Medijsko carstvo koje je izgradila vlada bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana, ključni stub 16 godina vladavine nacionalističkog lidera, brzo se raspada nakon izbora prošlog meseca koji su naglo okončali njegovu vladavinu.

U roku od nekoliko nedelja od izbora, na kojima je opozicija desnog centra, predvođena Peterom Mađarom pobedila sa ubedljivom većinom, visoki akteri iz nekih od najistaknutijih pro-Orbanovih medija su smenjeni, a vodeći informativni program je ukinut.

Ton javnih servisa se promenio preko noći, sa više opozicionih glasova koji su se pojavili čak i pre nego što je Mađar formalno preuzeo vlast, dok su pro-Orbanovci praktično nestali sa društvenih mreža, piše Rojters.

Ovo su prve pukotine u Orbanovom strogo kontrolisanom medijskom sistemu koji će pretrpeti promene pod novom vladom, koja je položila zakletvu ranije ove nedelje.

Mađar, koji je javne servise nazvao „fabrikom laži“, obećao je da će vratiti slobodu štampe, stvoriti novi zakon o medijima i novu medijsku vlast.

Brisel prati napredak u reformama

Veterana nacionalistu Orbana konzervativci u Evropi i SAD slavili su kao tvorca „neliberalne demokratije“, ali su birači postali umorni od optužbi za korupciju i ekonomsku stagnaciju.

Na izborima 12. aprila mađarska stranka desnog centra Tisa okončala je Orbanovu 16-godišnju vladavinu i osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu, potrebnu za poništavanje Orbanove ustavne reforme.

Lideri Evropske unije pažljivo prate Mađarsku kao test za obnavljanje demokratskih kontrola i ravnoteže – sloboda medija bila je jedno od ključnih pitanja vladavine prava oko kojih se Orbanova vlada često sukobljavala sa Briselom.

Pod Orbanom, državni mediji su došli pod sve veću kontrolu vlade kako su donošeni novi zakoni o medijima, a nekoliko privatnih medija je ili zatvoreno, ili preuzeto od strane provladinih biznismena.

Mađarska je pala na 74. mesto u 2026. godini sa 23. u 2010. godini na indeksu slobode štampe Reportera bez granica. Orbanova vlada je negirala da je vršila pritisak na medije i rekla da ispunjava standarde EU o slobodi medija.

Previranja u proorbanovim medijima

Najpopularniji mađarski TV kanal TV2 otpustio je svog direktora vesti nakon izbora i ukinuo svoju vodeću emisiju vesti. Njegov vlasnik, proorbanovski biznismen Mikloš Vasili, rekao je prošle nedelje za novinski sajt 444.hu da je emisija vesti ukinuta zbog „erozije brenda“.

Voditelji vesti TV2 podržali su Orbana pre izbora.

Prošle nedelje, glavni urednik proorbanovskog novinskog sajta Indeks je uklonjen nakon što je sajt priznao da dokument koji je objavio, a koji tvrdi da otkriva tajni program povećanja poreza Mađara, „nije ekonomski plan Tisa stranke“.

Lažni dokument je bio ključni element u Orbanovoj kampanji protiv Mađara. Indeks nije komentarisao ko ga je kreirao.

U međuvremenu, na mreži, grupa mladih proorbanovskih uticajnih ljudi pod nazivom Megafon drastično je smanjila broj svojih kratkih video-snimaka, objavljenih na Fejsbuku, prema podacima sajta za proveru činjenica Lakmusz.hu.

U podkastu koji je vodio desničarski reper Dopeman Orban se distancirao od „medija desnog centra koji su nas ranije podržavali“, kao što su TV2 i Indeks.

„Istorijska prilika za preoblikovanje medija“

Nakon izbora, večernje vesti državne televizije M1 brzo su pokazale znake promena. Studija istraživačkog centra Republikan otkrila je da je njihovo izveštavanje u ogromnoj meri favorizovalo Orbana dok su opozicione ličnosti prikazane negativno, ali nedelju dana nakon izbora pojavili su se raznovrsniji glasovi i izveštavanje je postalo uravnoteženije.

Promena je bila najvidljivija kada je Mađar pozvan na državni radio i televiziju i sukobio se sa novinarima dok ih je pitao zašto nije ranije pozvan tamo.

„Želeli bismo istinski uravnotežen, objektivan novinski servis… želeli bismo da njegovi lideri budu izabrani na paritetan, pregovarački način“, rekao je Mađar nakon inauguracionog sastanka svog kabineta u sredu.

U jednom od svojih prvih dekreta kao premijer, Mađar je u četvrtak naredio „sveobuhvatnu i hitnu“ reviziju javnih medija i njihovog finansiranja.

Međutim, stvaranje istinski uravnoteženih javnih medija biće veliki izazov, kažu analitičari.

Kristina Balog, novinarka javnog televizijskog servisa između 2016. i 2018. godine, detaljno je u objavi na Fejsbuku opisala kako su, prema njenim rečima, urednici zahtevali da vesti odgovaraju vladinom narativu.

„Jednom su me zamolili da pronađem lekara koji bi pred kamerama rekao da su migranti opasni jer šire bolesti“, napisala je.

Antiimigrantska kampanja povećala je Orbanovu popularnost, što mu je pomoglo da pobedi na tri izbora zaredom nakon 2010. godine.

Gabor Poljak, šef medijskog odeljenja Univerziteta Eotveš Lorand, upozorio je da će uspeh u preoblikovanju medija zavisiti koliko od političke volje, toliko i od pravnih reformi.

„Ako politička elita prihvati da je posao novinarstva da kritikuje i da drži distancu od politike, onda skoro svaki javni servis može dobro da funkcioniše“, rekao je Poljak.

Ukidanje državnog reklamiranja

Još jedan stub Orbanovog medijskog sistema bio je KESMA, konglomerat od skoro 500 medija, uključujući sve regionalne novine, koji su saveznici osnovali 2018. godine. Mađar je rekao da će zaustaviti veliki priliv državnog oglašavanja grupi i preispitati njeno osnivanje, koje je izuzeto od kontrole konkurencije.

Takav potez bi teško pogodio KESMA-u jer bi veliki mediji poput TV2 i Indeksa mogli da opstanu zahvaljujući velikoj publici, ali regionalne štampane novine, na primer, mogle bi se suočiti sa zatvaranjem, rekao je medijski stručnjak Poljak.

Ova promena bi takođe mogla da obnovi tržišnu konkurenciju i poveća prihode nezavisnih medija.

KESMA nije odgovorila na zahteve Rojtersa za komentar.

(Danas/foto: Beta/AP)