalizacije smanjen ili ukinut dohodak. Moratorijum na kredite pokazao se kao važan korak, nije se desila ni pobuna gladi koju su predviđali neki opozicionari – ali ovo nije bio otpis, već odlaganje otplate kredita, po nalogu države. A svakako nije popravilo raspoloženje ni to što je u jesen epidemija korona virusa odnela mnogo života, dostigavši broj od 9.000 smrtnih slučajeva do kraja godine. Nezadovoljstvo je stoga osetno, a ono što je loša vest za Fides: ono je i veoma značajno.

Tako je opozicija 2020. godine uspela da učini šanse otvorenijim nego ranije, ali izborni poraz Fidesa nikako nije nešto što se podrazumeva. Nije slučajno što je Fides povezao opozicione stranke jedno s drugim putem izmene izbornog zakona: tako može da se nada da će tokom predizborne kampanje i sastavljanja lista isplivati neke dodatne nesuglasice između opozicionih partija. (…) Opoziciji preostaje još i da uveri većinu javnosti da njihov dolazak na vlast neće dovesti do trenutnog haosa i konstantnih kriza vlade. A prosečni mađarski birač traži veliku stabilnost, sveukupno gledano to pokazuju rezultati izbora sve od 1990. godine.

U žestokoj izbornoj konkurenciji čak i tri do četiri procentna poena može biti značajno. Glasovi mađarske dijaspore u susednim zemljama takođe mogu doneti jedan ili dva dodatna mandata Fidesu. I ne smemo zaboraviti da vlada potpomaže Fidesovu misiju javnim novcem, i nije isključivo ni to da će se doneti nove socijalne mere (kao što su penzijski dodaci, smanjenje režijskih troškova, delimični otpis kreditnog duga) pre parlamentarnih izbora. A moguće je da će Orban napraviti još jedan neočekivani potez da zbuni svoje protivnike – pogledajte, na primer, ubacivanje migrantske teme 2015. godine, kojem su se mnogi Orbanovi protivnici u to vreme rugali i smejali, ali na sledećim parlamentarnim izborima već je premijer bio taj koji se smeši.

Do najave opozicione koalicije 2020. godine, sudbina Fidesovog ostanka na vlasti u osnovi je zavisila samo od spretnosti ili grešaka vlade. Značaj 2020. godine je u tome što je, zahvaljujući novopečenom savezu, opozicija povećala šanse za pobedu, postala je ozbiljniji protivnik, sada je i ona sama u stanju da suštinski utiče na događaje. Ali još uvek ima mnogo grešaka koje prave opozicioni političari, još uvek postoji mnogo nesuglasica među njima i, uopšteno, ni profesionalni standardi koje pokazuju nisu baš visoki. Ubedljiva opoziciona alternativa još uvek nedostaje.

Rodila se nada za promenu vlasti 2022. godine, ali zasad ne bih smeo da se kladim u to da će se obistiniti.

Izvor: Magyar Hang (Autor je politički analitičar)

Prevela: Kristina Orovec (Autonomija)