Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 1. januara ove godine svečano je objavio da će u njegovu zemlju ruski gas ubuduće biti distribuiran preko jedne nove rute – preko Bugarske, odnosno preko gasovoda Balkanski tok, jednog kraka gasovoda Tuski tok. To je bio samo jedan od tri važna događaja na tržištu gasa na području jugoistočne Evrope na prelasku s 2020. na 2021. godinu. A posledice bi mogle da budu velike i dugoročne, piše DW.

Samo nekoliko sati pre toga, u poslednjim satima protekle godine, počela je isporuka gasa iz Azerbejdžana u smeru Bugarske, i to preko Transjadranskog gasovoda (TAP) koji je završen pre nekoliko nedelja. Bugarski premijer Bojko Borisov je, baš kao i Vučić, u nastupu 1. januara, tokom obilaska jedne kompresorske stanice na grčkoj granici, naglasio: “Od danas postoji potpuna diverzifikacija!”.

Time je Borisov, praktično, objavio kraj Gaspromovog monopola na bugarskom tržištu.

Treći događaj koji bi mogao da utiče i na kompletno tržište gasa unutar Evropske unije bio je komercijalni početak rada LNG-terminala za ukapljeni prirodni gas na hrvatskom ostrvu Krku.

Jedan tanker dopremio je američki LNG, koji je modifikovan i „ubačen“ u energetski sistem Hrvatske, a koji je povezan s evropskom mrežom. Hrvatska tako takođe diverzifikuje sistem snabdevanja gasom – ta zemlja je do sada gotovo isključivo uvozila gas od Gasproma. Osim toga, Hrvatska sada de fakto na tržištu nastupa i kao izvoznik ukapljenog gasa – prema Mađarskoj ili Ukrajini.

Posledice po Rusiju

Najveći kupci ruskog gasa na Balkanu su u 2019. godini, a prema navodima Gasproma, bile Hrvatska (2,82 milijardi kubnih metara), Grčka (2,41) i Bugarska (2,39). Na četvrtom mestu je bila Srbija s 2,13 milijardi kubnih metara.

Kapacitet LNG-terminala na Krku iznosi 2,6 milijardi kubnih metara godišnje. Teoretski bi Hrvatska time mogla preko noći skoro u potpunosti da raskine saradnju s Gaspromom – ali taj scenario nije realan. Mnogo je izvesnije da će cena gasa naručenog u Rusiji da padne. I to znatno.

Gasprom će se ubuduće u Hrvatskoj očekuje suočiti sa stvarnom tržišnom utakmicom, a to bi moglo da utiče na pad cena gasa, i to ne samo na hrvatskom tržištu. Znatan deo gasa iz LNG-terminala na Krku, možda i najveći deo, neće ostati u Hrvatskoj i biće izvezen. Očekuje se da će najveći deo izvezenog gasa da kupi Mađarska. Ali i Ukrajina bi mogla da bude potencijalni kupac.

Samo prva etapa

Mađarska je za Gasprom veoma važno tržište. U 2019. godini ruska kompanija je toj zemlji prodala 11,26 milijardi kubnih metara gasa. Upravo bi u Mađarsku, a onda dalje prema Austriji, gde se nalazi gasno čvorište Baumgarten važno za izvoz ruskog gasa, trebalo da potekne najveći deo gasa koji Rusija želi da “upumpa” u drugi krak gasovoda Turski tok (s kapacitetom od 15,75 kubnih metara).

Bugarska i Srbija su suviše mala tržišta za tako veliki projekat, a pogotovo su male Severna Makedonija (0,3 milijardi kubnih metara u 2019.) i Bosna i Hercegovina (0,24 milijardi kubnih metara). Gasovod Balkanski tok, od turske granice, pa preko teritorija Bugarske i Srbije, za Gasprom je samo etapa do stvarnog cilja – a to je produženje gasovoda u Mađarskoj. To bi moglo da se dogodi tek 2022.

Do tada će Gasprom mađarsko tržište i dalje da snabdeva (tranzitom) preko Ukrajine – ali s jednom znatnom razlikom: a to je da Mađarsku od sada snabdeva i konkurencija iz Hrvatske. Sudeći po pisanju portala Croatiaweek, čak 80 odsto kapaciteti LNG-terminala na Krku već je rezervisano za iduće tri godine, do 2027, a do 2035. oko 50 odsto. Taj terminal je dakle relevantan takmac na tržištu, i to na duži rok – uprkos činjenici da je ukapljeni gas po pravilu skuplji od prirodnog.

Južni koridor

Početak komercijalnog pogona LNG-terminala na Krku označio je kraj Gaspromovog monopola u Hrvatskoj. To otvara mogućnost intenziviranja tržišne utakmice u Mađarskoj – a ruski koncern, puštanjem u pogon “Južnog koridora”, i u Bugarskoj će morati da se odrekne monopola. Intenzivnija tržišna utakmica Gasprom očekuje i na tržištima u Italiji ili Grčkoj, ali konkurencija tamo neće biti ukapljeni gas iz Katara, Alžira ili SAD, već jeftiniji gas – onaj iz Azerbejdžana.

“Južni koridor” je sistem koji se sastoji od dva gasovoda: TANAP i TAP. Transanadolski gasovod (TANAP) pušten je u pogon 2018. Njime se azerbejdžanski gas, preko Gruzije i Turske, doprema u Grčku, gde postoji priključak na novi gasovod TAP. Gas onda dalje „teče“ prema Albaniji, odnosno Italiji, preko cevi položenih na dnu Jadrana.

TAP ima kapacitet od deset milijardi kubnih metara godišnje, od toga je osam milijardi “rezervisano” za Italiju, glavnog kupca azerbejdžanskog zemnog gasa u Evropskoj uniji. Za Gasprom je Italija, nakon Nemačke, drugo najvažnije tržište unutar EU. U 2019 je ruski koncern u Italiju je distribuirao 22,1 milijardu kubnih metara. Teoretski bi, nakon otvaranja gasovoda TAP, potražnja za gasom iz Rusije mogla da opadne za trećinu.

Još veći gubici Gaspromu prete na Balkanu. Već u ovoj godini bi milijardu kubnih metara azerbejdžanskog zemnog gasa preko gasovoda TAP trebalo da stigne u Grčku, odnosno Bugarsku. S obzirom na to da su te dve zemlje u 2019. od Gasproma kupile oko 2,4 milijardi kubnih metara, ruska prodaja gasa na ta dva tržišta mogla bi da opadne za oko 40 do 45 odsto. A u vremenima s manjom potrošnjom, tokom toplije zime ili dužeg lokdauna, možda čak i oko 50 odsto.

Finansijska korist i za Srbiju

S obzirom na kontekst tih temeljnih promena na gasnom tržištu jugoistočne Evrope, čini se da priključenje Srbije na gasovod Balkanski tok predstavlja zapravo samo promenu rute za isporuku ruskog gasa na tim relativno malim tržištima. Srbija je gas ranije dobijala preko Ukrajine i Mađarske. A sada, godinu dana nakon zvaničnog početka rada gasovoda Južni tok, ruski gas će biti distribuiran preko (dna) Crnog mora, onda preko Turske i Bugarske – prema Srbiji.

Ta zemlja će sigurno profitirati od promenjene rute i tranzitnih taksi. Prema navodima ruske novinske agencije Interfaks, cena ruskog gasa će pasti sa 240 američkih dolara za hiljadu kubnih metara – na 155 dolara. Time će i ruski gas ujedno postati konkurentniji na tržištu. Istovremeno, treba podsetiti da Gasprom još uvek nije ispunio strateški zadatak koji je ta firma dobila od Kremlja – da u potpunosti prekine s dostavom gasa (odnosno tranzitom) preko Ukrajine.

(DW)